„Lečić je sebi zaradio još jedan rđav ekser u kovčegu zvanom njegova karijera“: Filmski kritičari o filmu o Šešelju

„Samo dalje ometajte pripremu moje obrane pa ćete na kraju morati pojesti sva go**a koja ste izas*ali“, „Je*em vam majku svima, počevši od Hansa Holcijusa, pa nadalje“, „Vi svi pripadnici sekretarijata Haškog tribunala možete samo da prihvatite da mi…“ samo su neke od rečenica koje je Branislav Lečić verovatno vežbao za scene u kojima glumi predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, s obzirom na to da su ovo neke od izjava po kojima je on ostao poznat tokom svog boravka na suđenju, „uveseljavajući“ narod koji je tada, po nekom svom sumanutom difoltu, sedeo pored malih ekrana i navijao „za naše“ protiv celog sveta.

Film još uvek nismo pogledali, pa ne možemo da pišemo kritike i recenzije, ali s obzirom na samu temu, odabir glavne uloge, kao i kada vidimo ko ga hvali i ko mu se raduje, mišljenja se stvaraju sama od sebe. Zato smo pitali nekoliko filmskih kritičara da nam kažu šta očekuju od ovog političko-scenskog igrokaza.

Na prvu vest sve je delovalo kao neka nestvarna šala sa interneta, pa čak i kada se pojavila fotografija Lečića u kostimu, i dalje nije bilo ubedljivo.

Da sve deluje nestvarno, pomislio je i filmski kritičar Marko Stojiljković, koji svoja mišljenja o filmu objavljuje na portalu Pobjeda i u magazinu Objektiv.

„Prvo, ne znam ni da li je stvarno, jer deluje nestvarno. Drugo, ne znam može li biti ispravan u portretiranju ratnog zločinca i režimsko-udbaške babaroge Šešeljuge, ali imajući u vidu da je on politički otac sadašnjeg predsednika i da Šešelja igra glumac koji je zglajzao zbog optužbe za silovanja, pa sad pokušava da se vrati u posao, čisto sumnjam da će biti ispravan.

Treće, verovatno neće ni valjati kao film, jer takvi državno-politički projekti po pravilu ne valjaju po definiciji jer su ideološki rigidni, a kvalitativno siromašni“, izjavio je Stojiljković, koji se još jednom na kraju zapitao da li nas neko ovde marketinški dribla i da li se ipak radi o nečemu drugom.

Životna uloga. Branislav Lečić kao Vojislav Šešelj u filmu Kako sam pobedio Hag.#izglave30 pic.twitter.com/SYfg15zYYS

— Miroslav Miletić (@izglave) June 24, 2026

Fotografija koja se nedugo posle same vesti o snimanju filma „Kako sam pobedio Hag“ pojavila na mrežama kritičara Jovana Pjevića, koji svoja mišljenja objavljuje na svom Jutjub kanalu, portalu Nova.rs, kao i u okviru Semikast podkasta, podsetila je na neki loš Saturday Night Live skeč.

„Kada sam čuo da su snimili film o Šešelju, nisam se čak ni trunku iznenadio i nekako je smislen potez vlasti. Štaviše, ovaj film gledam kao i svaku stravično apsurdnu odluku liderske stranke u poslednje vreme: iz vizure da je to sve jedan opaki skeč u fazonu Saše Barona Koena ili nešto slično jer jedino tako mogu da ostanem pri sebi kao funkcionalan član našeg društva. Izgleda kao da će biti apsurdna audio-vizuelna groteska u najavi koju samo može da spasi nenamerno kičast i preozbiljan pristup naslovnoj premisi koja je sama po sebi upitna.

Premisu skeča potkrepljuje i izbor glavnog glumca. Igrajući Šešelja, Branislav Lečić je sebi zaradio još jedan (verovatno poslednji) rđav ekser u kovčegu zvanom njegova karijera. Njegove fotografije u kostimu odaju utisak jeftinog SNL skeča, što mi samo daje ideju da pičujem eventualno sličnu skeč-seriju na nekom kanalu (ako postoji i jedan pošten). Tužno je srozavanje karijere stvarno dobrog glumca kakav je činjenično bio Lečić, a sada ćemo ga poznavati po (blago rečeno) ružnim izjavama, neljudskim optužbama i po, naravno, Šešelju“, rekao je za Danas Pjević.

Za kraj je dodao da je ovo još jedan film snimljen od strane vlasti za vlast.

„Služiće kao (verovatno) amaterski snimljena pokrivalica za još jednu paradu hvalospeva u najmanju ruku zlih individua. Tu je i da dodatno spere ljagu Lečića koju je sam sebi naneo, a kontradiktorno da nanese još jedan (debeli) sloj iste: sumnjam da će se ikako umetnički (a i ljudski) iskupiti kada ovo zlo najzad nestane sa vrha države“, zaključio je kritičar.

Estradno-političko-vulgarne verbalne akrobacije Vojislava Šešelja očekuju se u ovom filmu, jer se ni sam akter o kome se snima film toga ne stidi. Naprotiv, veoma je ponosan na svoje ispade. Takve scene iščekuje i Nikola Jović, filmski kritičar časopisa Kinoteka.

„Šešelj je političar koji je vulgarnost i mizantropiju u javnom nastupu patentirao kao svojevrsni pristup stand-up, ili bolje reći “sit-down”, komediji. Kad je već tako, nadajmo se da i sama produkcija ovog video rada neće zaostajati, te da će scene u kojima Lečić glumi Šešelja u ćeliji obraditi anegdote koje su javnosti poznate od ranije, kao na primer anegdotu kumstva Miloševića i Predraga Banovića, koji se s Miloševićem okumio jer se nadao svadbenom poklonu u vidu nekretnine ili novca, zbog čega ga je kasnije ogovarao kao stipsu. Ili pak neku šaljivu reakciju na Miloševićevu slabost da podnese maltretiranja od strane Gorana Jelisića, čoveka koji je samom sebi dao nadimak “Srpski Adolf”. Nadajmo se da sav taj destilat mizantropije, kao i vulgarnosti Šešeljevih višetomnih dela koja je pisao u Hagu, neće izostati i da će produkcija pred Lečića i publiku Informera staviti velike izazove“, izjavio je Jović.

Kritičar se osvrnuo i na to što je mnoge ovaj slučaj podsetio na ulogu Kevina Spejsija, koji je pre nekoliko godina u dokufikciji glumio Franju Tuđmana.

„Ne treba zaboraviti da je tradicija tumačenja konzervativnih političara od strane liberalnih glumaca dubinski ukorenjena i u pozorišnom i u filmskom kanonu, između ostalog, jer pred glumca stavlja veliki izazov“, zaključio je kritičar časopisa Kinoteka.

I zaista, da je ovaj film sniman pre dvadesetak godina, ova vest bi delovala drugačije, u trenutku kada bi glumac, bivši ministar kulture, tumačio lika čiji se politički uspon poklapao sa društvenim srozavanjem naroda.

Ovakvih projekata i danas u svetu ima mnogo (možda i previše), s tim što se mahom pokušava da se kritički osvrne na lik i delo koje se u filmu portretiše. Deluje da ovde malo ko gaji nadu da „Kako sam pobedio Hag“ neće biti slavljenje čoveka koji je prostaklucima zabavljao masu koja je sedela pred TV-om početkom veka i, ponovimo, „navijala za naše“. Iako naši nisu igrali tu utakmicu.

BONUS VIDEO: