To bi bilo fantastično, rekao je dr Aleksandar Jerkov, profesor na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, na predstavljanju knjige Radivoja Cvetićanina „Konstantinović. Hronika“ u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“. Na preksinoćnoj promociji je, pored autora i profesora Jerkova učestvovao i Vladimir Marović, profesor filozofije u kraljevačkoj gimnaziji.

Najviše pažnje, razumljivo, posvećeno je Konstantinovićevoj „Filosofiji palanke“, koja je prvi put objavljena u ediciji Trećeg programa Radio Beograda. Od 1969. do 2008. godine, knjiga je imala sedam izdanja u Beogradu i jedno u Sarajevu. Ova knjiga i dalje ima buran život, izazivajući oštre i naizgled nepomirljive razlike u njenom tumačenju.

– Postojati znači biti otrgnut od zaborava, a zaborav, kako Konstantinović piše u svojim dnevničkim zabeleškama, jeste mentalno ubistvo koje je ponekad i strašnije od fizičkog ubistva. Zaborav je rasterećenje od neželjenog. Knjiga gospodina Cvetićanina „Konstantinović. Hronika“ jeste dokaz ne toliko poželjnosti, koliko potrebe postojanja Radomira Konstantinovića, rekao je Vladimir Marović

Cvetićanin je rekao kako ga i ova promocija u Kraljevu uverava da je njegov petogodišnji trud na pisanju knjige imao punog smisla jer je duh palanke, fundiran na ksenofobiji, zatvorenosti i ograničenjima, postao globalna pojava.

Baveći se istorijom ovog dela Radivoje Cvetićanin je izabravši za njen naslov pojam „Hronika“, obezbedio kako je to primetila Latinka Perović „dovoljno širok okvir za istoriju dela, pa i za druge žanrove: prvi korak u biografiju“. I uvodničari na predstavljanju knjige su pohvalili pažnje vredan trud autora da na jednom mestu prikupi gotovo sve relevantne činjenice vezane, kako za nastanak dela Radomira Konstantinovića, tako i za njega kao autora i za petodecenijski život „Filosofije palanke“.

O Konstatinoviću i na Stanfordu

Autor je najavio da će već krajem nedelje biti u prilici da o životu i delu Konstantinovića govori na američkom univerzitetu Stanford, što ga ohrabruje sa stanovišta činjenice da su problemi koji nastaju kao ishod palanačkog mentaliteta anticipirani Konstantinovićevim delom, u fokusu pažnje mislilaca širom sveta. A to samo potvrđuje značaj Konstantinovića kao mislioca XX veka i nagoveštava novi život njegovog dela i van ovih prostora što će se uskoro desiti završetkom prevoda „Filozofije palanke“ na engleski.