Foto: Stanislav Milojković

To je navedeno, između ostalog, u ovogodišnjem izveštaju „Zapadni Balkan: Trendovi slobode medija“ koji je sačinio istraživački centar Evropskog parlamenta (EP) uoči 3. maja Svetskog dana slobode medija. Dodaje se i da je autocenzura izazvana kako suptilnim, tako i otvorenim uticajima, da je kvalitetno novinarstvo otežano i da se favorizuje ‘tabloidizacija’.

Prema oceni istraživača, zastrašivanje novinara je rasprostranjeno, a kao primer nekažnjivosti za zločin nad novinarima navode se tri slučaja ubistva koja već dugo nisu rešena.

– Evropski parlament osuđuje politički pritisak i široko rasprostranjenu autocenzuru, poziva zemlje kandidate da stvore bezbedno medijsko okruženje pogodno za objektivno i tačno izveštavanje, i poziva na efikasan pravosudni sistem – piše u izveštaju uz podsećanje da je sloboda medija osnovna vrednost Evropske unije i temelj demokratije, i da predstavlja prioritet proširenja. Dodaje se da zbog toga EU pomno prati medijsku scenu kandidata, uglavnom putem godišnjih izveštaja Evropske komisije, ali i kroz poglavlja 10 (informaciono društvo i mediji) i 23 (pravosuđe i osnovna prava).

U izveštaju se naglašava i da ulogu medija ugrožava loše sprovođenje postojećih zakona, klijentelizam, politizacija i korupcija, kao i nedovoljna politička volja da se promoviše pluralizam i nezavisnost medija u regionu. Dodaje se da je medijsko zakonodavstvo u zemljama Zapadnog Balkana prilično savremeno i usklađeno sa standardima EU, ali da nedostatak sprovođenja postojećih pravila dovodi do medijskog okruženja koje nije pogodno za potpuno ostvarivanje slobode medija.

EP zamera zemljama Balkana zbog nedostatka transparentnosti, nejasnog vlasništva i izvora finansiranja. Istraživački centar EP precizira da je u Srbiji nejasna vlasnička struktura medija i državno finansiranje, posebno na lokalnom nivou, da u BiH najveći broj medija ne otkriva informacije o svojim finansijama i stvarnom vlasništvu, a da su u Makedoniji neke televizijske stanice u vlasništvu pojedinaca koji su navodno povezani s vladom.

– Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorima predstavlja direktan oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje ‘tabloidizaciju’. Sindikati novinara i zakoni o radu su od ključnog značaja za ublažavanje ovih problema – zaključuje se u izveštaju EP.

Pretnje nezavisnim i efikasnim javnim emiterima

EP navodi da nezavisni i efikasni javni emiteri u regionu imaju ključni značaj za pluralizam medija, ali da se suočavaju sa pretnjama kao što su „politička kolonizacija i instrumentalizacija“, a organizacija Oservatorio Balkani (Osservatorio Balcani e Caucaso) ocenjuje da „nevolje“ javnih servisa služe kao „barometar“ za stanje slobode medija u državi.