Epidemiolozi Đurić i Radovanović: Situacija rovita za ublažavanje mera 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIC

I mada je samo dan ranije član KŠ Predrag Kon kazao da je medicinski deo KŠ apsolutno protiv bilo kakvog popuštanja mera, na kraju je njegov kolega epidemiolog Branislav Tiodorović bio taj koji je saopštio predlog Kriznog štaba da se radno vreme neesencijalnih delatnosti produži, što je odluka koja bi po njegovim rečima trebalo da stupi na snagu odmah.

Takvu hitnost još je prokomentarisao rečima: „Najzad da nešto odmah stupi na snagu“.

– Danas smo imali jednu vrlo ozbiljnu, tešku sednicu…. Ostavili smo da ove mere bude oročene do petka. Ovih pet dana će nam služiti da procenimo epidemiološku situaciju i da vidimo da li će ove mere biti promenjene (na narednoj sednici u petak) – rekao je Tiodorović.

Upitan da li se efekat mera može videti za pet dana, on je kazao da može.

U ranijim prilikama drugi članovi Kriznog štaba insistirali su na tome da se efekti kako kršenja tako i uvođenja novih mera mogu sagledati nakon deset dana.

Tiodorović je juče kazao i da je došlo do blagog pada novoobolelih poslednjih dana, te da je smanjen i broj prvih pregleda u kovid ambulantama, pozivajući sve da se pridržavaju propisanih mera i dalje.

Na pitanje Danasa kako je moguće da se mere ublažavaju i to posle izjave Predraga Kona da se medicinski radnici u KŠ protive takvom koraku, te u trenucima kada je pola Evrope u karantinu na po nekoliko nedelja, članovi medicinskog dela Kriznog štaba Srđa Janković, Darija Kisić Tepavčević, Goran Stevanović, Mijomir Pelemiš, Branislav Tiodorović nisu odgovarali.

Direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine Vladimir Petrović pak odgovorio je na pitanje našeg lista da od početka pandemije „nije davao izjave za medije“, te da ne želi ni sada. Bez odgovora ostali smo i u kabinetu premijerke Ane Brnabić koja predsedava Kriznim štabom.

I dok su predstavnici vlasti i struke juče nisu želeli da govore za Danas, epidemiolozi Predrag Đurić i Zoran Radovanović istakli su da je situacija i suviše rovita da bi moglo biti govora o bilo kakvom ublažavanju.

– Izgleda da učestalost obolevanja jeste u padu. To se može videti na osnovu informacija iz kovid ambulanti. Međutim treba sačekati. Stavljanje na respirator kasni za 15 dana, umiranje za dvadeset dana u odnosu na dnevni broj novoobolelih. Povoljan trend tek treba da usledi. Ako se sad previše opustimo, imaćemo ponovni porast učestalosti obolevanja, navodi Radovanović.

Predrag Đurić pak navodi da broj hospitalizovanih bolesnika i onih na respiratoru u Srbiji ne opada, a da u isto vreme zabrinjava i značajno smanjenje broja testiranih osoba uz veoma visok procenat pozitivnih rezultata.

Smanjenje o kojem Đurić pominje odnosi se na period od poslednjih nekoliko dana kada se testira oko 12.000 -13.000 osoba, dok se ranije taj broj kretao oko 20.000.

– Visok procenat pozitivnih testova znači da se uglavnom testiraju oni koji imaju ispoljene simptome bolesti i da je mnogo propuštenih slučajeva. SZO je još početkom pandemije predlagala da se sa ublažavanjem mera krene onda kada procenat pozitivnih padne ispod pet odsto. Kada je taj procenat visok, to može da znači da ili zemlja nema dovoljno kapaciteta da testira ili ima, ali to ne čini. Ukoliko ne postoji mogućnost da se unaprede kapaciteti za testiranje i da se značajno veći broj građana testira, mere se ne bi trebale ublažavati. U takvoj situaciji, jedino što može pomoći je privremeno „zamrzavanje“ svih neesencijalnih delatnosti na nekoliko nedelja i dosledna primena zabrane okupljanja, uključujući tu političare, crkvu i porodična okupljanja, navodi Đurić, dodajući da ni to ne bi bilo dovoljno, ukoliko bi se nakon toga sve mere ukinule, umesto da se ukidaju jedna po jedna.

Zoran Radovanović ističe da je jasno da iza poslednjeg ublažavanja mera stoji ekonomska logika, ali i dodaje da se i kada se posmatraju ekonomski interesi i zaštita zdravlja u oba slučaja postupalo se stihijski.

Vodila ih kratka pamet

– Da su odlučnije reagovali u oktobru, da su zatvorili splavove i noćne klubove, imali bismo sada manji talas i ekonomski gubici bi bili manji. Kratka pamet ih je vodila. Ovo što se sada govori o protivljenju medicinskog dela Kriznog štaba, radi se pod pritiskom stručne javnosti kako bi relativizovali svoju ulogu. Međutim, Krizni štab je jedinstveno telo i preuzima odgovornost za odluke koje donosi, a ako se neko sa tim odlukama ne slaže, on može da napusti to telo, zaključuje Radovanović.

Zabranili muziku na tri sata

Vlada Srbije saopštila je juče da su usvojene nove mere koje će važiti do petka, a među njima je i zabrana muzike u ugostiteljskim objektima od 17 do 20 časova. „Radno vreme tržnih centara, prodavnica garderobe, kladionica, kockarnica i dečijih igraonica biće od ponedeljka do petka do 20 časova. Radno vreme ugostiteljskih objekata i to kafića i restorana, takođe će biti od ponedeljka do petka do 20 časova, s tim da u vremenu od 17 do 20 časova nije dozvoljena bilo kakva muzika unutar lokala. Takođe, radnim danima do 20 časova mogu da rade frizerski i kozmetički saloni, saloni za negu lepote, kao i objekti iz oblasti sporta i rekreacije – teretane, fitnes centri, bazeni, spa centri, baloni za fudbal, košarku, tenis ili bilo koji drugi rekreativni sport“, saopštila je juče Vlada.

close
Epidemiolozi Đurić i Radovanović: Situacija rovita za ublažavanje mera 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.