Tvrdnja vlade u Atini da će zapleniti nemačku imovinu kao kompenzaciju za ratnu štetu iz Drugog svetskog rata navela je neke na pitanje šta Nemačka navodno duguje Grčkoj i na čemu se baziraju te tvrdnje.
Iako je tajna koliko Atina traži od Berlina, na osnovu ranijih procena može se zaključiti da bi Grčka mogla da zahteva 162 milijarde evra – 108 milijardi za uništenu infrastrukturu i 54 milijarde za prinudni zajam, navodi Bi-Bi-Si.
Nemačka je isplatila 115 miliona nemačkih maraka Atini 1960. na ime kompenzacije. Grčka, pak, kaže da dogovor iz 1960. ne obuhvata ključne zahteve – isplatu za oštećenu infrastrukturu, ratne zločine i vraćanje kredita koji je prinudno iznuđen okupiranoj Grčkoj. Nemačka insistira da je pitanje kompenzacije rešeno 1990. pravno i politički pre nemačkog ujedinjenja, te da je sporno zašto Grčka o tome nije pregovarala kada je pristupala evrozoni.
Kao moguća imovina Nemačke koja bi mogla biti zaplenjena na osnovu sudske odluke iz 2000, a zbog ratnog zločina u mestu Distomo, pominju se Geteov institut i nemačka Arheološka škola. U Distomu je 1944. ubijeno 218 civila. Na osnovu presude, Nemačka potomcima žrtava treba da isplati 28,6 miliona evra. Grčki Vrhovni sud je odlučio da zakon dozvoljava zaplenu nemačke imovine, ali je za to neophodan nalog ministra pravde.
Grčki premijer Aleksis Cipras kazao je pred parlamentom u četvrtak da je njegova dužnost da traži obeštećenje. Pitanje koje postavlja stručna javnost jeste zašto se Atina baš sada time bavi ako se ima u vidu da je ratni neprijatelj Grčke danas njen veliki kreditor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
