Foto: Miroslav Dragojević

Više od trećine mladih koristi telefon preko dva sata dnevno, a svaki deseti toliko vremena provede na računaru. Ipak, upotreba savremenih sredstava komunikacije ne utiče značajno na školski uspeh učenika, neki su od zaključaka istraživanja, čiji su autori Marija Zotović sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Mirjana Beara i Đerđi Erdeš-Kavečan sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru. U anketi je učestvovalo 1.814 učenika, među kojima su đaci osmog razreda osnovne škole i drugog, trećeg i četvrtog razreda srednjih škola sa teritorije Vojvodine.

Mladi računare i internet koriste intenzivnije za zabavu nego za školske obaveze, dok se mobilni telefoni koriste podjednako za komunikaciju i onlajn aktivnosti (društvene mreže, surfovanje internetom, slušanje muzike, proveravanje mejlova). Istraživanje je pokazalo da sa uzrastom povećava vreme koje đaci provode uz mobilni, ali i da se s njim češće „druže“ devojčice nego dečaci.

– U okviru istraživanja ispitivali smo da li je vreme provedeno u korišćenju kompjutera ili telefona povezano sa školskim uspehom. Rezultati koji su dobijeni ne predstavljaju ubedljivu potvrdu da ovakva povezanost postoji, niti kada je u pitanju vreme provedeno na računaru povezano sa školskim obavezama, niti kada je u pitanju vreme provedeno u zabavnim aktivnostima. Istraživanja stranih autora na ovu temu dala su rezultate koji su kontradiktorni. Neke studije ističu pozitivne efekte korišćenja interneta na akademsko postignuće, dok u drugim studijama povezanost ove dve varijable nije dobijena – objašnjava Marija Zotović, jedna od autora istraživanja.

Ona prenosi zaključke brojnih istraživanja koja potvrđuju da vreme provedeno na internetu za edukativne svrhe pozitivno deluje na akademski uspeh i socijalizaciju mladih. Ispostavilo se da mladi koji dva sata koriste internet u edukativne svrhe imaju bolji školski uspeh od onih koji dva sata onlajn aktivnosti usmeravaju ka zabavi.

Neki istraživači tvrde da je dva sata dnevno na internetu zapravo granica, posle čijeg prelaska počinju da se manifestuju negativni efekti korišćenja interneta na školski uspeh srednjoškolaca. Autori na osnovu ovih rezultata pretpostavljaju da prekomerno dnevno korišćenje interneta vodi lošijoj organizaciji dnevnih obaveza učenika, kao i nedostatku vremena za adekvatnu realizaciju školskih zahteva.

Rezultati nekih studija pokazuju da upotreba tehnologije i računara ima pozitivne efekte na određene kognitivne sposobnosti, kao što su specijalne sposobnosti i pamćenje, sposobnosti čitanja, pisanja i obrade informacija, ali koji ne moraju nužno da dovode i do boljeg školskog uspeha. Neka novija istraživanja pokazuju da učenici koji igraju onlajn igre pokazuju bolje rezultate u matematici, čitanju i prirodnim naukama. Ova pojava se objašnjava činjenicom da mnoge multiplejer igre (igre sa više istovremenih učesnika) podstiču niz kognitivnih veština koje potencijalno mogu da dovedu do boljih rezultata u oblasti matematike i pismenosti. Neki autori spisku koristi od igranja onlajn igara dodaju i razvoj vizuelnih i auditivnih kapaciteta mladih, zaključujući da ove igre deluju stimulativno.

Istraživanje među učenicima vojvođanskih škola pokazalo je zabrinjavajući podatak – da manje od četvrtine roditelja kontroliše vreme koje njihova deca provode na kompjuteru ili uz mobilni. Roditelji u većoj meri kontrolišu dečake (27 odsto dečaka je dalo pozitivan odgovor, a 21 odsto devojčica), dok je s telefonima situacija obrnuta i više se kontrolišu devojčice (18 odsto devojčica spram 11 odsto dečaka). Kako su deca starija, tako roditelji manje kontrolišu to vreme. U istraživanju je dobijen i podatak da roditelji lošijih đaka u većem procentu kontrolišu vreme koje njihova deca provode za računarom, ali ne i u upotrebi mobilnog.

– Sa uzrastom raste i broj sati koji se provode u korišćenju telefona. Roditeljska kontrola je manja kod starijih ispitanika i kod boljih učenika, i generalno nije velika – komentariše naša sagovornica.

Istraživanje je pokazalo i da čak 94 odsto ispitanika ima kreiran profil na nekoj od društvenih mreža. Oko 48 odsto mladih ima do 500 prijatelja u virtuelnom svetu, a 52 procenta više od tog broja. Među učenicima sa preko 500 prijatelja prednjače stariji đaci, dok je u kategoriji do 500 prijatelja situacija obrnuta. Registrovane su razlike prema mestu stanovanja: 60 odsto ispitanika iz sela imaju preko 500 prijatelja; u manjim gradovima nema razlika; a u većim gradovima 48 odsto anketiranih imaju 500 ili više prijatelja.

– Rezultat da više od polovine mladih ima preko 500 prijatelja govore o ekspanzivnosti površnih prijateljskih i vršnjačkih veza u virtuelnom prostoru. To ide u prilog tvrdnji nekih autora da digitalna komunikacija podstiče površnu, osiromašenu interakciju i pasivnost. Verovatno kod adolescenata postoji vrsta socijalne norme po kojoj je poželjno imati što više prijatelja na društvenim mrežama, jer to govori u prilog popularnosti te osobe – ističe Zotović.

Kada je u pitanju korišćenje društvenih mreža, 86 odsto anketiranih osnovaca i srednjoškolaca je reklo da prihvata zahteve za prijateljstvo od poznatih osoba. Svega pet procenata mladih prihvataju zahtev za prijateljstvo od nepoznatih osoba, među kojima značajno više dečaka nego devojčica.

– To se može tumačiti kao indikator odgovornog korišćenja društvenih mreža i to u svrhu učvršćivanja i širenja prijateljstava i rodbinskih veza. Međutim, ovo tumačenje iznosimo sa velikim oprezom i ukazujući da su na ovu temu potrebna dodatna istraživanja koja bi obezbedila informacije o tome kako se dolazi do 500 prijatelja, a da su to poznate osobe, i kakva vrsta kontakta u realnom životu postoji sa osobama koje se na društvenim mrežama smatraju prijateljima – kaže Zotović.

Roditelji (ne)poželjni kao prijatelji

Roditelje kao prijatelje na društvenim mrežama prihvatilo je svega 29 odsto anketiranih učenika. Među ovim učenicima veći je procenat devojaka, kao i učenika sa boljim školskim uspehom. Ovaj podatak može da ukaže da većina mladih želi da sačuva ovaj domen socijalnog funkcionisanja za sebe, i to posebno mladići, kao i učenici sa lošijim uspehom. Međutim, jedan od razloga zašto procenat prijateljstava između mladih i roditelja na društvenim mrežama nije veliki može biti i to što verovatno nisu svi roditelji korisnici društvenih mreža.

(Ne)realan život

– Oko 15 odsto mladih koji su učestvovali u istraživanju izjavilo je da se na internetu ponekad ili često ponaša drugačije nego u realnom životu, posebno mladići, što ukazuje da se virtuelni svet može doživeti kao kompenzacija za frustracije i ograničenja iz realnog sveta. Ovaj rezultat bi trebalo dodatno proveriti, te ispitati na koji način se ponašanje na društvenim mrežama razlikuje od realnog ponašanja – ističe Marija Zotović.

Povezani tekstovi