Heroji borbe za ljudska prava: Gandi, Martin Luter King, Mandela, Asnaž 1Martin Luter King u Vašingtonu. Foto: Wikipedia

Ipak njihova imena i dela znaju se gotovo u svakom kutku sveta. Svi oni poseduju izuzetnu hrabrost, a neretko i spremnost da žrtvuju sve u svojoj borbi.

Martin Luter King

Martin Luter King je u svom svetski poznatom govoru, „I have a dream“, koji je kasnije postao zvezda vodilja afroamerikancima ali i milionima ljudi širom sveta bez obzira na boju kože:

– Sa ovim uverenjem biću sposoban da od brega očajanja, načinim kamen nadanja. Sa ovim uverenjem mi ćemo biti sposobni da neskladnosti naše nacije pretvorimo u zvuke predivne simfonije – deo je govora tokom velikog marša na Vašington za posao i slobodu 1963.

– Sanjam da će jednoga dana na crvenim brdima Džordžije sinovi bivših robova i sinovi bivših robovlasnika sedeti zajedno za istim, bratskim stolom.

Kao američki baptistički sveštenik borio se za ravnopravnost crnaca u SAD-u i postao vođa pokreta za građanska prava afroamerikanaca.

Godine 1957. osnovao je Konferenciju južnjačkog hrišćanskog vođstva, organizaciju koja će postati srž pokreta za ukidanje segregacije belog i crnog stanovništva u južnim državama SAD. Pokret se koristio bojkotom, protestnim šenjama, demonstracijama i ostalim nenasilnim metodama.

Uoči dana njegovog ubistva King je pao niz stepenice u svojoj kući i pri padu iščašio je koleno zbog čega su njegove šanse da da pobegne ili se sakrije ubicama bile minimalne. Kasnije je otkriveno da je počinitelj sini kriminalac po imenu Erl rej (Earl Ray) koji je odmah priznao zločin. Vremenom novootkriveni detalji dali su materijala za razne teorije atentata, koje kao naručitelje ubistva navode tadašnje američke vlasti.

Poznat kao jedan od najboljih govornika koje je su SAD ikada imale, slavna je rečenica Lutera:

– Ako čovek nije otkrio nešto za šta je spreman umreti, nije vredan življenja.

Martin Luter King, bio je inspirisan Mahatmom Gandijem, velikim indijskim borcem za ljudska prava koji je poput King ubijen u atentatu.

Rođendan Martina Luthera Kinga se od 1977. slavi kao nacionalni praznik u SAD.

Heroji borbe za ljudska prava: Gandi, Martin Luter King, Mandela, Asnaž 2
Foto: Wikipedia

Mahatma Gandi

Mahatma Gandi, veliki indijski borac za ljudska prava jedna je od simbola nenasilne borbe u celom svetu. Gandi je bio i vođa pokreta za nezavisnost Indije od Velike Britanije.

Studirao je pravo na Univerzitetu u Londonu. Nakon što je 1891. godine završio studije Gandi, se vratio u Indiju i pokušao da radi u struci, ali u tome nije imao uspeha. Dve godine kasnije indijska firma koja je imala poslovne odnose s Južnom Afrikom zaposlila ga je kao svog pravnog savetnika u kancelariji u Durbanu.

Kada je došao u Durban, Gandi je otkrio kako ga tamo smatraju pripadnikom niže rase. Istovremeno je bio zapanjen nejednakim građanskim i političkim slobodama indijskih imigranata u Južnoj Africi.

Po završetku borbe koja se svodila na okupljanje indijskog naroda u manjim grupama I pripovedanjem o pravima za koje bi rebalo da se bore u Južnoj Africi vratio se u Indiju. Povratkom u domovinu aktivirao se u indijskoj politici i 1919. godine oformio Indijski nacionalni kongres koji je prerastao u masovnu organizaciju i tako je postao vođa borbe za samostalnu Indiju.

Poznat je po tome što se koristio mirnim pregovorima, bez pretnji suparniku, kao harizmatičan i mudar što je mu je koristilo u pregovorima sa britanskim vlastima. Oružje su mu bili nenasilni protesti, upornost, ali i pozivanje na građansku neposlušnost zbog čega je i više puta je hapšen i osuđivan.

Tako je podigavši punu šaku soli, 26. Januara 1930. godine, Gandi je pozvao celu Indiju na mirne proteste protiv poreza na so koje je uvela Britanija. U protestnom maršu dugačkom 400 kilometara mu se pridružilo više od 1000 Indijaca protiv zakona kojim su bili sprečeni da poseduju, prodaju i proizvode sopstvenu so. Protesti nisu doprineli promeni zakona, mnogi ljudi su uhapšeni oglušujući se o zakon prodavajući sopstvenu so. Ipak, ovaj događaj je trajno postao simbol borbe za ravnopravnost i nezavisnost. Ovaj dan u Indiji se obeležava kao Dan nezavisnosti koja je stekla nezavisnost 1947. godine.

Međutim tu nije bio kraj Mahatminim pregovorima, nakon proglašenja nezavisnosti trebalo je očuvati jedinstvo muslimana i hindusa u okviru jedne zemlje. U borbi za očuvanje mira u sopstvenoj zemlji, čak ni kao vrlo cenjen i uticajan, nije imao sreće. Kako bi sprečio verske sukobe koji su bili u punom jeku, Mahatma Gandi je ubijen 1948. godine.

Živeo je spiritualnim i asketskim životom propovednika često provodeći vreme u meditaciji. Odbijajući bilo kakvo posedovanje materijalnih dobara odevao se u tradicionalnu odjeću najsiromašnijih Indijaca.

Indijci su ga proglasili svecem i dobio je ime Mahatma što u prevodu znači “velika duša”, nazivom koji je namenjen samo najvecim mudracima. Gandijevo zalaganje za nenasilje, poznato još i kao ahimsa (nepovređivanje), to je izraz životnog puta koje propoveda hinduizam.

“Ako se svi budemo vodili porukom, oko za oko ceo svet završiće slep”, bile su reči Mahatme Gandija.

Heroji borbe za ljudska prava: Gandi, Martin Luter King, Mandela, Asnaž 3
Foto: Wikipedia

Nelson Mandela

Nelson Mandela je ostao upamćen kao jedna od vodećih figura u borbi protiv Aparthejda – sistema rasne segregacije koji je postao službeni politički sitem u Južnoafričkoj republici.

Aparthejd sistem, na koji je imao snažne uticaje rasizam, išao je u korist samo belcima, koji su jedini imali puna politička prava i držali četiri petine nacionalnog dohotka Južne Afrike.

Dok je pohađao studije prava, priključio se Ligi mladih u ANK (Afričkom nacionalnom kongresu), koja se za razilku od svojih starijih članova zalagala za agresivniju borbu protiv rasizma, praćenu pobunama, štrajkovima i gradjanskom neposlušnošću. Zadivivši svoje drugove disciplinom I predanošću, nedugo zatim postaje generalni sekretar Lige mladih, a njihov program borbe postaje zvanični program delovanja ANK.

Uporedo sa završavanjem studija i dobijanjem zvanja advokata, postaje i predsednik Lige mladih, a nedugo zatim zbog zasluga u toku Kampanje otpora postaje zamenik predsednika ANK.

Godine 1963. Nakon osnivanja novog militantnog ogranka ANK, Koplje naroda (Umnhonto ve Sizve) koji se zalagao za oružanu borbu, biva uhapšen. Međutim, to ga nije sprečilo da iz zatvora vodi dalju borbu protiv Aparthejda. Većina njegovih izjava iz procesa sudjenja je slžzila kao inspiracija za narod.

– Borio sam se protiv belačke dominacije i borio se protiv crnačke dominacije. Negovao sam ideal demokratskog i slobodnog društva u kojem sve osobe žive zajedno u harmoniji i sa jednakim mogućnostima. To je ideal za koji se nadam da živim i da ga ostvarim! Ako je potrebno, za taj sam ideal spreman i da umrem!

Mandela se u sudnici branio negodujući zakon pod kojim mu je suđeno. Smatrao je ispravnim da ne poštuje zakone parlamenta, u čijem donošenju njegov narod nije imao mnogo udela. Verovao je da sud nije legitiman u donošenju njegove presude. Međutim, biva osuđen na pet godina, a kasnije, nakon optužbe za sabotažu I na doživotnu robiju.

Tokom 27 godina služenja kazne, vlasti su mu nudile pomilovanje čak šest puta, tražeći zauzvrat prihvatanje Bantu politike – pokušaj da se belačkoj manjini trajno osigura vlast, jer je na taj način domorodačka većina bila isključena iz izbora i da se odrekne od oružja. Dana 11. februara 1990. godine je pušten na slobodu.

Mandela je posvetio svoj život borbi protiv rasizma, ali ujedno I protiv revanšizma. Ni u jednom trenutku nije podlegao iskušenju da uzvrati istom merom protivniku.

Njegovi napori I borba su ovekovečeni Nobelovom nagradom za mir 1993. godine, a vec sledeće godine na prvim demokratskim izborima u Južnoj Africi, proglašen je za predsednika i time je ukinuta vladavina sistema Aparthejd.

Heroji borbe za ljudska prava: Gandi, Martin Luter King, Mandela, Asnaž 4
Foto: Wikipedia

Noam Čomski

Čomski je bio angažovan u političkom aktivizmu tokom života i izražavao je mišljenje o politici i svetskim događajima koji su bili široko navođeni, publikovani i razmatrani. Čomski je redom osuđivan da su njegovi pogledi oni koje moćni ne žele da čuju i iz ovog razloga je smatran američkim političkim otpadnikom. Ovo su njegovi karakteristični pogledi.

– Moć je uvek nelegitimna osim ako se dokaže kao legitimna. Vlast nosi breme dokaza. Ako ne može biti dokazana, treba da se skloni. Vlast koja stavlja neke iznad drugih je nezakonita pod pretpostavkom sličnom kao što je upotreba sile od strane nacije.

– Ne postoji velika razlika između robovanja i izdavanja sebe vlasniku”

Čomski ovo naziva „ropstvom nadnice“. On ovo oseća kao napad na lični integritet koji uništava i narušava našu slobodu. Čomski tvrdi da oni što rade u fabrikama trebalo bi njima i da upravljaju.

On je veoma strogi kritičar spoljnje politike SAD koja zbog dvostrukih standarda rezultuju masovnim kršenjem ljudskih prava.

Čomski navodi da SAD da dok istovremeno propagiraju demokratiju i slobodu za sve, ima istoriju promocije, potpomaganja i savezništva sa nedemokratskim i represivnim organizacijama i državama.

U svojoj knjizi “Novi militaristički humanizam” kritikuje bombardovanje Jugoslavije od strane NАТО pakta. Ističući kršenje međunarodnih prava, nasillje prema jednoj naciji zarad političkih ciljeva okarkaterisao je poput mafijaškog delovanja.

– Međunarodna politika je vođena kao mafija. Kum ne prihvata neposlušnost, čak i od malog bakalina koji mu ne plaća harač. Morate biti poslušni – reči su Noama Čomskog.

Čomski je u prošlosti primio smrtne pretnje zbog kritike spoljne politike SAD. Bio je na listi Teodora Kačinskog američkog teroriste i kritičara, određen kao meta, pa je u periodu kada je Kacinski bio moćan, Čomski morao da proverava svu svoju poštu, jer je brinuo zbog mogućeg podmetanja eksploziva.

Čomski tvrdi da ponekad dobija tajnu policijsku zaštitu kad je u dvorištu Instituta za Tehnologiju u Masačusetsu, iako se on sam ne slaže sa policijskom zaštitom.

Jedan je od najuticajnijih živih kritičara, ostvario se u doprinosu lingvističkih nauka i psihologije, borac je za ljudska prava.

Heroji borbe za ljudska prava: Gandi, Martin Luter King, Mandela, Asnaž 5
Foto: Wikipedia

Džulijan Pol Asanž

Džulijan Pol Asanž, australijski novinar i internet aktivista je borac za slobodno kruženje informacija od javnog značaja. Asanž je poznat kao glavni i odgovorni urednik sajta Vikiliks, koji objavljuje nedostupne materijale anonimnih izvora.

Već u svojoj 16. godini Asanž postaje haker zbog čega je prvi put uhapšen 1991. Izjasnio se krivim po svim tačkama optužnice, ali je zbog dobrog vladanja osuđen na novčanu kaznu od 2.100 australijskih dolara.

Džulijan Asanž je osnovao sajt Vikiliks 2006. Od tada je Vikiliks objavio stotine hiljada dokumenata o ubistvima u Keniji, toksičnom otpadu u Obali Slonovače, Sajentološkoj crkvi, zatvoru Gvantanamo, bankama poput Julijus Ber i Kaupting, ratovima u Avganistanu i Iraku, kao i kompromitujućim diplomatskim depešama američkih ambasada i konzulata u svetu.

Od 30. novembra 2010, Interpol ga je smestio na crveni spisak traženih osoba. Poternica se temelji na zahtevu Švedske gde je protiv njega pokrenuta, prekinuta, a onda ponovno pokrenuta istraga zbog silovanja navodno počinjenog u leto 2010., Asanž se ove godine u Londonu predao Skotland Jardu.

U februara 2011. godine sud u Londonu naložio je da Asanž bude izručen Švedskoj, na šta se on žalio Višem sudu.

Ekvador je avgusta 2012. godine odobrio politički azil Džulijanu Asanžu, koji se sakrivao u ambasadi te zemlje u Londonu. Britanske vlasti su bez obzira na odluku Ekvadora nisu dopustile Asanžu da napusti zemlju. Zvanični Ekvador je objavio da im je „javno zaprećeno racijom“.

Asanž je ipak uhapšen aprila 2019. i našao se u policijskoj stanici u Londonu nakon što mu je Ekvador posle dolasak novog predsednika na vlast ukinuo azil posle sedam godina i oduzeo državljanstvo. On je tvrdio da nije prekršio uslove kaucije pa je istog dana proglašen krivim jer je odbio da se preda. Vikiliks je saopštio da je Ekvador nelegalno ukinuo azil Asanžu i da je prekršio međunarodno pravo.

Postoje dokazi o Asanžovom psihičkom mučenju i pretnjama ubistvu u londonskom zatvoru Belmarš. On je trenutno u lošem psihičkom I fizičkom stanju, a sve zbog borbe za kako je naveo “naučno istraživačko, slobodno novinarstvo”.

– Kada vlade prestanu da muče i ubijaju ljude, kada korporacije prestanu da zloupotrebljavaju pravni sistem, tada će, možda, doći vreme da se postavi pitanje odgovornosti boraca za slobodu govora – rekao je Džulijan Pol Asanž.

Tekst je nastao u saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava (YUCOM) povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.