Inovativna terapija za hepatitis uskoro dostupna svima 1

Najnovija pangenotipska terapija za hepatitis C uskoro bi mogla biti stavljena na listu lekova, dok bi broj obolelih od hepatitis koji dobijaju najsavremeniju terapiju takođe mogao biti povećan – najavila je dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Rebubličkog fonda za zdravstveno osiguranje, na jučerašnjoj konferenciji za novinare u organizaciji Udruženja pacijenta sa bolestima jetre Hronos.

Ona je ovu najavu obrazložila činjenicom da je Centralna komisija za lekove, koja treba uskoro da donese novu listu lekova, prioritizovala terapiju za lečenje hepatitisa C, kao i da su ovogodišnja izdvajanja za inovativne terapije najveća do sada i iznose 5,8 milijardi dinara.

Udrženje Hronos juče je organizovalo konferenciju za novinare povodom Svetskog dana borbe protiv hepatitis. Konferencija je nosila naziv “Hepatitis ne može da čeka” između ostalog i zbog tog što od ove bolesti na svakih 30 sekundi u svetu premine jedna osoba, dok je Svetska zdravstvena organizacija postavila cilj da se do 2030. ukloni hepatitis kao opasnosti za javno zdravlje.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 70,000 zaraženih sa hepatitisom, a za obolele od hepatitis C izuzetno je važno da u dobiju terapiju u ranim fazama bolesti kako bi se sprečilo pogoršanje u vidu ciroze jetre.

– Kao udruženje koje okuplja obolele od hepatitisa, želimo da u ovom aktuelnom trenutku podignemo svest javnosti i da pored virusa Covid 19, skrenemo pažnju i na druge zarazne bolesti, poput virusnih hepatitisa koji predstavljaju pretnju po globalno zdravlje i jedan su od vodećih uzroka smrtnosti u svetu. Pozitivan pomak napravljen je 2018. godine od kada RFZO finansira savremene terapije koje uspešno dovode do izlečenja. Hepatitis C je sada došao kao prioritet na poslednjoj sednici Centralne komisije za lekove RFZO i mi očekujemo da će na prvoj narednoj listi lekova problem sa brojem pacijenata, koji se leče savremenom terapijom, biti rešen i u Srbiji – rekla je Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos”.

Hronični hepatitis B i C su bolesti koje ostaju neprepoznate, jer pacijenti nemaju mnogo simptoma, zbog čega najveći broj njih i ne zna da je inficirano.

Vakcina za hepatitis B je u obaveznom kalendaru vakcinacije u Srbiji i pokrivenost populacije je na zavidnom nivou, dok je terapija dostupna bez ograničenja.

Na drugoj strani, situacija sa hepatitisom C je daleko kompleksnija, kako je juče objasnila zamenica direktora Infektivne klinike prof. dr Ivana Milošević.

-Radi o bolesti za koju ne postoji vakcina, a infekcija kod skoro 80 odsto inficiranih protiče bez kliničkih znakova. Bolest se neretko otkriva tek onda kada je već došlo do komplikacija – ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma. Drugi značajan problem je ograničena dostupnost savremene terapije. Ona je uvedena u Srbiji 2018. godine, ali isključivo za bolesnike sa cirozom jetre – rekla je dr Milošević dodajući da je od 2018. ovu treapiju primilo 218 pacijenta, a da su stvarne potrebe bile daleko veće.

S obzirom na najave iz RFZO-a, odnosno očekivanja da se broj pacijenta koji mogu da prime inovativnu terapiju poveća, dr Milošević je kazala da je to “odlična vest”.

-Stav struke je da je neophodno lečiti sve inficirane, a u tome kliničari imaju podršku Repubičke stručne komisije za zarazne bolesti i Ministrastva zdravlja, koji podržavaju stavove da terapija mora biti dostupna svim bolesnicima. Radi se o revolucionarnoj terapiji koja, prvi put u istoriji medicine, omogućava izlečenje jedne hronične bolesti, za samo 12 nedelja, sa uspehom preko 95 odsto. Cilj je lečiti sve bolesnike u što ranijoj fazi bolesti, čime se sprečava nastanak ciroze i karcinoma jetre – dodala je dr Milošević.

Na drugoj strani, prof. dr Tomislav Preveden, predsednik Udruženja infektologa Srbije, ukazao je na činjenicu da je svega 20 osoba sa hepatitis C virusnom infekcijom otkriveno, što je nedovoljno, zbog čega je potrebno podići svest o važnosti testiranja rizičnih grupa.

– To se pre svega odnosi na korisnike opijata (intravenski i ušmrkavanje), zatvorenike, osobe na dijalizi, sa pirsingom i tetovažama, promiskuitetne osobe sa nezaštićenim seksualnim odnosima, partnere i decu osoba sa hepatitisom C, osobe koje su nekad primale transfuzije krvi, hemofiličare, primaoce transplantiranih organa. Testiranje je vrlo jednostavno i široko dostupno – kazao je dr Preveden, dodajući da je i stigmatizacija obolelih jedan od razloga nedovoljnog otkrivanja obolelih.

-S jedne strane oni su stigmatizovani jer imaju zaraznu bolest koja može da se širi na okolinu, pa ih treba izbegavati. Zbog toga ove osobe često ne primećuju svoju bolest ili je sakrivaju. Moraju se uložiti napori u boljem informisanju društva, naročito o načinu širenja hepatitisa C, sa naglaskom o neophodnosti kontakta sa krvlju zaražene osobe, jer se tako ova bolest prenosi, a ne razgovorom, rukovanjem ili grljenjem. Sada kada konačno imamo dobre antivirusne lekove koji mogu da izleče ovu bolest, moramo učiniti sve da eliminišemo hepatitis C iz naše sredine, boljim otkrivanjem i širim lečenjem – dodao je dr Preveden.

Kako je objasnila dr Violeta Rakić, epidemiolog Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u institutima i zavodima za javno zdravlje širom zemlje, tokom godine omogućeno je testiranje na heptatitis u okviru savetovališta, i ono je dostupno, anonimno, besplatno, bez uputa i knjižice za sve kategorije stanovništva.

Srbija u rangu sa ostalim zemljama
Preko video linka na konferenciju za novinare uključio se i mr. Marko Korenjak, predsednik Evropskog udruženja pacijenata sa bolestima jetre (ELPA), koje okuplja 25 zemalja iz cele Evrope, gde je asocijacija Hronos iz Srbije dugogodišnji i važan član. “Na Svetski dan hepatitisa zajedno podsećamo na inicijativu ENDHepEurope koju je pokrenula ELPA, a sve u svrhu ostvarivanja cilja da Evropa bude bez hepatitisa. Kada sam prvi put gostovao na regionalnoj konferenciji u Beogradu 2016. izjavio sam da nisam bio svestan koliko sam srećan što sam rođen u Sloveniji, gde sam nesmetano mogao da se lečim od hepatitisa. Danas, na moju veliku radost, Srbija dostiže korak sa regionom i očekujemo značajno povećanje broja lečenih pacijenata. Ne postoji značajnija stavka za obolelog od dostupnog uspešnog leka, tek sada možemo da pređemo na sledeći zadatak, a to je pronalaženje inficiranih i smanjenje stigme i diskriminacije obolelih”, rekao Korenjak.

Komplikacije kod hepatitisa
Osim bolesti jetre, virus hepatitisa C (VHC) uzrokuje ozbiljna oštećenja mnogih drugih organa dovodeći do hematoloških bolesti, hroničnih bolesti bubrega, određenog oblika šećerne bolesti, poremećaja funkcije štitne žlezde, reumatoloških i kožnih bolesti i drugih poremećaja. Postoji veliki broj neotkrivenih nosioca virusa, što otežava prevenciju i eliminaciju ove bolesti kao javno-zdravstvene pretnje.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.