Elektronski potpis štedi vreme i novac

Pored Sertifikacionog tela Pošte Srbija bi uskoro mogla da dobije još jedno sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih potpisa koje se nalazi u postupku verifikacije, kaže za Danas pomoćnik ministra nauke za informaciono društvo Čedomir Šuljagić.
Da bi dobilo odobrenje za izdavanje elektronskih sertifikata sertifikaciono telo mora da ispuni uslove i dokaže kako je sposobno za pouzdano izdavanje elektronskih sertifikata, bezbedno i ažurno vođenje registra korisnika, sprovođenje bezbednog i trenutnog opoziva elektronskog sertifikata, proveru identiteta i dodatnih obeležja lica kojem se izdaje sertifikat. Osim toga, sertifikaciono telo mora da ima zaposlene sa specijalističkim znanjima, iskustvom i stručnim kvalifikacijama, da sprečava falsifikovanje elektronskih sertifikata, obezbedi sisteme za fizičku zaštitu uređaja, opreme i podataka, kao i sigurnosna rešenja za zaštitu od neovlašćenog pristupa.

Belgija kao uzor

Kako su članice EU pojedinačno usvajale zakone o elektronskom potpisu u periodu od 2000. godine, iskustva su različita, a malo zemalja se može pohvaliti velikim brojem izdatih sertifikata. Belgija je, na primer, napravila nacionalnu karticu za sve građane.

– Uskoro sledi zamena identifikacionih dokumenata u Srbiji. To je odlična prilika da uz novu elektronsku ličnu kartu svaki građanin bez dodatnih troškova dobije i elektronski sertifikat. Na taj način bismo u roku od godinu dana stigli u sam vrh evropskih zemalja po uspešnosti primene Zakona o elektronskom potpisu – zaključuje pomoćnik ministra nauke Čedomir Šuljagić.

Na pitanje Danasa zbog čega kasni primena Zakona o elektronskom potpisu, Šuljagić odgovara da ona ne kasni, „jer imamo i Zakon i odgovarajuća podzakonska akta, a i veliki broj elektronskih sertifikata, pre svega u elektronskom bankarstvu“. Međutim, neophodno je da postoje elektronske usluge, najčešće državne administracije, kako bi postojala potreba kod građana da te sertifikate poseduju. „U Ministarstvu nauke intenzivno radimo na projektima uvođenja ovakvih usluga s kolegama iz drugih ministarstava i zavoda“, kaže Šuljagić.
Zakon u Srbiji predviđa upotrebu takozvanog kvalifikovanog elektronskog potpisa, kao skupa podataka u elektronskom obliku koji su pridruženi ili su logički povezani s elektronskim dokumentom i služe za identifikaciju potpisnika. Šuljagić objašnjava da se u praksi elektronski potpis može koristiti za utvrđivanje identiteta pošiljaoca ili potpisnika određenog dokumenta.
– I ne samo to. Ovaj „sistem“ se može koristiti za utvrđivanje da li je došlo do promena u sadržaju poruke ili dokumenta u odnosu na onaj koji je izvorno poslat primaocu. Kvalifikovani elektronski potpis pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata i onemogućava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj. Na primer, u nekom preduzeću sekretarica raspolaže, uz odgovarajuća odobrenja, digitalnim potpisom svog šefa – poput pečata sa faksimilom njegovog potpisa. Primalac dokumenta je siguran da je dokument potpisan validnim šefovim elektronskim potpisom. Iza kvalifikovanog elektronskog potpisa stoje kompleksnije strukture provere identiteta, kao što su posebna sertifikaciona tela – navodi Šuljagić.
On kaže da je uz elektronski potpis moguća značajna ušteda novca i vremena. „Više ne morate da idete u banku da biste dali nalog za plaćanje, već to činite računarom preko Interneta. Elektronski potpis će stvoriti uslove za takav vid komunikacije s državnom upravom. Neke od najvažnijih primena su prijava i plaćanje poreza, podnošenje zahteva za dozvole i druga dokumenta, traženje posla, učešće u javnim nabavkama“, naglašava Šuljagić.