Foto: Facebook / Pan Transplant

U Udruženju transplantiranih Vojvodine “Pan Transplant” očekuju da će se ova nepovoljna statistika popraviti usvajanjem izmena Zakona o transplantaciji, koji uvodi pretpostavljenu saglasnost za sve punoletne građane Srbije.

Marinko Divjak, predsednik tog udruženja, kaže za Danas da se na transplantaciju najkraće čeka u Hrvatskoj i Španiji, dok su sve ostale države daleko ispod. Divjak ukazuje da su od početka godine do kraja maja u Srbiji urađene 24 kadaverične transplantacije, što je dvostruko više nego lane, ali i pored ovog vidljivog pomaka, situacija i dalje teška.

– U našem društvu još uvek vladaju strahovite predrasude. Najveći problem je neinformisanost, jer ljudi misle da će, ako potpišu donorsku karticu, imati “kobajagi” moždanu smrt, pa će im uzeti organe. Onda se pomene famozna žuta kuća i odmah prestaju transplantacije, jer svi pričaju o trgovini organima. Ne možemo javnosti da objasnimo da u jednoj transplantaciji učestvuje preko 80 ljudi. Prosto je neverovatno da ljudi ne mogu da shvate da se ne može tek tako nekom platiti za organ. S druge strane, iako platite, postoji mogućnost da vam se ne podudaraju krvne grupe ili da tipizacija tkiva pokaže da ishod transplantacije neće biti uspešan. Čak i da se sve podudara, kada se pomeša krv davaoca i primaoca i ako dođe do zgrušavanja, to znači da će organ biti odbačen… Naša dužnost je da objasnimo ljudima kako se vrši transplantacija i da je 20 puta veća verovatnoća da će nekome organ zatrebati, nego što će on biti donor – kaže Divjak.

Podseća da je krajem 2016. završena javna rasprava o izmenama Zakona o transplantaciji i da je taj dokument upućen na usvajanje, ali da ga Skupština Srbije do danas nije stavila na dnevni red. Naš sagovornik veruje da će pretpostavljena saglasnost, koja podrazumeva da svi građani mogu biti potencijalni donori, osim ako se za života ne izjasne protiv toga, doprineti da se trenutna situacija popravi. 

Divjak ukazuje da je prepreka većem broju potencijalnih donora i to što se crkva nije jasno izjasnila.

– Crkva nije eksplicitno protiv transplantacije, ali nije ni eksplicitno za nju. Bilo je slučajeva da porodice nisu dale pristanak nakon što su razgovarale sa svojim parohom. Ukoliko bi se SPC jasno odredila sigurno bismo se pomerili nekoliko koraka unapred – ističe Marinko Divjak, kome je nakon pet godina provedenih na dijalizi, krajem 2009. transplantiran bubreg.

On je jedan od osnivača Udruženja transplantiranih Vojvodine “Pan Transplant”, koje postoji od 2011. godine i danas ima oko stotinak članova sa područja Pokrajine, starijih od 18 godina. Među članovima su oni koji su prošli transplantaciju, kao i pacijenti koji se za nju spremaju. Ipak, ovaj broj članova je mnogo manji od broja osoba koje su prošle kroz postupak transplantacije, pa je jedan od ciljeva udruženja upravo da bude masovnije. Svesni su da je teže uključiti pacijente koji čekaju transplantaciju, jer je kod njih prisutan strah i neizvesnost. Cilj Udruženja je promocija donorstva i edukacija članova o životu posle transplantacije. Prethodnih godina učestvovali su u brojnim akcijama, u saradnji sa Kliničkim centrom Vojvodine i Upravom za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

– Smatram da ljudi koji su prošli kroz transplantaciju treba da budu nosioci promocije transplantacije, jer mi možemo da pokažemo kako izgleda život posle toga. “Pan Transplant” je član Udruženja transplantiranih jugoistočne Evrope i u svim tim zemljama su nosioci kampanje osobe kojima su transplantirani organi – ukazuje Divjak.

Pitali smo našeg sagovornika kome je lakše – ljudima kojima je organ presađen ili onima koji taj postupak čekaju.

– I jedni i drugi imaju briga, ali mislim da je nama koji smo prošli transplantaciju neuporedivo lakše, jer smo već isprobali taj sistem lečenja. Međutim, i oni koji čekaju treba da se učlane u udruženja kao što je naše i da se zajedno borimo, a ne da misle kako će neko drugi rešiti probleme. U boljoj poziciji su pacijenti kojima je presađen bubreg ili na to čekaju, jer je moguća transplantacija i od srodnika i supružnika, a sem toga tu je dijaliza koja može da im produži život. Ali ljudi kojima je potrebna jetra, srce ili pankreas nemaju vremena za čekanje – kaže Divjak, koji poručuje da su tri ključne reči vera, rad i poverenje u sistem.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.