Foto: FoNet/ Aleksandar LevajkovićPo ovoj analizi, među 37 posmatranih država, Srbija je tokom prvog talasa na početku širenja epidemije imala najstrože mere.
Pomenuta analiza obuhvatila je samo evropske zemlje, a parametri koji su analizirani bili su broj preminulih na 100.000 stanovnika do 30. juna, kao i mere koje su bile na snazi u trenutku kada su pojedinačne države došle do praga od 0.02 novih smrtnih ishoda na 100.000 stanovnika.
U danu kada je Srbija dostigla ovaj prag (27. mart), na snazi je bilo osam od devet protivepidemijskih mera.
Posmatrajući broj primenjenih mera kao i njihovu strogoću, Srbija je dobila najviši indeks – 100.
Iza nje su se našle Hrvatska (96,3) i BiH (89,8), dok je Velika Britanija u trenutku kada je dostigla prag smrtnosti od 0.02 na 100.000 stanovnika imala najblaže mere, zbog čega je dobila i najmanji indeks od 16,7.
Upoređujući potom indeks strogoće protivepidemijskih mera i broj preminulih na 100.000 krajem juna, autori analize zaključuju da je „uvođenje protivepidmeijskih mera u ranijem trenutku razvoja pandemije povezano sa manjom smrtnošću od kovida 19 tokom narednih meseci“.
– Ranije uvođenje mera, čak i za samo nekoliko nedelja, može biti važna strategija za smanjenje broja smrti od kovida 19 – navode autori.
Komentarišući ovu analizu i podatke za Srbiju, epidemiolog Predrag Đurić kaže da su „inicijalne protivepidemijske mere u Srbiji verovatno bile pravovremene“, ali da se i postavlja „pitanje opravdanosti njihovog intenziteta“.
Kako dodaje upitna je svrsishodnost na duže staze najradikalnijih mera poput zabrane kretanja, pogotovu imajući u vidu posledice koje ostavlja po zdravlje građana.
Na drugoj strani i potpuno ukidanje mera, kakvo se desilo u Srbiji nakon prvog talasa, ima svoju cenu, te je stoga najvažnije naći balans, što je Srbiji promaklo.
– Ono što se može videti jeste da su najrigoroznije mere koje uključuju zabranu kretanja stanovništva postojale u svega 11 zemalja i sve su one iz Srednje ili Jugoistočne Evrope. Iako se ova studija time ne bavi, može se pretpostaviti da su se ove zemlje ipak nešto kasnije susrele sa pandemijom nego zemlje Južne, Zapadne i Severne Evrope, ali isto tako i da su tako drastične mere na početku pandemije dale rezultate, izazivajući mnogo veći pritisak na građane i njihovo mentalno zdravlje, pa su kasnije bile mnogo blaže nego što je bilo potrebno. One su možda bile i blaže zato što se javio revolt građana ka njihovoj dugotrajnoj primeni, a moguće je i da rigorozne mere daju samo kratkotrajne rezultate, odnosno da je na delu kombinacija svega navedenog, kaže Đurić.
Upitan da prokomentariše mere koje su bile na snazi tokom drugog i trenutno trećeg talasa epidemije u Srbije, a imajući u vidu zaključke iz ove studije, sagovornik Danasa ističe da je bilo neshvatljivo ukidanja gotovo svih mera, kada je prvi talas minuo.
– U Srbiji su nakon prvog talasa gotovo sve mere ukinute. Verovatni uzroci za to su kompleksni, od spomenute zasićenosti i revolta građana, do stavljanja interesa krupnog kapitala na prvo mesto, pa do mogućeg opredeljenja da se ide ka kontrolisanom prirodnom prokužavanju, ističe Đurić.
Prema zvaničnim podacima od kovida 19 u Srbiji je preminulo do juče 3.687. osoba.
Na drugoj strani, višak smrtnosti, koji je izračunat na osnovu podataka Zavoda za statistiku, pokazuje da bi broj direktnih i indirektnih žrtava pandemije mogao biti mnogo veći.
Samo u novembru 2020. broj umrlih bio je 29 odsto viši u poređenju sa desetogodišnjim prosekom za isti period.
Višak smrtnosti pri tome bio je prisutan i u septembru (8,3 odsto), avgustu (9,3 odsto), julu (21 odsto).
„Indirektne“ žrtve
Predrag Đurić upozorava da se s obzirom na dužinu trajanja pandemije, danas mora govoriti i o svim građanima kojima adekvatna zdravstvena zaštita nije pružena zbog zauzetosti kapaciteta u zdravstvu. „Narednih meseci i godina verovatno će se pokazati da broj indirektnih žrtava značajno prevazilazi broj direktnih. Samim tim, strategije koje prioritizuju interese kapitala, uz dugotrajnu, ali kontrolisanu zauzetost zdravstvenih kapaciteta, biće verovatno odgovorne i za većinu indirektnih žrtava. Nažalost, ni nakon gotovo godinu dana, mi za Srbiju još uvek nemamo osnovne podatke o pandemiji da su javno dostupni, sada, kada su najpotrebniji“, ističe Đurić.
Ograničenja studije
Komentarišući rezultate studije, Predrag Đurić kaže da „ona donosi nove dokaze u prilog pretpostavki da bi rano započinjanje određenih protivepidemijskih mera moglo da ima pozitivan efekat na smanjenje stope smrtnosti od konkretne bolesti u određenom vremenskom periodu“. On, međutim, i ističe da je u ovoj studiji posmatran set od samo devet mera te da stoga nije moguće izvući zaključak „da li su i koje mere bile pravovremene i svrsishodne“. Na drugoj strani sami autori studije navode da njihova analiza ima četiri ograničenja. Prvo je činjenica da neki od preminulih od kovida 19 nisu postali deo zvanične statistike, što utiče na podatke o smrtnosti do 30. juna. Drugo je to što nisu obuhvaćene sve protivepidemijske mere kao što je obavezno nošenje maski. Pored toga, analiza nije uzela u obzir koliko su se građani pojedinačnih zemalja pridržavali protivepidemijskih mera. Na kraju, mnoge mere su simultano uvođene zbog čega nije moguće odrediti koja od njih je imala najveći uticaj.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
U Nišu „korona žurka“ sa 180, druga sa 150 ljudi
Uvodjenje mera bez kontrole njihovog sprovodjenja je besmisleno. To je samo „pranje ruku“ od odgovornosti. Da li je bilo ko platio kaznu zato sto nije nosio masku na propisanom mestu?
Poštovani kolega,ne vredi.Stoka samo čeka u nikom startu da jurne prema Stutgartu u prljavim autobusima .Vec se bacaju maske.
Bravo na radikalskom tj.naprednjačkom komentaru,tab stoka su školovani programeri i lekari,koje je Nemačka primila i dobro platila a orljavi autobusi su srpski.Dođite da vidite kakvi su autobisi i uslovi rada i života u Nemačkoj.Ovde kao da smo na drugoj planeti.
Neshvatljivo je doktoru koji je situiran, ima sigurno pet cifara ne stednom racunu i slicno…. Sto se njega tice, moze lockdown da traje godinu dana, a takvih je dosta… Ovamo im je kao stalo do naseg zdravlja i dobrobiti, pa hahaha
Na žalost malo ljudi shvata da Vučić ima tim koji ne na dnevnoj bazi, nego svakih nekoliko sati analizira situaciju i upravlja psihologijom većine (75% stanovništva tzv srpska biomasa) stvara i menja planove. Propaganda je tu najbitnija a cilj je bukvalno svaki glas za izbore.
.
Dakle, ne čudite se što su i koronu iskoristili, u prvom talasu veštački proglasili pobedu i pandemiju iskoristili da doprinese pobedi na izborima.
Dakle radi se o beskrupuloznim ljudima, a cilj je samo jedan. Sačuvati biznise i fotelje – po SVAKU CENU.
Doktore, meni nije jasno zašto ljudi koji žive na planinama izlaze iz kuće, čak i ovce gaje napolju, kad ima vukova i međeda. Kad će neki krizni štab da iznađe rešenje za taj problem?
Takođe mi nije jasno kako je u evoluciji pobedio onaj ko je napustio sigurnosti svoje pećine i izašao napolje, u šumu punu opasnih zverova, aždaha i raznih nemani, a ne oni koji su poslušali krizni štab vračeva i ostali u sigurnosti svojih pećinica svojih slobodica, uz vatricu i kaficu…
Kakva gomila gluposti iz pera nofinarčića „lista“ Danas!U glpostima ste No 1 !!!
Sad su svi pametni !
Ovaj pojma nema.Kod nas nisu bile nikakve mere.O čemu ovaj priča pa Hrvatska je imala tri puta manje zaraženih i dva puta manje umrlih u prvoj fazi pandemije.Onda su svi na leto umesto zatvaranja radili otvaranje i dozvolili virusu da se proširi prvenstveno preko dece a zatim onih „izlečenih“ od bolesti za koje nema leka.Pa je došlo do eksplozije u oktobru.U prvoj fazi niti smo imali testove,niti znanje.Sve se svodilo na sporadično merenje temperature.
Pa popuštene su mere da bi penzije mogle da se isplaćuju „dekama i bakama“!