Foto: Danas arhiva

Ono što posebno zabrinjava je blagi porast procenta pušača u proteklih nekoliko godina, na šta ukazuje poređenje rezultata poslednja dva Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, iz 2006. i 2013. godine.

Prema podacima iz 2013. godine, u Srbiji puši svaki treći stanovnik stariji od 15 godina, njih čak 34,7 odsto, dok je u Beogradu taj udeo tek nešto manji od nacionalnog proseka i iznosi 31,6 odsto. Svakodnevnih pušača u Srbiji bilo je nešto malo manje – 29,2 odsto, odnosno 27,5 odsto u glavnom gradu, dok je više od 20 cigareta dnevno, što se smatra jakom zavisnošću, pušilo oko 17,5 odsto odraslog stanovništva i Srbije i žitelja glavnog grada.

Iako je podatak o broju pušača u Srbiji alarmantan, važno je ovu neslavnu medalju okrenuti i s druge strane – u Srbiji ipak ne puši dve trećine odraslog stanovništva. I iako bi ovaj procenat nesumnjivo morao biti veći, on se ne sme potcenjivati niti zanemariti, jer i takav kakav je, ukazuje na postojanje nepušačke većine. A ta većina bi morala biti maksimalno zaštićena od štetnog uticaja duvana. Ovo polje formalno pravno, pokriveno je Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu (Sl. glasnik RS, 30/2010).

Ipak, realnost daje drugačiju sliku. Naime, rezultati već pomenutog nacionalnog istraživanja ukazuju da je čak dve trećine odraslog stanovništva u Beogradu izjavilo je da je bilo izloženo duvanskom dimu u nekom zatvorenom prostoru (66,2 odsto). Možda i više od ovog podatka zabrinjava činjenica da je tek svaki drugi ispitanik izjavio da je zabrinut za svoje zdravlje zbog štetnih posledica pušenja, odnosno izloženosti duvanskom dimu (48,8 odsto).

Jedno od polja kojima se bavi pomenuti Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, jesu upravo i ograničenja pušenja u ugostiteljskim objektima (članovi 5,6. i 7. Zakona). Ipak, praksa pokazuje da je tumačenje Zakona u ovom delu vrlo fleksibilno i nedosledno, a njegova primena u praksi izuzetno kompromitovana i pod velikim znakom pitanja. Ovakvu situaciju, uz empirijski uočljiv visok stepen tolerancije našeg stanovništva na duvanski dim, potvrđuju i rezultati poslednjeg, sedmog po redu Istraživanja o efektima i stavovima u vezi sa Zakonom o zaštiti snanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koji se odnose na 2015. godinu.  Iako se često misli i čuje da je na ovu temu već sve rečeno i da je svima sve poznato, ovakva slika nas opominje na i dalje i te kako prisutnu veliku potrebu za kontinuiranim edukativnim delovanjem u cilju zdravstvenog opismenjavanja i osnaživanja svih slojeva stanovništva na ovu temu, ali i na neophodnost „osvežavanja“ zakonske regulative u ovom segmentu.

U takvoj nepovoljnoj atmosferi, koja se održava dugi niz godina, uz već pomenutu toleranciju našeg stanovništva na uspostavljena nepisana pravila i ukorenjene običaje, stiče se utisak da i nema ugostiteljskih objekata koji su se opredelili da izađu u susret potrebama onih koji nisu pušači. Ipak, podaci „sa terena“ govore da situacija nije tako beznadežna. Iako i dalje retke, u glavnom gradu postoje oaze namenjene nepušačima ili onima koji poštuju tuđe opredeljenje da ne budu izloženi duvanskom dimu.

Iako za sad još uvek skroman, više je nego dragocen niz poslastičarnica, kafe – knjižara, restorana zdrave i organske hrane, među kojima se nalazi i poneki klasičan beogradski kafić, pab i restoran, koji su se opredelili da budu isključivo nepušački prostori. Uvidom u fejsbuk stranicu „Nepušački lokali u Beogradu“ (https://www.facebook.com/nepusackilokaliubeogradu/) koja, uz pomoć svojih 2.000 pratilaca, više od dve godine traži i popisuje prestonička mesta pogodna za boravak nepušača, Gradski zavod za javno zdravlje rešio je da lokale koji su kao svoje opredeljenje izabrali potpuno nepušački koncept, nagradi simboličnim znakom pažnje. Naime, ovogodišnji Svetski dan bez duvana bio je povod da predstavnici Centra za promociju zdravlja Gradskog zavoda za javno zdravlje pomenutim lokalima uruče zahvalnice za doprinos očuvanju zdravlja Beograđana i posetilaca Beograda opredeljenjem da ih ugoste u prostoru bez duvanskog dima.

Dok s pravom preispitujemo doslednost primene i efekte postojećih mera protiv pušenja i razmišljamo o njihovom redefinisanju i dok strpljivo čekamo nova zakonska rešenja, ostaje nada da će ovaj skroman gest prepoznavanja i podrške potezu retkih hrabrih beogradskih ugostitelja biti vetar u leđa i ohrabrenje drugima na sličan poslovni zaokret.

(Preuzeto sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd)

Više od polovine nepušača izloženo duvanskom dimu

Prema rezultatima istraživanja, više od polovine odraslih stanovnika Srbije (52 odsto) izloženo je duvanskom dimu na mestima na koja izlazi (kafići i restorani), ali je podatak koji više brine taj da je čak više od polovine onih koji su se izjasnili kao izloženi (51 odsto), navelo da im duvanski dim u ovim mestima uopšte ne smeta. U prilog opšteprisutnoj „normalizaciji“ pušenja u našoj sredini, poražavajuć je podatak da se samo 12 odsto ispitanih izjasnilo da bi podržali potpunu zabranu pušenja u restoranima, a čak samo 8 odsto njih da bi takvu vrstu potpune zabrane podržalo u kafićima i noćnim klubovima.

Među mladima najviše pušača

Važno je naglasiti da se u Beogradu najveći procenat pušača registruje među mladim ljudima – u starosnoj grupi od 25 do 34 godine (čak 42,3 odsto), dok se najmanji, što je i očekivano, beleži među najstarijim Beograđanima. Takođe, interesantan je podatak iz ovih rezultata koji ukazuje da se veći procenat pušača u glavnom gradu beleži kod žena nego kod muškaraca. Ovakav negativni trend u stavovima i ponašanju neminovno ukazuje na neophodnost preduzimanja ciljanih mera usmerenih upravo na ovu populaciju.