Današnji Veliki školski čas bez prisustva publike 1Foto: FoNet

Kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima u kragujevačkim Šumaricama danas je organizovaa tradicionalna komemorativna manifestacija Veliki školski čas. Manifestcaija je po prvi put u minulih pola veka, održana bez prisustva publike, i sa koje je svetu poslata nova poruka mira “Da se Šumarice više nikada i nigde ne ponove”.

Današnjoj manifestaciji u Šumaricarma, zbog epidemije kovida 19, prisustvovalo je samo jedno odeljenje Prve kragujebačke gimnazije, čiji učenici i profesori su streljani 21. oktobra 1941. godine, te manji broj zvanica, mahom diplomata, među kojiima i v.d.ambasadora SR Nemačke u Srbiji Dorotea Gizelman koja je, posle Velikog školskog časa, izjavila da je za nju bilo veoma potresno da prisustvuje toj manifestaciji.

– To spada u najteže, ali i najvažnije zadatke koje ispunjavaju nemačke diplomate u celom svetu – da se poklone žrtvama nacističkog terora.

To je veoma značajan zadatak zato što upravo pšrošlost može I treba da bude učiteljica i da nas nauči kako treba živeti danas i u budućnosti, rekla je Gizelman.

Na današnjem Velikom školskom času, glumci kragujevačkog Knjaževsko srpskog teatra izveli su poemu “Izrešetane duše”, makedonskog pisca Venka Andonovskog, koji je novinarima rekao da je pokušao da pošalje poruku opomene i utehe da žrtve nisu bile uzaludne.

– Glavna bolest današnjeg čovečanstva je amnezija i gubljenje smisla. Mene moja deca pitaju zašto su ljudi ginuli u Drugom svetskom ratu. Ako smo makar deo toga prikazali, razloge zašto se ginulo, onda sam uspeo da postignem cilj, kazao je Andonovski, koji je u dramu “Izrešetane duše” uneo i sećanje na svoga dedu po majci (Branka Popovića) koji je streljan 21. oktobra 1941. U Šumaricama.

– Uzbuđen sam, jer nikada nisam mogao da zamislim da će moj deda, koji me sada sigurno gleda sa one strane, moći da kaže da je njegov unuk napisao nešto o njemu.

Priča je zaista potresna jer je moja majka koja je još uvek živa u Skoplju celog života ponavljala da je svog oca poslala u smrt jer ga je poslala da nađe parče hleba, rekao je Andonovski.

Vence kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima i danas su, tradicionalno, najpre položili učenici Prve kragujevačke gimnazije, zatim čelnici Kragijevca, te predstavnici Vlade i Vojske Srbije, kao i diplomatskog kora, Univerziteta i drugi.

Podsetimo da je u Kragujevcu i okollini, od 19. do 21. oktobra 1941., vojnici nemačkog Vermahta, uz podršku LJotićevaca, prema dosadašnjim nalazima istoričara, streljali 2.796 radnika, seljaka, učenika, profesora, studenata, trgovaca, činovnika, advokata, sveštenika… Jedan od najvećih ratnih zločina nad civilnim stanovništvom u Srbiji, na Balkanu i šire, počinjen je u znak odmazdr nemačkih vojnih vlasti zbog partizansko – četničke akcije, sredinom oktobra, na putu Kragujevac – Gornji Milanovac, u selu LJuljaci (kota “Dumača”), u kojoj je ubijeno deset, a ranjeno 26 nemačkih vojnika.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.