Epidemijski talasi još najmanje godinu dana

Sa svakodnevnim porastom zaraženih, međutim, stigla je i nova poruka, pa je tako član KŠ Mijomir Pelemiš za Večernje novosti kazao da već u naredna dva dana treba razmišljati o novim restrikcijama, ako nema poboljšanja epidemiološke situacije.

Istovremeno, imunolog Srđa Janković najavio je da će KŠ danas imati hitnu sednicu tokom koje će se govoriti o uvođenju novih mera dok je epidemiolog Predrag Kon dan ranije upozorio da je zdravstveni sistem „na ivici opstanka“.

Komentarišući trenutno stanje, epidemiolog Zoran Radovanović kaže za Danas da je do sada postojala iznenađujuća „pasivnost i sporost“ pri uvođenju novih mera, da mnoga uvedena ograničenja nisu poštovana, a da pri donošenju svake naredne odluke mora da se vodi računa o ekonomskom aspektu, jer „epidemijski talas će trajati još sigurno godinu ako ne i godinu i po dana“.

Istovremeno, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić kaže da dok postoji zaštitne opreme, sistem neće pući ali da ćemo vrlo verovatno doći u situaciju da zaraženi medicinski radnici koji nemaju ili imaju blage simptome odlaze na posao jer postoji velika opasnost da neće biti dovoljno lekara i sestra da zbrinu sve pacijente.

Podaci Evropskog centra za kontrolu bolesti pokazuju da je 14-dnevna stopa obolevanja u Srbiji na 100.000 stanovnika u konstantnom porastu i juče pre podne je iznosila 637, što je više nego u mnogim zemljama EU.

Trenutno jedna od država koja se najbolje drži i koja je prethodnih nedelja zabeležila pad novoobolelih je Irska, koja je uvela niz restriktivnih mera u oktobru i to u trenutku kada je 14-dnevna stopa obolevanja bila mnogo manja (260) nego što je trenutno u Srbiji.

Mere koje su u Irskoj uvedene podrazumevale su između ostalog i zatvaranje prodavnica, ugostiteljskih objekata, zahtev garađanima da ne napuštaju domove, s tim da su dozvoljene rekreativne šetnje i poste članovima porodice kojima je potrebna pomoć. Sve to zajedno uticalo je na značajno smanjenje broja obolelih u ovoj državi.

Upitan o pristupu koji su primenili Irci, te da li bi imalo smisla tako postupiti i u Srbiji, Zoran Radovanović kaže da to jeste dobar model, ali da se mora voditi računa o ekonomiji.

– I bogatije zemlje razmišljaju o ekonomskim gubicima kada donose odluke o uvođenju nekih mera. Potrebno je da država proceni koliko ćemo para imati. Ovo nije epidemija koja će da ode ako preduzmemo mere. Ovo će biti endemska bolest koja će se održavati, a epidemijski talas trajaće bar još godinu dana, a moguće i do proleća 2022. Čak ako računamo da ćemo posle ovog talasa imati kolektivni imunitet od 15 odsto, i ako tome dodamo da može da se vakciniše 35 odsto građana tokom cele sledeće godine, mi jedva dobacujemo do 50 odsto zaštićenih, što je dovoljno da epidemijski talasi budu manji, ravnomerniji, bez dramatičnih skookova, ali da virus ostane i dalje prisutan, navodi Radovanović.

Pitanje uvođenja restriktivnijih mera direktno je povezano sa popunjenošću bolnice i opasnošću od pucanja zdravstvenog sistema.

Poslednjih dana članovi Kriznog štaba i direktori bolnica upozoravali su da u njihovim ustanovama više nema mesta a Predrag Kon u sredu je rekao da je zbog velikog broja novoobolelih zdravstveni sistem na ivici opstanka.

Upitan da li je došao trenutak pucanja sistema, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić kaže da se to neće desiti dok ima zaštitne opreme.

– Ono što može da usledi jeste da jedan anesteziolog umesto na deset bude na 20, pa na 40 bolesnika. Mi radimo koliko možemo, ali sa svakim povećanjem broja pacijenta pada kvalitet lečenje, kaže Panić, dodajući da je sve veći broj zdravstvenih radnika zaražen virusom.

Upitan o scenariju po kome medicinari koji imaju blaže forme bolesti odlaze na posao, što je mogućnost koja je najavljena u Nemačkoj, Rade Panić kaže da ako ne bude bilo dovoljno zdravstvenih radnika, ni to nije isključeno.

– Kod nas je moguće da se već tako nešto dešava, jer se zdravstveni radnici ne testiraju ako su bili u dužem kontaktu sa osobom koja je zaražena virusom. Može da se desi da oni sa blažim ili bez simptoma na kraju i moraju da rade ali u tom slučaju moraju se strogo primeniti mere zaštite i takve osobe bi mogle da rade samo sa zaraženim pacijentima – navodi Panić. On ističe da je ovo period u kome svima mora da postane jasno da bez zdravstvenih radnika jedno društvo ne može da opstane.

Za desetak dana možda bolje

Radovanović naglašava da potpuna primena postojećih, uz uvođenje novih obavezujućih mera, kao što je održavanje fizičke distance u autobusima, „što ne stvara velike ekonomske posledice“, treba da dovede do pada zaraženih. „Nešto je za sada ipak učinjeno. Za nedelju do deset dana broj novootkrivenih slučajeva bi trebalo da prestane da raste, a kakav će biti pad nakon toga zavisi od broja i raznovrsnosti novih mera i njihovog poštovanja“, dodaje Radovanović.