Dekan Filozofskog podneo ostavku

U pismu upućenom Nastavno-naučnom veću Filozofskog fakulteta Jelić je ukazao na niz problema u radu te visokoškolske ustanove, navodeći da je fakultet u nekoj vrsti institucionalne blokade koja sa prekidima traje duži niz godina.

Nelegalnost u finansijskom poslovanju, blokada gotovo svih fakultetskih tela i organa, u čemu, tvrdi Jelić, prednjače odeljenja psihologije, arheologije i istorije, nepostojanje dijaloga, ali i to što mu se “diskriminiše političko i demokratsko pravo da se kao građanin slobodno izjašnjava o događajima i prilikama na fakultetu i društvu u celini”, ključni su razlozi zbog kojih je podneo ostavku.

Jelić je, podsetimo, jedan od 650 potpisnika apela podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, nakon čega se oko 160 nastavnika i zaposlenih na Filozofskom fakultetu ogradilo od navoda u medijima da je Jelić u svojstvu dekana tog fakulteta potpisao ovaj proglas.

Staša Babić, upravnica Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta, demantuje za Danas da najnovija dešavanja na toj visokoškolskoj ustanovi imaju političku pozadinu i da su u vezi sa Jelićevom javnom podrškom Aleksandru Vučiću. Ona navodi da su članovi pet, od ukupno devet odeljenja Filozofskog fakulteta, tražili od Jelića da podnese ostavku jer od dolaska na mesto dekana nije uspeo da reši probleme za koje je zadužen. Pored tri “prozvana” odeljenja, njegovu ostavku su zatražili i sa odeljenja sociologije i klasičnih nauka.

Deo zaposlenih za blokadu gotovo svih fakultetskih organa optužuje upravo Jelića.

Kako saznajemo, pozadina cele priče potiče sa Odeljenja za istoriju, na kojem su dugogodišnja neslaganja i sukobi zaoštreni raspisivanjem konkursa za prijem u radni odnos, oko kojeg su se dodatno podelili zaposleni na tom odeljenju. Neki od njih su potpisnici saopštenja kojim su se ogradili od Jelićeve podrške Vučiću, a drugi nisu, što ukazuje da poslednja politička dešavanja nemaju veze sa događajima na Filozofskom fakultetu.

Staša Babić kaže da je sporni konkurs samo “manifestacija” višegodišnjih konflikata na Odeljenju za istoriju koji je uprava trebalo da razreši, a koji su se vremenom “prelili” i na druga odeljenja, dovodeći do blokade gotovo svih fakultetskih tela. Trenutno na desetine nastavnika čeka reizbor ili izbor u više zvanje, studenti doktorskih studija da im se odobre teme doktorskih disertacija…

– Profesor Jelić je trebalo da rešava problem tamo gde je započeo, ali on nije uradio ništa da se ta kriza prevaziđe. Smatramo da nije rukovodio fakultetom na adekvatan način. Nastavno-naučno veće fakulteta u blokadi je od decembra, jer nismo uspeli da izglasamo dnevni red. Veliki deo Veća je smatrao da treba da se skinu sporne tačke da bismo uopšte izglasali dnevni red i mogli da radimo, ali se dekan oglušio o mišljenje svog veća – ističe Babićeva, napominjući da problem nije otklonjen ni Jelićevom ostavkom, jer u trenutku kada je podneo svoje saopštenje nije nikoga ovlastio da dalje rukovodi sednicom veća, tako da je ona još jednom prekinuta.

Komentarišući Jelićeve navode o nepravilnostima u finansijskom poslovanju, Babićeva podseća da je on izabran za dekana u oktobru 2015. i da je imao godinu i po dana da o tome pruži dokaze, ukoliko postoje, ali da on to nije učinio.

Lični interesi iznad interesa institucije

Filozofski fakultet je ponovo u nekoj vrsti institucionalne blokade koja sa prekidima traje već duži niz godina. Nelegalnost u finansijskom poslovanju (uložena ogromna sredstva za građevinske radove bez građevinske dozvole) izazvala je nezadovoljstvo i gnev kako zaposlenih tako i studenata. Članovi Saveta su ucenjivani i smenjivani, nedostatak odgovarajuće dokumentacije prikrivan, kako bi se moglo nastaviti “po starom”.

I pored pismenog zahteva, novoj Upravi (od samog početka njenog mandata, oktobra 2015. godine) nije obezbeđena valjana i zakonom predviđena primopredaja dužnosti. Ali to nije bilo dovoljno pa je otpočela i blokada gotovo svih fakultetskih tela i organa, posebno Izbornog i Nastavno-naučnog veća. U tome su prednjačila odeljenja (psihologija, arheologija, filozofija) čiji su nastavnici obavljali dužnost dekana u prethodnim mandatima. Sukob na Odeljenju za istoriju bio je zgodan povod da se sednice Izbornog i Nastavno-naučnog veća pretvore u otužnu pozorišnu predstavu u kojoj su glavne uloge igrali oni koji su, svesno ili nesvesno, urušavali ugled i podrivali temelje na kojima počiva Filozofski fakultet. Proklamovana demokratska načela o poštovanju i prihvatanju odluka koje donosi većina, selektivno su primenjivana. Neki su u svojoj samovolji otišli toliko daleko da su svojim ličnim interesima podredili interese institucije. Znamo da nasilničko ponašanje rađa strah, ubija nadu, slobodu mišljenja pretvara u jednoumlje, samostalnost u odlučivanju u ropsku poslušnost. U takvim okolnostima kultura dijaloga nužno je ustupila mesto vulgarnom monologu. Akademski profil nastavnika izbledeo je u očima mlađih koleginica i kolega, posebno studenata.

Kada svemu navedenome dodam još i to da se diskriminiše moje političko i demokratsko pravo da se kao građanin slobodno izjašnjavam o događajima i prilikama na fakultetu i društvu u celini, jasno je zašto podnosim neopozivu ostavku na dužnost dekana Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Prof. dr Vojislav Jelić

Dekan se postavio iznad kolega

U ime Odeljenja za arheologiju, psihologiju i filozofiju želimo da izrazimo zadovoljstvo što je profesor Vojislav Jelić prihvatio poziv pet odeljenja da podnese ostavku na mesto dekana, uz nadu da će ovaj postupak doprineti normalizaciji stanja na Filozofskom fakultetu. Poštujući potrebu dekana da u tekstu ostavke ponudi svoje subjektivno viđenje situacije na Fakultetu i razloge za podnošenje neopozive ostavke, želimo da izrazimo duboko neslaganje sa neopravdanim i grubim optužbama koje su iznete na račun naših odeljenja.

Možemo da razumemo da dekanu nije odgovaralo zalaganje većine članova Veća da se poštuju procedure i njihovo nepristajanje na sistematsko, svesno i namerno kršenje normi i dobrih običaja. Možemo da razumemo i da dekanu nisu bile prijatne situacije u kojima se većina članova Veća dosledno suprotstavljala manipulacijama u vođenju Veća i Fakulteta, braneći na taj način integritet Veća i tradiciju Filozofskog fakulteta kao institucije. Ipak, ne možemo da razumemo da je dekan dopustio sebi da se postavi iznad većine svojih koleginica i kolega, često otvoreno ignorišući sugestije i predloge koji su mu dobronamerno upućivani i izbegavajući da svoju funkciju obavlja u opštem interesu. Konačno, ne možemo da razumemo da je dekan sazvao tri sednice Veća sa obimnim dnevnim redom, da bi ih praktično blokirao zato što nije, u skladu sa Statutom, ovlastio nijednog prodekana da, nakon podnošenja neopozive ostavke, preuzme vođenje sednica. Ovaj čin je bio nepotreban i, u najmanju ruku, nekolegijalan, pošto je na neodržanim sednicama, nakon višemesečnog čekanja, trebalo konačno doneti nesporne odluke o izboru velikog broja koleginica i kolega.

Prof. dr Staša Babić, upravnica Odeljenja za arheologiju

Prof. dr Slobodan Marković, upravnik Odeljenja za psihologiju

Prof. dr Slobodan Perović, upravnik Odeljenja za filozofiju