Kuba bez struje dok predsednik SAD preti: „Tramp kao u sceni u filmu ‘Veliki diktator'“

Čitav elektroenergetski sistem zemlje se urušio u ponedeljak popodne, zbog čega je oko deset miliona ljudi ostalo bez struje. Timovi za hitne slučajeve su se i dalje borili da ga obnove kada je američki lider izneo svoju poslednju pretnju.

„Verujem da ću imati čast da preuzmem Kubu“, rekao je novinarima. „Mislim, bilo da je oslobodim, osvojim je – mislim da mogu da uradim šta god želim.“

Arogantni ton izjave šokirao je Kubance na ostrvu i u inostranstvu.

„Tokom prvih decenija 1900-ih, američki ambasadori su verovali da SAD imaju pravo da upravljaju kubanskim političkim životom“, rekla je Ada Ferer, istoričarka čiji će kubanski memoari „Čuvar mog roda“ uskoro biti objavljeni. Takvo angažovanje je nekada bilo poznato kao „prisilni uticaj“, dodala je Ferer.

„Ali nijedan političar nije govorio tako grubo o tome kao što je Tramp upravo to učinio; i niko gotovo sto godina nije koristio tako eksplicitni jezik“, rekla je. „Tramp naglas izgovara stvari za koje su istoričari ranije morali da pronalaze dokaze.“

Mnogi na ostrvu su se borili sa neposrednijim problemima – pokvarena hrana, vrućina koja guši, deca koja ne mogu da spavaju. Ali ipak, drugi su bili užasnuti.

Gretel, muzičarka i majka u predgrađu Havane, La Lisa, borila se tokom noći da odbrani svoju decu od ujeda komaraca. Krajem prošle godine skoro trećina stanovništva je bila zaražena tokom epidemije čikungunje koju prenose komarci, a koja izaziva jake bolove u zglobovima koji mogu trajati mesecima.

U utorak ujutru, Gretel je i dalje bila bez struje i besna zbog komentara američkog predsednika. „To je isti ton koji koristi sa Iranom, sa Venecuelom. Iznenađujuće je što Amerikanci ne vide šta je to. To je kao ona scena u filmu „Veliki diktator“ gde Čarli Čaplin pleše okolo, govoreći ‘Mogu ovo, mogu ono, mogu bilo šta’.“

Nakon uspeha misije otmice venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, jednog od najvećih kubanskih saveznika u regionu, Tramp je postepeno pojačavao pritisak na teritoriju, te je potpisao izvršnu naredbu o uvođenju carina svakoj zemlji koja šalje naftu na karipsko ostrvo.

Rezultat je bio katastrofalan za obične Kubance. Na putevima je malo automobila, većina avio-kompanija koje opslužuju ostrvo obustavila je letove, kanadska kompanija Šerit Internašonal obustavila je rudarstvo nikla, državne kancelarije su zatvorene, a škole su delimično obustavile nastavu, piše u analizi za Gardijan Ruarid Nikol iz Havane.

Nedostatak goriva je takođe pogoršao stalne nestanke struje. Prastara kubanska elektroenergetska mreža se delimično redovno urušava od oktobra 2024. godine, a zemlja je već doživela tri nacionalna kolapsa u poslednja četiri meseca sa posledicama snabdevanjavodom. Ovog vikenda nestanci struje izazvali su nasilni protest, što je retkost.

Do ručka u utorak operater električne mreže u zemlji je saopštio da je struja ponovo uspostavljena na zapadu i u centru ostrva dugog 777 milja, a oko trideset odsto kuća u Havani je ponovo priključeno.

„To se mora raditi postepeno kako bi se izbegli problemi“, rekao je Lazaro Gera, direktor za električnu energiju u Ministarstvu energetike i rudarstva. „Jer su sistemi, kada su veoma slabi, podložniji kvarovima.“

To je možda ono na šta računa američka administracija.

Kuba je nedavno priznala da je bila u razgovorima sa Vašingtonom i sada izgleda pokazuje spremnost da napravi neke ekonomske promene u pokušaju da umiri SAD.

Neposredno pre Trampove objave, Oskar Perez-Oliva Fraga, zamenik premijera i član porodice Kastro, rekao je da je Kuba otvorena za emigrante Kubance i strane kompanije koje posluju na ostrvu.

„Kuba je otvorena za fluidne komercijalne odnose sa američkim kompanijama, kao i sa Kubancima koji žive u Sjedinjenim Državama i njihovim potomcima“, rekao je on za NBC. „Ne govorimo samo o malim preduzećima, već i o mogućnosti učešća u ključnim sektorima našeg razvoja.“

Ovo je dovelo do oštrog odgovora Džona S. Kavuliča, predsednika Američko-kubanskog trgovinskog i ekonomskog saveta, koji je sugerisao da su kubanske vlasti dugo odugovlačile sa reformama. „Vlada Republike Kube tek sada odobrava ono što je moglo biti sprovedeno pre četiri godine, a što su odbijali.“

U utorak je Trampov državni sekretar Marko Rubio rekao da predložene ekonomske promene nisu išle dovoljno daleko – i nagovestio je da će SAD izvršiti dalji pritisak da razbiju 67 godina star politički sistem Havane.

„Ono što su juče objavili nije dovoljno dramatično. Neće dovesti do popravke. Dakle, imamo neke velike odluke koje treba da donesemo“, rekao je Rubio. Njujork tajms je u ponedeljak objavio da američki pregovarači zahtevaju ostavku kubanskog predsednika Migela Dijaza-Kanela.

Predsednik Kube se oglasio na mreži X, gde je naveo da će „svaki spoljni agresor suočiti sa nesavladivim otporom“.

#EEUU amenaza públicamente a #Cuba, casi a diario, con derrocar por la fuerza el orden constitucional. Y usa un indignante pretexto: las duras limitaciones de la debilitada economía que ellos han agredido y pretendido aislar hace más de seis décadas.

Pretenden y anuncian planes…

— Miguel Díaz-Canel Bermúdez (@DiazCanelB) March 18, 2026

„SAD javno prete Kubi gotovo svakodnevno rušenjem ustavnog poretka silom. I koriste skandalozan izgovor – oštra ograničenja oslabljene ekonomije koju su napadali i pokušavali da izoluju više od šest decenija. Nameravaju i objavljuju planove da preuzmu zemlju, njene resurse, njenu imovinu, pa čak i samu ekonomiju, koju žele da uguše kako bi nas prisilili na predaju“, naveo je Dijaz-Kanel.

On je ukazao da „samo na taj način možemo objasniti žestoki ekonomski rat koji se vodi kao kolektivna kazna protiv celog stanovništva“.

„U najgorem slučaju, Kuba je praćeno jednom izvesnošću – svaki spoljni agresor će naići na nesavladivi otpor“, naglasio je predsednik Kube.