Foto: FreeImages/ melanie_kuipers

To je i bio motiv da se 1983. godine kod nas uvede ova mera koja i dalje postoji u velikom broju zemalja u svetu, objašnjava u Dnevniku Slobodan Bubnjević iz Inicijative „Nauka kroz priče“.

Nakon istraživanja koja su u nekim zemljama pokazala da se neposredno po pomeranju kazaljki dešava više saobraćajnih nesreća, više srčanih udara, da je lošija koncentracija, počelo je da se priča o odustajanju od prelaska na ukazno vreme. Inicijativa dolazi u poslednjih desetak godina iz Ruske Federacije, a i u Finskoj se o tome dosta debatuje.

„Ono što bi trebalo uzeti u obzir je da zemlje na severu planete, zbog geografskog položaja, imaju bitno drugačije efekte ove mere. Situacija u Srbiji nije ista kao u tim zemljama“, naglašava Bubnjević.

Prema njegovim rečima, nema velikog objedinjenog panevropskog istraživanja koje bi govorilo o efektima pomeranja kazaljki na časovnicima.

„Srbija se na samom istoičnom obodu srednjoevropske vremenske zone i mi bismo bili jedna od zemalja koje bi bile oštećene i imali bismo mnogo kraću obdanicu“, kaže Bubnjević.

Ekonomski benefiti usaglašenosti čitavog kontinenta Činjenica je da ne postoje isti argumenti za primenjivanje ukaznog vremena u svim zemljama Evrope, pa ni Evropske unije, a kamoli svim zemljama sveta.

Neke zemlje su pre deset godina ukinule ukazno vreme, neke se još premišljaju, pa se javlja pitanje posledica kada bi se deo zemalja Evropske unije opredelio za jedno vreme, a drugi za drugo.

„To je nacionalno pitanje. U Srbiji postoji zakon o računanju vremena. Između ostalog, ovakvi razgovori služe da bi građani bili informisani. Ovo je ipak pre svega pitanje ritma i načina života. Kada usaglasimo mere da one budu na nivou celog kontinenta to donosi neke ekonomske benefite, ali to kako nam je dan organizovan, to jest naš ritam koji je dobrim delom evropski, to je najvažnije“, zaključio je Slobodan Bubnjević.

„Kada bismo odustali od prelaska na zimsko vreme, što je nacionalna mera, poslednje nedelje marta bi svima bilo malo prijatnije. Međutim, nikada ne bismo imali dan posle početka Dnevnika 2, čak ni u julu mesecu kada je dan najduži. Sunce bi tada zalazilo u 19.27. S druge strane, đaci koji idu u drugu smenu bi se tokom cele školske godine vraćali po mraku“, objašnjava Bubnjević.

Osim toga, imali bismo značajno veću potrošnju energenata tokom leta zato što bismo ustajali četiri i po sata nakon izlaska sunca.

„Najvažnije je u kojem ste delu sveta. Na severu planete, na primer u Kanadi i Ruskoj Federaciji efekti nisu veliki jer je obdanica kraća. S druge strane, na jugu, pre svega u južnom delu Evrope, u Italiji, Grčkoj, pa i kod nas, gde ljudi zavise od turizma i od toga koliko nam je dugačka obdanica, kod nas bi trebalo da su efekti mnogo bolji“, navodi Bubnjević.

Prelazak na letnje kazaljke prvi put je sproveden u Kanadi 1908. godine. Potom, za vreme Prvog svetskog rata, uvode ga Nemačka i Austrougarska radi uštede goriva, a ideja je posebno zaživela tokom naftne krize 1972. godine kada se njom povela Francuska, ali i mnoge druge evropske zemlje.

Pokazalo se da prelazak na letnje računanje vremena pogoduje tržištu, posebno sektoru saobraćaja kao i slobodnim aktivnostima na otvrenom, a ostvaruju se i manje uštede u potrošnji energije dok se uticaj na druge sektore privrede ne može utvrditi.

Prema poslednjim podacima, u svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vreme.