Istoričari iz Srbije i zemalja regiona sastavili deklaraciju "Odbranimo istoriju" 1Foto:FoNet

Članica radne grupe projekta istoričarka Dubravka Stojanović rekla je, na konferenciji u Centru za kulturnu dekontaminaciju, da je deklaracija „kruna projekta“.

Ona je istakla da je neophodno ustati u odbranu istorijske nauke i učiniti sve da bi se zaustavile njene zloupotrebe.

Stojanović je rekla da potpisnici deklaracije stoje iza deset principa koji se navode u njoj.

U deklaraciji piše da je istorija nauka i nije plod proizvoljnog mišljenja, mora se zasnivati na istraživanju istorijskih izvora, njihovom proveravanju, poređenju, utvrđivanju preciznih i proverljivih činjenica, njihovoj analizi i sintezi.

Navodi se da je istorija dinamična kao i svaka nauka i stalno dolazi do novih saznanja, dok je revizija istorije rezultat novih istraživanja, a nasuprotom tome istorijski revizionizam je manipulisanje istorijskim činjenicama radi postizanja zadatog političkog cilja.

Istorija je disciplina kritičkog mišljenja, ona je multiperspektivna, celovita, nadnacionalna, kontekstualna, racionalna, slobodna i odgovorna.

U deklaraciji, koju građani od danas mogu da potpišu, navodi se preambula, kao i preporuke.

Stojanović je rekla da su odlučili da se obrate Ministarstvima kulture i preporuče da vode računa kada podižu spomenike, lokalnim vlastima su preporučili da se prilikom menjanja imena ulica ili davanja imena školama trude da izbegnu ratne zločince iz Drugog svetskog rata i poslednjih ratova, a medijima su preporučili da postanu odgovorni i da ne daju prostor paraistoričarima.

Odlučili su da se obrate i nastavnicima istorije i da ih podrže u tome da je istorija način da se uči kritičko mišljenje.

Član radne grupe tog projekta istoričar Milivoj Bešlin rekao je da su odlučili da od istoričara zatraže da se drže metodoloških pravila i principa istoriografskog zanata, od političkih elita traže da vode odgovorne politike istorije i da prestanu da zloupotrebljavaju istoriju i prošlost i da prestanu da nam umesto bolje budućnosti stalno falsifikatima nude bolju prošlost.

On je naveo da su odlučili da se obrate nacionalnim i evropskim parlamentima sa zahtevaom da prestanu da donose zakone, rezolucije i druge akte koji imaju pretenziju da pišu istoriju, od sudova traže da se drže činjenica koje je utvrdila istorijska nauka, a od ministarstava nauka da podrže projekte koji se zalažu za kritičko promišljanje istorije.

Projekat “Ko je prvi počeo – istoričari protiv revizionizma”, realizovalo je Udruženje Krokodil, a finansirala ga je Delegacije Evropske unije u Srbiji.

U toku dvoipogodišnjeg projekta organizovane su dve velike konferencije u Beogradu i Novom Sadu, dvonedeljni rezidencijalni boravci za istoričare iz regiona, seminari za nastavnike i profesore istorije, kao i tri letnje škole namenjene studentima iz regiona.

Projekat je okupio neke od najistaknutijih regionalnih istoričara, s namerom da se aktivno bore protiv revizionističkih tendencija u regionalnim istoriografijama i za jednu moguću zajedničku multiperspektivnu istoriografiju.

Glavni cilj projekta je stvaranje prostora za istorijski i inter-kulturalni dijalog kroz kreiranje mreže istoričara, pisaca, novinara, studenata i šire publike, koja će doprineti rešavanju konflikta, uzajamno poštovanim istorijskim narativima i inkluzivnijoj kulturi sećanja.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.