Dejan Anastasijević – hrabar čovek i zvezda vodilja

Žalimo za uspravnim čovekom, bistrih i odlučnih očiju koji je bio inspiracija generacijama mladih novinara na ovim prostorima.

Većina nas je Dejana upoznala na Kosovu, prvo na studentskim protestima 1997. godine, a zatim i u onim mračnim noćima marta 1998. Taj rat za njega je bio nastavak razaranja kome je prisustvovao u Hrvatskoj i Bosni, a za nas – prvo suočavanje sa krvoprolićem.

Došao je u naše živote dajući smisao stvarima koje mi nismo znali, sa svim već proživljenim tokom dugih noći i dugih čekanja u rovovima, policijskim punktovima, kafanama ispunjenim dimom i drugim mestima – bolnim za prisećanje. Dejan je za svakog od nas predstavljao nešto drugo. Za nas, on je bio sigurnost da će mnogi u Srbiji saznati šta se sve radilo u njihovo ime.

Između dugih pauza ispunjenih dimom cigareta i zvezdanim nebom, u noćima policijskog sata, Dejan je bio mentor koji nam je u trenucima kada je mnogima bilo teško to da vide, pomogao da proširimo naše vidike i razumemo da su žrtve žrtve i da dolaze sa različitih strana i u različitim oblicima.

Mi ćemo te se uvek sećati, Dejane. Bio si hrabar čovek kojem je duboko stalo do ljudi kao i naše kolektivne savesti.

Borba koju si vodio za istinu, dostojanstvo i poštovanje se nastavlja.

Ti ćeš zauvek ostati naša zvezda vodilja.

Alban Bujari, Ardian Arifaj, Nebi Qena, Fisnik Abrashi, Garentina Kraja, Gjeraqina Tuhina, Ylber Bajraktari, Ylber Hysa, Virtyt Gacaferi