Foto: FoNet/Aleksandar Barda

Ukazujući da je republički parlament u potpunosti u rukama izvršne vlasti, Tara Tepavac iz istraživačkog tima Crte rekla je da je od „hrama demokratije“, kako je skupština definisana Ustavom, ostala samo fasada.

Tepavac je navela da je donošenje zakona po hitnoj proceduri postala ustaljena praksa i da je Vlada Srbije, sa 97 odsto usvojenih zakonskih predloga, preuzela ekskluzivno pravo na predlaganje propisa. Posebno je zabrinjavajuća zloupotreba rada Skupštine za kojom poseže parlamentarna većina, a ogleda se u izostanku debate, javnog slušanja, kao i u podnošenju brojnih amandmana na zakone i u postavljanju poslaničkih pitanja.

Ističući da u pisanju amndmana na Ustav u oblasti pravosuđa, „prvi put u istoriji Srbije“ nisu učestvovali eksperti, zamenica predsednika UO Centra za pravosudna istraživanja – CEPRIS Vida Petrović Škero naglasila je kako se, zapravo, ne zna ko ih je pisao, osim da je to urađeno u Ministarstrvu pravosuđa. Ona je rekla da javnost nije upoznata sa obrazloženjem predloženih amndmana, a da je predloženim rešenjima predviđena veća politizacija sudstva nego što je bila do sada. Nisu prihvaćeni predlozi strukovnih udruženja i Saveta Evrope, selektivno su usvojena mišljenja Venecijanske komisije, samo da bi se zadovoljio minimum zahteva iz Poglavlja 23, a ne da bi se obezbedilo nezavisno sudstvo u službi građana, podvukla je Škero i dodala da takav Ustav podseća na „činovnički ustav“. Poslednjih godina otežan je i rad nezavisnih institucija

– Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, Zaštitnika građana i Poverenice za rodnu ravnopravnost, jer nisu finansijski nezavisni i ne mogu da obezbede efikasnu zaštitu prava građana. Parlament nije zainteresovan za saradnju sa nezavisnim institucijama, od 2014. ne razmatra njihove izveštaje o radu, niti prihvata njihove predloge zakona, naglasio je programski koordinator A11 Inicijative za sojalna i ekonomska prava Danilo Ćurčić.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ukazao je na „vrlo opasnu“ izmenu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja kojom se onemogućava traženje informacija o radu jednog broja državnih javnih preduzeća.

Prema njegovim rečima, sporne je i zakonska izmena kojom Povereniku prestaje mogućnost da državnim organima izriče novčane kazne zbog nepoštovanja rešenja te institucije. U medijskoj sferi izostaje ozbiljan nadzor kontrole rada medija i obezbeđivanja medijskog pluralizma od strane Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i REM-a, ukazao je predstavnik „Slavko Ćuruvija“ fondacije Rade Đurić. Kao institucija od suštinske važnosti za nadzor, REM „nije spreman ni sposoban da se odupre političkom i ekonomskom pritisku“, naglasio je Đurić.

Povezani tekstovi