Izdvojiti više novca za zaštitu životne sredine 1

 Mnogobrojni govornici koji su držali predavanja tokom vikena na FPN-u, imali su za cilj popularizaciju javnih politika.

Jedna od tema na fakultetu bila je Cirkularna ekonomija u Republici Srbiji, a predavač, direktor centra za Cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, Siniša Mitrović, istakao je kako se od 2000. godine na planu zaštite zivotne sredine, nista značajno nije promenilo, jer zaštita životne sredine nikada nije bila „mainstream“ politika, te da je „skrajnuta i ne može da progleda“.

– Imamo ciklus od 1990. do 2000. godine, kada je zaštita životne sredine bila „više cveća, manje smeća“ socijalna ekologija, koja je više bila privezak politike. Nažalost, taj se ciklus završio NATO agresijom i velikom degradacijom životne sredine na prostoru Republike Srbije. Od 2000. godine počinje takozvani period „ekološke ekonomije“, a mi tek nakon 17 godina dobijamo Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije- rekao je Mitrović.

On navodi da, iako je došlo do nekakvih pomaka da se zaštita životne sredine adekvatno institucionalizuje, javlja se problem finansija.

– Ukupna naša izdvajanja za zaštitu životne sredine su 0,25 odsto bruto društvenog proizvoda, a Srbiji je potrebno minimum 1,5 do 2 procenta BDP-a- ističe Mitrović i smatra da to što je prosečan životni vek nacije 42 do 43 godine, 16 miliona popijenih kutija bensedina i skoro stoprocentno povećanje karcinoma u odnosu na 2008. godinu, velikim delom posledica uslova u okolini u kojoj živimo.

Izdvajanja Srbije su niska i u poređenju sa susednim zemljama, navodi Mitrović. „Hrvatska koja je 2013. ušla u EU, izdvaja 1.540 evra po glavi stanovnika za potrebe životne sredine, dok su u našij zemlji ta izdvajanja 45 evra po glavi stanovnika.
Mitrović dodaje da je primetan povratak na niže stanje kvaliteta životnog prostora.

– Iako smo u predhodnom periodu od 2004. do 2006. imali rast BDP-a od 6 do 7 odsto, mi imamo degradaciju životnog prostora na nekih 10 do 12 posto BDP-a. Proizvodnja ektrične energije danas je negde 0,29 centi po kilovatu, a taksa na zagađenja CO2 u elektroprivredi Srbije, koju ćemo već od 2018. morati da paćamo biće 0,24 centa po kilovatu- naglasio je Mitrović.

Na predavanju je napravljen osvrt na klimatske promene, poplave i suše koje su zadesile naše prostore u prethodnom periodu i pojava tajfuna na teritoriji Srbije koji ranije nisu bili karaksteristični za naš predeo.

– Direktna šteta od klimatskih promena na teritoriji Srbije od 2000. iznosi pet milijardi evra. Šteta od poplava 2014. je bila jednu i po milijardu ili 5 odsto BDP-a, što mnogo jače ekonomije ne bi mogle da iznesu, a za sušu koja nas je zadesila ovog leta, šteta je procenjena na 600 do 800 miliona dinara. Sve to govori da se mi približavamo brojci od šest milijardi dinara diretknih šteta od klimatskih promena- precizirao je Mitrović.

Prema njegovim rečima, Srbija može da uspostavi standarde održivog procesa koji će nas odvesti u neku predvidivu budućnost. On dodaje da prema Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine, naša zemlja je svrstana u prostor srednje visokog rizika, što podrazumeva da mogu da nas zahvate šuse, poplave i razne nepogode i da su sve to probemi koji ozbijno ugrožavaju bezbednost ljudi.


Ekologija nije "popularna novotarija"

„Sve češće se govori o zaštiti životne sredine kao popularnoj novotariji. Cirkularna ekonomija i zaštita životne sredine to ne sme da bude. Danas definitivno nije „IN“ poneti taj zeleni barjak i biti održiv i „zelen“. Zaštita životne sredine ne sme da bude estradizovana, već potpuno utemeljena poitika“, zaključio je Mitrović.