Građani smatraju da je bilo političke zloupotrebe pandemije 1Foto: Beta/ Saša Đorđević

Najviše građana potrebne informacije o samoj bolesti, broju obolelih i slično, dobija putem interneta i televizije, dok manji broj kao izvore navodi obraćanja Kriznog štaba i zvanični sajt Kovid 19.

Međutim, na smanjeno poverenje građana u zvanične institucije i državne medije ukazuju i najčešći odgovori, u kojima ispitanici navode da za pouzdanim izvorima kao i stručnim i analitičkim tekstovima tragaju na društvenim mrežama, a zvanične podatke često upoređuju sa onima dobijenim u nezavisnim štampanim i elektronskim medijima, čak i inostranim.

Količinu dostupnih informacija o kovidu 19 uglavnom pozitivno ocenjuje oko 35 odsto građana, dok 28 procenata vidi veoma pozitivno nivo informisanosti o pandemiji.

Oko 23 odsto ispitanika količinu informacija ne vidi ni kao pozitivnu ni kao negativnu, dok njih 10 odsto smatra da je nedovoljno informisano.

Najveći broj ispitanika, njih 48 odsto, smatra da su im prava tokom pandemije bila ugrožena, njih 31 odsto smatra da mogu da ostvaruju sva svoja prava, dok je 17 odsto u toj oceni neodlučno.

S druge strane, poštovanje obaveza vezanih za pandemiju, 59 odsto građana vidi kao uglavnom i veoma pozitivno, a negativno ga ocenjuje 15 odsto ispitanih građana.

U tom kontekstu, mere Stručnog tima 53 odsto građana vidi kao veoma ili uglavnom pozitivne, dok  ih negativno doživljava 22 odsto ispitanika.

Oko 62 odsto građana smatra da se ljudi pridržavaju propisanih mera, dok je njih 15 odsto nezadovoljno poštovanjem mera.

Novinar Đorđe Vlajić smatra da je od početka pandemije u srpskoj javnosti stvoren ambijent u kome ima dosta nepoverenja prema onome što radi Vlada i onome što su oni nazvali „strukom“.

– Najefikasniji način za suzbijanje dezinformacija je da vlast plasira tačne informacije koje su proverljive i kojima se teško može manipulisati. S druge strane, tabloidi, koji pak imaju zastrašujući doprinos u širenju takve atmosfere su glavna batina vlasti i mlate po onima koji su protivnici vladajuće stranke, pa ne treba očekivati da će vlast da se bori protiv sopstvenog oruđa, sopstvenog sredstva. Ono što su tabloidi radili, rađeno je u korist vlasti a ne građana i javnog interesa, jasan je Vlajić.

On podseća na „početno nesnalaženje vlasti“, zatim kasniju paničnu reakciju i poplavu informacijama, kada se javnost „suočila sa velikom nepoznanicom“.

– U međuvremenu, posle „zatvaranja“ i niza „ponižavajućih „mera, vlast počinje da prebacuje odgovornost na građane, a opravdanje za te mere traži u ponašanju građana koji nisu bili „dovoljno ozbiljni“ ili nisu bili „poslušni“, što je dalje razvijalo već nastalo nepoverenje, pojašnjava Vlajić.

U navedenoj anketi, oko 61 odsto ispitanika izjasnilo se da smatra da je bilo političke zloupotrebe pandemije, dok 52 odsto ocenjuje da je bilo i zloupotrebe u cilju sticanja ekonomske dobiti.

Vlajić napominje da sve navedeno ostavlja prostor za upit da li su mere koje vlast preduzima oslobođene političkih motiva.

– Drastično ukidanje mera i proglašenje „pobede nad pandemijom“, bilo je notorno netačno. Istovremeno je uoči izbora, prividom da je epidemija rešen problem, dozvoljeno okupljanje i utakmice, a sa političkim protivnicima ali i građanima se opet igrao ping-pong, navodi Vlajić.

Uzrok nepoverenja građana u zvanične nastupe vlasti profesor FPN Đorđe Pavićević takođe vidi u kontradiktornim i nedoslednim nastupima samog Kriznog štaba.

– Vlast nikada nije davala dovoljno informacija da možete sami da donesete kvalifikovanu odluku kako da se ponašate, već su vas usmeravali na neki način. Situacija sa izborima, sa neobičnim brojkama koje se ne uklapaju, otišla je van kontrole, čak ni sastav ni ovlašćenja Kriznog štaba nismo znali, a sada imamo i različita tumačenja njegovih različitih članova, dodaje Pavićević.

On potvrđuje da su mnogi potezi ukazivali na političku zloupotrebu pandemije za ostvarivanje ciljeva stranke na vlasti.

– Sve što se dešavalo oko izbora, ali i prikrivanje nekih informacija, jeste išlo u tom pravcu, da se odgovornost ili prikrije ili svali na drugog, ali i da ono što je rađeno ne bude slučajno tema nekog javnog preispitivanja, zaključuje Pavićević.

Zdravstveni radnici najzaslužniji

Sprečavanju epidemije najviše su doprineli lekari u zdravstvenim ustanovama, smatra 10,9 odsto građana, zatim zdravstvene institucije – 8,5 odsto, građani – devet odsto, epidemiolozi koji se pojavljuju u medijima 7,7 odsto, stručni tim Vlade 5,8 odsto, Ministarstvo zdravlja 5,2 odsto, vojska 4,2 odsto, policija 3,9 odsto. Oko 2,7 odsto ispitanih smatra da su najviše doprinele kablovske televizije, dok je to RTS za svega 1,5 odsto građana. Da je sprečavanju širenja pandemije najviše doprineo predsednik Republike smatra 4,3 odsto građana, a 2,9 odsto misli da je to premijerka. Ispitanici su navodili kao najzaslužnije i trgovinske radnike, volontere, nezavisne medije, epidemiologe koji se ne pojavljuju u medijima, SZO ali i „snimke iz Italije“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.