Istraživanje: Skoro četvrtina ispitanika ne zna nijedno svoje pravo u slučaju hapšenja 1Arhivska fotografija Foto: MUP Srbije

Beogradski centar za ljudska prava sproveo je istraživanje o informisanosti građana o pravima nakon hapšenja, koje je pokazalo da u ukupnoj populaciji čak 24.2 odsto ispitanika nije znalo da navede nijedno pravo koje ima u slučaju hapšenja.

Kako iz Centra kažu, povod za ovo istraživanje bili su julski protesti u više gradova u Srbiji iz 2020. godine kada je veliki broj građana bio neosnovano hapšen i zlostavljan od strane policije, kako na ulici tako i u policijskim stanicama.

Brojni predmeti u kojima smo u tom periodu bili angažovani i postupci koji se i dalje vode po našim krivičnim prijavama protiv službenih lica zbog prekoračenja upotrebe sile i policijskog zlostavljanja, ukazali su nam na neophodnost informisanja građana o pravima nakon hapšenja.

Istraživanje je pokazalo da u ukupnoj populaciji čak 24.2 odsto ispitanika nije znalo da navede ni jedno pravo koje ima u slučaju hapšenja. Malo više od trećine ispitanika, odnosno 34.9 odsto zna da u slučaju hapšenja ima pravo da o hapšenju obavesti i angažuje advokata po izboru.

Na pitanje znate li koja osnovna prava imate u slučaju hapšenja (koje nije imalo ponuđene odgovore i gde se moglo dati više odgovora), svega 2,3 odsto ispitanika je izjavilo da imaju pravo na lekarski pregled.

U populaciji ispitanika između 18 i 40 godina, taj odgovor je dalo 1,6 odsto ispitanika.

Iz ovog razloga, navodi se, Centar je pripremio vodič o pravima građana prilikom hapšenja koji se odnose na prava na lekarski pregled.

U slučaju lišavanja slobode od strane policije građani imaju pravo da zatraže lekarski pregled, da izaberu lekara kao i da taj pregled bude poverljiv, osim ako lekar zbog osećaja ugroženosti za svoju bezbednost zatraži prisustvo policijskog službenika.

U ovakvim situacijama građani imaju pravo da od lekara traže da upiše tvrdnje o načinu zadobijanja povreda, da ih precizno opiše, fotografiše, kao i da im preda primerak lekarskog izveštaja sa svim tim navodima, na koji imaju mogućnost da stave primedbu ako se sa nečim ne slažu.

Kako navode, naše iskustvo je pokazalo da u slučajevima kada osoba ima povrede koje potiču od zlostavljanja policije, ukoliko one nisu na vreme detaljno opisane i fotografisane, kao i ako u lekarskom izveštaju nisu navedu tvrdnje o zadobijenim povredama da će biti otežano dokazivanje u postupku da su povrede zadobijene prilikom hapšenja ili tokom boravka u policijskoj stanici.

Kada je reč o julskim protestima prošle godine u Srbiji, više od 50 odsto ispitanika uzrasta 18 – 40 godina, smatra da je bilo slučajeva u kojima je prema demonstrantima korišćena neosnovana sila.

U većoj meri to kažu građani starosti od 26 – 32 godine, stanovnici gradskih naselja, ispitanici iz Vojvodine i zaposleni u javnom i privatnom sektoru.

Da je neosnovana primena policijske prinude prema demonstrantima uticala na skraćenje trajanja julskih protesta u Srbiji smatra više od polovine ispitanika.

Istraživanje o informisanosti građana o pravima nakon hapšenja za potrebe Beogradskog centra za ljudska prava sprovela je NINAMEDIA u januaru i februaru 2021. godine na reprezentativnom uzorku na nivou Srbije.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Istraživanje: Skoro četvrtina ispitanika ne zna nijedno svoje pravo u slučaju hapšenja”

  1. U normalnom svetu ti pročitaju opšte pravo dok kod nas to i policija krši.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.