„Tina je svakog dana prelazila kilometre i na konju“: Niško udruženje se decenijama „bori“ protiv odumiranja malih seoskih škola

Poželeo je pesnik i pisac iz Niša da upozna malu Tinu i poseti to izdvojeno odeljenje Osnovne škole „Svetozar Marković“ iz Ljuberađe, sa ukupno četiri đaka i jednim predškolcem. Mislio je da bi bilo dobro da ih obraduje, pokloni knjige i upozna učitelja i selo. Možda da tu napravi i promociju svoje, tek izašle knjige za decu „Hoću teta da me šeta“.

Krenuo je na put ka Berduju sa niškim prijateljima i saradnicima, novinarom Jovicom Vasićem, pesnikom Dobrivojem Jeftićem, nastavnikom i snimateljem Jovanom Živkovićem i učiteljem Miodragom Stankovićem Učom.

„Ispred škole su nas sačekala sva četiri učenika, među kojima i Tina, i jedan mali predškolac. Stajali su mirno, kao vojska. Naše druženje i promocija knjige trajala je jedan školski čas. Svako dete je dobilo knjigu, sveske, olovke. Bio je tu i učitelj i celo, malobrojno selo. Bili su i Tinini baba i deda, koji su se inače o njoj starali. Tinina baba je iznela tepsiju sa pitom i pečenim piletom, a deda me je zagrlio: ’u našu kuću ste doneli radost’“, seća se Arsić.

Bili su to trenuci kada su, kaže on, odlučili da nastave sa ovakvim posetama i osnuju humanitarno udruženje, koje su nazvali „Školama na ivici opstanka“.

Članovi Udruženja bili su pesnici, pisci, drugi umetnici, pedagozi, učitelji, lekari ili novinari.

Deset godina im je pomagala i organizacija „Save the children“ („Spasimo decu“), koja je obezbeđivala vožnju i do najudaljenijih krajeva, ili donirala čokolade i keks za decu.

Za svaku akciju nastojali su da obezbede da neka škola u Nišu bude donator knjiga, svezaka ili pribora, a ponekad su i učenici prikupljali odeću za svoje vršnjake iz malih škola.

Svojevremeno im je i Grad Niš obezbeđivao automobilski prevoz ili gorivo, a jednom su dobili i neka sredstva na gradskom konkursu za kulturu.

„Jedno vreme smo sve finansirali potpuno sami. Sve u svemu, snalazimo se, i na nuli smo“, kaže Arsić.

Uprkos takvim okolnostima, u proteklih 28 godina izveli su više od 200 akcija, ostvarili kontakt sa oko 2000 đaka i njihovih roditelja, više stotina učitelja i brojnim čelnicima opština, kako bi „podstakli što više ljudi da se angažuju u očuvanju četvororazrednih malih škola i seoskih naselja u kojima se nalaze“.

„Obišli smo više od 150 malih škola, od Prijepolja do Sombora, mada najviše onih na jugu i istoku Srbije, od kojih su neke imale i samo po par đaka. U Višem Selu kod Blaca je, sećam se, škola imala samo jednog đaka, koji se nedavno oženio i ima porodicu. Nažalost, oko 80 odsto tih škola se u međuvremenu zatvorilo. Nema više dece. Strašan podatak“, kaže Arsić.

Pesnik, pedagog i član Udruženja Milosav J. Petrović dodaje da udruženje, zapravo, sve vreme vodi svojevrsnu, a nimalo laku borbu da svojim akcijama doprinese očuvanju malih četvororazrednih škola u Srbiji, posebno na njenom jugu i istoku, kao i sprečavanju demografskog sunovrata ruralnih područja i „ublažavanju dejstva opake bolesti srpskog naroda i drugih etničkih grupa, ’bele kuge‘“.

„Jugoistočna Srbija je specifičan primer demografskog sunovrata naše zemlje. Srbija nam sve više stari, te životni prosek njenog stanovništva iznosi 43,5 godine, što je naročito izraženo u seoskim sredinama. Od oko 4.500 sela, bez Kosova i Metohije, skoro petina će nestati do 2030. godine, jer se u 86 odsto njih beleži pad broja žitelja. U selima danas ima oko 60.000 napuštenih kuća, a više od 150.000 je ’privremeno nenastanjeno‘“, kaže Petrović.

Verujući da podaci ove vrste treba da budu „sasvim drugačiji“, članovi udruženja „Školama na ivici opstanka“ su nedavno, poslednjeg nastavnog dana u ovoj školskoj godini, posetili malu školu u selu Babičko, na teritoriji grada Leskovca, koju takođe pohađaju samo četiri đaka i jedan predškolac.

U toj školi, koja je „na ivici opstanka već nekoliko decenija“, sa decom radi učiteljica Vukica Todorović skoro trideset godina.

Pesnici Arsić i Petrović i prosvetni radnici Stanislava i Miodrag Stanković Uča izveli su za četiri đaka i predškolca kraći literarno – dramski program, te podelili dečije knjige.

Na jesen će, kažu, krenuti opet sa takvim akcijama u malim školama na ivici opstanka.

I sve će izgledati bezmalo isto kao ’98. u selu Berduj.

Osim što je Tina sada majka troje dece i živi u Nišu, a mala škola u tom seocetu kod Babušnice je zatvorena.

Ozbiljno upozorenje

„U Srbiji se svake godine rodi manje od 70.000 dece, a umre ili nastrada 105.000 stanovnika. Dakle, godišnje je Srbija manja za skoro 40 hiljada žitelja, što znači da svake godine izgubimo grad veličine Loznice ili Pirota. Za deset godina- od jednog do drugog popisa- Srbija je manja za oko 400.000 stanovnika, što predstavlja ozbiljno upozorenje za državu i sve njene građane“, kaže Petrović.

Još vesti iz ovog grada

Protest stanovnika Borske ulice: Da li železnička obilaznica deli Nišlije na građane prvog i drugog reda?

Niška Medijana, jedina „opoziciona“ opština u Srbiji, stipendiraće brucoše Filozofskog fakulteta kojima je Vlada ukinula budžetsko finansiranje?

Požar u niškom naselju se proširio sa niskog rastinja na obližnje objekte

Konkurs za čelnika niške gimnazije „Stevan Sremac“: Zašto je Poverenik izdao afirmativnu potvrdu v.d. direktorki nakon što je konstatovao diskriminaciju?