Evropska unija je u ponedeljak obustavila pregovore sa Švajcarskom o energetskom sporazumu, a utorak su i Brisel, a naročito Berlin, spustili loptu i priznali da su Švajcarci sa nedavnog referenduma građanima bogatih zemalja EU poslali istu onu poruku koju te zemlje već mesecima šalju ne samo imigrantima Rumunima i Bugarima, odnosno priznalo se sada siromašnim Romima, da ih – ne žele.
Jer, najveću grupu imigranata u Švajcarskoj čine Italijani (16 odsto), odmah za njima dolaze Nemci (15,6 odsto), pa Portugalci (13,4 odsto). Mediji u Nemačkoj, koja vizama preti državama van EU iz kojih pomenuti siromašni Romi dolaze, a pomoć Evropskog suda traži kad je suočena sa zahtevima za materijalnu pomoć Bugara i Rumuna imigranata, sad priznaju da bi narodni referendum sa istim pitanjem mogao računati na visoku stopu podrške i u gotovo svakoj evropskoj zemlji i podsećaju sami sebe da „EU ne može nikako odustati od prava ljudi na slobodno kretanje koje je jedan od kamenova temeljaca njenog postojanja“. Da je tanušni rezultat sa švajcarskog referenduma (50,3 odsto „za“) ostvaren u nekoj zemlji u tranziciji, podseća se takođe, to bi bio razlog za sumnju u krađu glasova i zahteve za ponavljanje glasanja, ali ne i u Švajcarskoj.
Od ukupno 1.865.000 imigranata (23,2 odsto ukupnog broja stanovnika), koliko je krajem avgusta 2013. živelo u Švajcarskoj, 284.000 su bili Nemci, a među kantonima sa najvećom podrškom predlogu da se imigracija u Švajcarsku ograniči kantone u kojima se govori nemački (Appenzell 63,5 i Schwyz 63,1) pretekao je samo kanton Tesin (68,2 odsto) u kome se govori italijanski. Kurioziteta radi, da se skupe svi imigranti sa prostora bivše SFRJ (Kosovo 4,8 odsto, Srbija 4,5 odsto, Makedonija 3,3 odsto…) jedva da bi i jednoj od tri na vrhu pozicionirane nacionalne grupe mogli parirati.
Pošto su Švajcarci na referendumu kome se odazvalo 78,7 odsto onih sa pravom glasa 1992. tankom većinom od takođe 50,3 odsto odbili da postanu članovi EU, Unija je sa Bernom potpisala sedam ugovora među koje spada i ugovor o slobodi kretanja. Pošto su objavljeni rezultati referenduma koji švajcarsku vladu obavezuju da u roku od tri godine utvrdi ograničavajuće kontingente za ulazak imigranata, evropski mediji su Švajcarsku stali da podsećaju da povreda jednog ugovora vodi poništavanju i svih ostalih šest, da je ona jedna od država čija ekonomija najviše profitira od blagodeti globalizma, da joj ugovori sa EU omogućavaju pristup tržištu od 500 miliona ljudi, da Švajcarska svaki treći franak zarađuje u trgovini sa EU.
Potom je, međutim, otvorena mogućnost da švajcarska vlada i parlament, koji kao ni udruženja poslodavaca ni sindikati iz referenduma navodno ne stoje, utvrđivanjem širokih kontingenata reše problem, a priznalo se i da jednostrano otkazivanje sporazuma o slobodnom kretanju nije predviđeno. Za dobre odnose sa Švajcarskom sama EU i posebno Nemačka imaju i svojih ubedljivih razloga, ali EU bi mogla da zaoštri svoju politiku prema Bernu u pregovorima oko budućih sporazuma, kao što je na početku teksta pomenuti sporazum o otvorenom energetskom tržištu.
Za to vreme u Švajcarskoj se sprema novi referendum: birači bi trebalo da odluče da li su za to da se dopuštena imigracija ograniči na 0,2 odsto stanovnika godišnje. Što je još oštrije od uspelog predloga desne, konzervativne, populističke, nacionalističke Švajcarske narodne partije.
Zakon do kraja godine
Švajcarska vlada najavila je da će do kraja godine predložiti nacrt zakona kojim će biti nametnuta imigraciona ograničenja u skladu sa rezultatima referenduma održanog u nedelju. Predvodnici švajcarske vlade, koji su se protivili referendumu, rekli su da će takođe održati razgovore sa EU po pitanju paketa sporazuma koji su ugroženi rezultatima referenduma, a što se odnosi na slobodno kretanje ljudi i roba preko državnih granica. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
