Mada, ja mislim da bi bolje postupili da su izložbu priredili u Visokom Dupetu, jer u tom slučaju ne bi morali da napuštaju radno mesto, a izložba bi bila neuporedivo posećenija, jer je ispred Visokog Dupeta red beskonačan i kad nema nikakvog programa. Izložbu nisam pogledao – niti ću – ali sam nekoliko eksponata video u štampi, naslovnu, recimo, stranu poslovičnog Kurira na kojoj velikim belim slovima na crnoj pozadini piše – uh, Sunce ti krvavo – vlast hoće mrak. Video sam i naslovnicu moje omiljene žutare, Blica, na kojoj je Oco – viđi skandala – izobražen sa docrtanim obrvama, naočarima i dalijevskim brkovima. Nagađam da su i ostali eksponati slični pomenutim. Ruku na srce, verovatno malo šta od izloženog – ako išta – zaslužuje da bude udostojeno ovlašnog pogleda dok čovek kupuje cigarete i preostalu, koliko-toliko ozbiljnu štampu na trafici, ali nije mi žao ni Oca ni SNS-a, kao što mi nije žao ni prethodnih (zasluženih) žrtava majki tabloidne invencije jer bi tabloidna razularenost bila nemoguća bez odobrenja i saučesništva kako aktuelnog, tako i bivših državnih vrhova, koji su u žutarama videli sjajno sredstvo za difamaciju i eliminaciju političkih protivnika.

No, dobro. Organizatori tvrde da je ideja izložbe da dokaže da u Srbiji nema cenzure – samo je falilo da neki dilber izjavi da je Srbija „lider u regionu u slobodi štampe“, što bi – u izvesnom smislu – bilo i tačno, jer je teško – i u regionu i šire – pronaći zemlju u kojoj se slobodnije štampaju prostakluci, laži, gluposti i difamacije. Sad ću malo da zakeram, sloboda štampe, to nije objavljivanje karikatura i docrtavanje obrva i brkova na licima srpskih tirjana, sloboda štampe je dostupnost informacija, a sa tom slobodom, kako svaki dan vidimo, kuburi i poverenik za informacije. Nije to kraj mojim zakeranjima. Stekao sam utisak da je namera kustosa izložbe – sasvim u skladu sa vladajućom esenesovskom Kalimero psihologijom – da Oca Vučića prikaže kao mučenika istine i nedužnu žrtvu pomahnitalih novindžija, koji, fakat, jesu pomahnitali, ali kojima bi se – da postoji politička volja – lako moglo stati na rep, na primer tako što bi se razjasnile misteriozne vlasničke strukture novina serbskih, potom tako što bi političari – na čelu sa Ocom i svitom – prestali da se ponašaju i deluju tabloidno i – na kraju – tako što bi se pojavila neka neočekivana sila koja bi majkama esenesovske invencije objasnila (bitnu) razliku između pojma exhibition i pojma egzibicionizam.