Evropa ima niz zamerki na naš ustav

Između ostalog, članovima Venecijanske komisije se nimalo nije dopalo rešenje po kojem bi se tužioci i njihovi zamenici i dalje birali u parlamentu. Za eksperte SE prihvatljivo je jedino da se u skupštini bira vrhovni tužilac, dok je izbor svih ostalih nosilaca tužilačkih funkcija neophodno prepustiti Državnom veću tužilaca.

Pored ovoga, Venecijanska komisija ima zamerke i na sastav budućeg Visokog saveta tužilaštva. Konkretno, kritikovano je rešenje koje predstavnike tužilaca ostavlja u manjini u odnosu na predstavnike skupštine.

Komisija, kako nezvanično saznajemo od pravosudnih izvora, nije imala prigovor na to što se Pravosudna akademija ubacuje u Ustav kao neophodna stepenica na putu ka pravosudnoj funkciji.

Sve ove i, kako nam je rečeno, brojne druge zamerke, Venecijanska komisija predstaviće po završetku 115. plenarne sednice ovog tela koje danas počinje. U Strazbur, saopštilo je Ministarstvo pravde, otputovala je i ministarka Nela Kuburović „kako bi još jednom predstavila Nacrt izmena Ustava u oblasti pravosuđa“.

Podsetimo, uloga Venecijanske komisije je izuzetno značajna u kontekstu predstojećih izmena Ustava. Kako predviđa pregovaračko poglavlje 23, upravo ovo telo je zaduženo da oceni usklađenost predloženih ustavnih amandmana sa evropskim standardima u ovoj oblasti. Čak je i ministarka Kuburović u više navrata isticala da bez „zelenog svetla“ Venecijanske komisije neće biti nastavljen proces usvajanja ustavnih izmena.

Dosadašnji proces izrade predloga ustavnih amandmana podelio je pravosudnu zajednicu. Naime, neke od najznačajnijih pravosudnih institucija, veliki broj strukovnih udruženja i nevladinih organizacija, kao i eksperata ustavnog prava, kritikovale su predložena rešenja, ocenjujući da ona vode dodatnom smanjenju nezavisnosti pravosuđa.