Digitalni udžbenici - skup poduhvat 1Foto: Logos-edu.rs

Godinu dana kasnije, Ministarstvo prosvete nije želelo da odgovori na pitanja Danasa u koliko škola trenutno postoje digitalne učionice i zašto, ako je to najavljivano kao prioritet države, još nema javnog poziva za kupovinu licenci za digitalne udžbenike za ovu školsku godinu.

Nezvanično saznajemo da su sredstva koja su proletos bila namenjena za ovu svrhu preusmerena na borbu s virusom korona, i da se uskoro očekuje raspisivanje javnog poziva.

U međuvremenu, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nastavio je obuke za nastavnike u okviru projekta „Digitalna učionica“, ove godine u izvođenju u onlajn okruženju, kroz koje je dosad obučeno oko 32.000 nastavnika.

U prvoj godini projekta, koji je pilotiran 2018, nastavnici su na obukama učili kako da koriste digitalne nastavne materijale i platforme za upravljanje učenjem različitih izdavačkih kuća, a svaki polaznik je po završetku obuke dobio opremu (laptop, stalak za projektor i projektor) za svoju učionicu.

Obuka je u međuvremenu postala obavezna za sve nastavnike u osnovnim i srednjim školama, a sadržaj proširen. Kako se navodi na sajtu ZUOV-a, cilj obuka je „profesionalno osnaživanje nastavnika za korišćenje savremene informaciono-komunikacione tehnologije u svakodnevnoj nastavi, osposobljavanje nastavnika za korišćenje digitalnih udžbenika i otvorenih obrazovnih resursa, kako i korišćenje sistema za upravljanje nastavom i učenjem u digitalnom okruženju i većeg broja alata za samostalno kreiranje obrazovnih resursa“.

Ivan Savić, rukovodilac Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u ZUOV-u, kaže za Danas da se na podizanju digitalnih kompetencija nastavnika radilo i pre prelaska škola na nastavu na daljinu, ali da je u novim okolnostima u svakoj obaveznoj, sistemskoj obuci koju Zavod izvodi, taj segment još više pojačan.

On tvrdi da je ZUOV spremno dočekao pandemiju, ilustrujući to podatkom da je 16. marta, kada su na sajtu ove ustanove objavljeni tutorijali i spisak najkorišćenijih alata za onlajn učenje, bilo 258.000 pregleda.

Sistemske obuke nastavnika se zbog pandemije od maja realizuju onlajn, a njihovo pohađanje je produženo sa tri dana na tri nedelje. Ranije je bilo predviđeno da nastavnici rade neposredno dva dana po osam sati, a treći dan onlajn, a prelaskom na učenje na daljinu, dva sata ispred računara se računaju kao jedan radni dan.

Svesni da onlajn obuke ne mogu da zamene živu reč, Zavod je u saradnji sa Unicefom još od maja meseca obezbedio danonoćnu podršku školama u vezi sa realizacijom nastave na daljinu, dok je u planu u narednim mesecima i formiranje mreže od 100 mentora koji bi pružali osim digitalne, i neposrednu podršku školama na terenu.

Ona bi pratila i da li ono što su nastavnici savladali na obukama primenjuju u praksi. Savić kaže da će se, čim se steknu uslovi, realizacija obuka vratiti na način izvođenja koji spaja neposrednu i onlajn obuku.

S obzirom da obuke pohađa veliki broj nastavnika, nadležni ističu da nije realno da svako dobije svoj komplet opreme za korišćenje digitalnih udžbenika, te se sada oprema dodeljuje školama, a ne pojedincima.

Po kom kriterijumu se raspoređuje, nisu nam odgovorili iz Ministarstva prosvete, a ostali smo uskraćeni i za komentar zašto neke škole zadužuju opremu, Ministarstvo im nabavlja kodove od izdavača da bi nastavnici radili u digitalnoj učionici, ali se u praksi sve to ne koristi.

Digitalna učionica ne isključuje držanje klasične nastave, ukazuju nadležni, koji ističu da mnogi nastavnici nisu navikli da koriste prednosti modernih tehnologija.

Zbog toga je većinu prosvetnih radnika prelazak na učenje na daljinu zateklo nespremno, a strah i nesigurnost koji su imali su delom posledica činjenice da su naglo prešli na drugačiji način rada i za kratko vreme bili zatrpani gomilom informacija koje je trebalo da savladaju.

Istraživanje koje je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja sproveo u vezi sa realizacijom nastave na daljinu (u ovom trenutku 15.000 nastavnika, istraživanje se obavlja u realnom vremenu, tako da je projektovanih 30.000 ispitanika) pokazalo je da se nastavnici u Srbiji od kolega iz evropskih zemalja najviše razlikuju po tome što su pod velikim stresom i osećaju se nesigurno u digitalnom radnom okruženju.

Kako bi pomogao nastavnicima, Zavod je u proteklom periodu uspostavio onlajn podršku u okviru koje 15 mentora za vrlo kratko vreme odgovara na sva pitanja i nedoumice nastavnika.

Nadležni procenjuju da je broj nastavnika u Srbiji koji nemaju ni minimalne digitalne kompetencije na zanemarljivom nivou, dok je svaki deseti na naprednom. Ako se zna da osnovni nivo podrazumeva da nastavnici umeju da koriste Gugl učionicu, da komuniciraju sa svojim učenicima preko Vibera, Skajpa, Zuma, onda je pitanje zašto najveći broj njih koji je na srednjem nivou digitalnih kompetencija ne koristi mogućnosti pravog onlajn učenja, jer upotreba pomenutih aplikacija to svakako nije.

Upućeni to delom opravdavaju pomenutim stresom nastavnika koji kod njih izazivaju tehnologije, mada neka druga istraživanja pokazuju da su nedostatak opreme ali i ozbiljnijih kontinuiranih obuka doveli do toga da se u mnogim školama onlajn učenje svodi na slanje materijala učenicima imejlom ili „kačenje“ na različite platforme.

Bez obzira što novu generacija udžbenika za takozvane reformisane razrede osnovne škole prate i digitalna izdanja, štampani udžbenici su i dalje nezamenljivi u našim obrazovnim ustanovama. Izdavači mahom pripremaju dve vrste udžbenika.

Đaci uz štampano izdanje dobijaju i kod koji im omogućuje da samostalno koriste i digitalnu verziju, ali se to uglavnom vodi kao obogaćeni pdf format. To znači da sadržaj štampanog prati digitalno izdanje, s tim da su dodati različiti multimedijalni sadržaji, ali nema interakcije.

Druga vrsta digitalnih udžbenika su oni namenjeni za korišćenje u digitalnim učionicama, a pomoću platforme koja omogućuje uspostavljanje sistema za upravljanje učenjem nastavnici mogu da formiraju virtuelno odeljenje i organizuju učenje na daljinu.

Nastavnik tako može da šalje đacima interaktivne testove i zadatke, učenici mogu da provere koliko su uspešno savladali gradivo, nastavnik pregledom statistike odmah ima uvid u kojoj je meri svaki učenik usvojio nastavne sadržaje, navodi samo neke od prednosti rada u digitalnoj učionici Gordana Knežević Orlić, direktorka izdavačke kuće Klet.

Ona kaže da je razvijanje platforme i pravljenje digitalnih udžbenika izuzetno skup poduhvat na kome u izdavačkoj kući koju vodi radi armija ljudi. Ona smatra da digitalni udžbenik ne može da zameni štampani, naročito u mlađim razredima osnovne škole, i dodaje da se i u drugim zemljama koristi kombinacija oba izdanja.

– Koliko su značajni digitalni udžbenici nastavnici su se uverili kada se prešlo na nastavu na daljinu. Krajem februara imali smo 43.000 korisnika, a na kraju maja 150.000 – ilustruje svoje zapažanje naša sagovornica.

Samo za osnovce

Ove godine su u ZUOV stigla 223 digitalna udžbenika na pregled. Za 210 je data preporuka da se koriste u nastavi. Većina ih je za treći i sedmi razred, jer se oni ove godine koriste prvi put. Naravno, ove godine će se koristiti i digitalni udžbenici iz prethodne dve godine (za prvi, drugi, peti i šesti razred), rečeno je Danasu u ZUOV-u. Izdavači tek pripremaju digitalna izdanja za gimnaziju.

close
Digitalni udžbenici - skup poduhvat 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.