U nedelji u kojoj se odvijao intenzivan pregovarački proces i kojoj su bombe NATO pakta i danju i noću padale na Jugoslaviju, razgovarali smo sa Dušanom Mihajlovićem, predsednikom Nove demokratije, o kraju rata, mirovnim rešenjima, odnosima u svetu i predstojećoj obnovi zemlje.

Na pitanje gde je izlaz iz pozicije u kojoj Jugosalvija zastupa stav da je preduslov za pregovore prestanak bombardovanja, a predstavnici NATO kao uslov za obustavu vatre traže signal iz Beograda, Mihajlović odgovara:

– Ima lepa narodna izreka: “Pametniji popušta”. Međutim, da je bilo pameti, ne bi bilo ni bombi.

Ipak, nada postoji, kao i izlazi iz ove situacije, pošto je najteži problem rešen. NATO i SRJ prihvatili su Savet bezbednosti i njegova rezolucija biće ujedno i kraj ove tragične avanture.

Dijalog o krizi u SRJ vodi se trenutno van SRJ, bez značajnog učešća naših diplomata i bez direkton dijaloga između predstavnika vlasti Srbije i kosovskih Albanaca. Da li se može očekivati da se spolja, dobije predlog koji će biti osnova za dalje pregovore domaćih aktera?

– Bolje je bilo da su predstavnici vlasti u Beogradu i etničkih Albanaca sa Kosmeta direktno uključeni u pregovore o traženju rešenja.

“Tuđa ruka svrab ne češe”, pa mi se čini da je jedan od uzroka sporosti i taj što se razgovara preko posrednika, kojima se toliko ne žuri, jer se ne radi o njihovoj koži, a usput mogu i mnoga druga posla da pozavršavaju za sebe i svoju državu.

Istina, predviđen je okvir za te razgovore, a to je najšira autonomija i maksimalna samouprava za Kosmet na jednoj i međunarodne garancije za teritorijalni integritet i državni suverenitet SRJ na drugoj strani.

Sve ostalo prepušteno je dogovoru i kompromisu samih pregovarača.

Vaša stranka i Vi pozivate stalno na mudrost, političku i vojnu realnost, očuvanje suštinskog nacionalnog interesa i istorijski kompromis. Šta to ovog trenutka podrazumeva?

– Da su nas slušali, sve bi bilo drugačije. Naši predlozi su prihvatani sa velikim i tragičnim zakašnjenjem i često su i tada iskrivljivani do gubitka pravog smisla.

Ali, pod bombama nema mnogo izbora. Napadnuti smo i moramo da se branimo. U tome treba da budemo složni, odgovorni i solidarni.

NATO je 24. marta 1999. godine u 19:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve, privredne i civilne objekte u SR Jugoslaviji koji su bez prekida trajali 78 dana.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.

Povezani tekstovi