Efekat pandemije: Rast uticaja televizije i društvenih mreža u odnosu na štampu

Iako su istraživanja Rojtersa tokom poslednjih godina pokazali da onlajn mediji prestižu televiziju kao glavni izvor informisanja, dok je moć štampanih medija i društvenih mreža bila u padu, pandemija virusa korona značajno je promenila ovu sliku, mada samo privremeno.

Rojters je istu anketu radio u šest zemalja i u januaru i u aprilu 2020, a razlika koja je nastala u međuvremenu jeste ta da su se ljudi više oslanjali na vesti na televiziji i na društvene mreže.

Ako za primer uzmemo Nemačku, trend opadanja moći televizijskih vesti koji je zabeležen od 2013. godine (sa 82 odsto na 70) delimično je preokrenut usled zdravstvene krize (porast na 72 odsto).

U svih šest zemalja, konuzumiranje televizijskih vesti poraslo je u proseku za šest procentnih poena, ali treba naglasiti da su porast zabeležile i društvene mreže (za pet odsto), pošto su ljudi na taj način nalazili vesti i dalje ih delili.

S druge strane, štampanim medijima ovaj period najmanje je išao naruku usled poteškoća u distribuciji štampanih primeraka tokom izolacije – u Španiji je zabeležen pad od šest procentnih poena.

U Velikoj Britaniji, na primer, obraćanje britanskog premijera Borisa Džonsona u kojem poziva građane da ostanu u svojim domovima bila je jedna od najgledanijih emisija u istoriji britanske televizije – gledanost od čak 27 miliona ljudi, ne uključujući internet prenose.

Porast konzumiranja televizije i društvenih mreža zabeležen je u svim starosnim grupama.

Za razliku od Velike Britanije, u zemljama sa manje pouzdanim medijima, navodi se u izveštaju Rojtersa, iskustvo konzumiranja televizije bilo je drugačije. U Sjedinjenim Američkim Državama ovaj skok tokom pandemije bio je manji, iako je sličan trend zabeležen kod korisnika mlađih od 35 godina.

Komercijalni mediji zabeležili su porast korišćenja njihovih onlajn platformi, a zdravstvena kriza podstakla ih je na razne inovacije u vizuelnim ilustracijama podataka. Veb stranice i aplikacije pružale su korisnicima i praktične vodiče i savete za ponašanje tokom pandemije.

Sve u svemu, aprilsko istraživanje Rojtersa pokazalo je da su onlajn mediji uradili dobar posao u izveštavanju ljudi tokom krize, pružanju pomoći da se ona razume i davanju praktičnih saveta šta svaki pojedinac može da uradi kako bi pomogao sebi da kriza na njega što manje utiče.

Iako su neki mediji ranije bili optuživani zbog senzacionalističkog načina izveštavanja, ovog puta samo trećina ispitanika smatra da su mediji preuveličavali razmere krize.