Ekipa Danasa sa nezadovoljnim sugrađanima o rekonstrukciji Trga republike

Poznata parola pokojnog arhitekte Branislava Jovina – „Tramvajem u 21. vek“, kojom je osamdesetih godina označen projekat širenja tramvajske mreže i odustajanje od izgradnje metroa, uz osporavanja i kritike, većinu Beograđana danas podseća na hronični problem gradskog prevoza. Dok ne dočekaju rešenja poput gondole i metroa, najbrži put je – pešaka.

Osim što je prekinut trolejbuski saobraćaj do Studentskog trga, i prema prethodnim najavama on neće ponovo biti vraćen u ovaj deo grada koji se pretvara u pešačku zonu, postoji i ideja gradske vlasti da se uvede tramvaj od Slavije do Kalemegdana.

Kako će ovo tačno izgledati, nije jasno ni ekipi Danasa dok na terenu prati radove. Naš fotoreporter hvata kadar zamene kontaktnih žica za trolejbuse, a onda se zbunjujemo kad vidimo da se postavljaju nove. Jedan od radnika nam objašnjava da se one neće skroz ukloniti već se preusmeravaju tako da trolejbus ulazi sa Trga republike u Makedonsku ulicu, odakle će se spuštati na Dorćol.

Drugi dan odvijanja radova na rekonstrukciji kolovoza u Kolarčevoj ulici, oko Trga republike, na ulazu u Makedonsku, Francusku i Vasinu ulicu protiče užurbano i haotično dok pešaci pokušavaju da zaobiđu blokade, snađu se u gradskom prevozu sa izmenom linija a automobili traže alternativne pravce.

Svi sada shvataju da se ne radi o prvoaprilskoj šali. Jedna mlađa prolaznica nam objašnjava da do posla u centru grada dolazi pešaka od trga Slavija, jer je to najbrže.

„Ne pada mi napamet da ulazim u razdrndane, pune autobuse“, ogorčeno će Marija. Druga sugrađanka kaže da joj radovi ne padaju toliko teško jer živi i radi u centru pa bi svejedno šetala do posla. Ali većina „starosedelaca“ centra Beograda se buni.

Arhitekta u penziji živi u Beogradu, na Terazijama, od ’39. godine i kaže da mu je sada oduzeta sva mogućnost da se normalno kreće kroz grad.

– Ovo je najveća glupost koja je mogla da nas zadesi. Preživeo sam nemačko bombardovanje, englesko bombardovanje, ali ovo je najgora Vlada i najgori ljudi su došli na vlast. Bilo je lopova i ranije, ali ovi su najveći. Ne znam šta može da bude rešenje, mislim da će doći do građanskog rata, upozorava arhitekta pod inicijalima S. K. dodajući da ne želi da otkriva svoje ime, koje bi mnogima trebalo da bude poznato.

I ostalima ovi radovi bude sećanja na neka prošla vremena. Jedan sugrađanin vraća nas na studentske proteste ’96. godine, „kada su kordoni policije pokušavali da spreče građane da priđu Kolarčevoj ulici, ali nisu uspeli. Ono što Slobi tada nije uspelo, izveo je danas Vesić“, primećuje on.

Drugi više gledaju u budućnost, pa ironično dobacuju da će metro rešiti sve probleme.

– A šta je sa tom gondolom? Kakav je to užas koji se nikako ne uklapa u jedan stari deo grada, ističe sugrađanka koja kaže da za nju to nije ulepšavanje Beograda, kao ni rekonstrukcija Cvetnog trga ili Železničke stanice, a da tek ne vidi smisao popločavanja Trga republike.

– Ja se pitam šta oni rade sa ovim Trgom, zašto su sve raskopali kad niti prave metro, niti su te iskopine očuvali, niti su te ploče lepše nego što su bile. Svuda samo beton. A u saobraćaju se snalazimo, trpimo i ćutimo, kao i uvek, rezignirano će ona. Ime ne želi da kaže, jer „ionako nikoga nije briga za moje mišljenje“, zaključuje.