Milan Jovanović Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Četiri meseca su prošla otkako je zapaljena kuća novinara Milana Jovanovića. U međuvremenu su pronađeni izvršioci i nalogodavac tog čina – Dragoljub Simonović, donedavno predsednik Opštine Grocka i visoki funkcioner SNS. Jovanović je pre dva meseca počeo sa renoviranjem kompletno uništene kuće.

On i njegova supruga Jela Deljanin u intervjuu za Cenzolovku po prvi put zajedno govore o užasu koji su preživeli i od koga se još uvek leče.

Na pitanje kako napreduje renoviranje kuće, Jovanović odgovara da pošto je prošao taj pakao zahvaljujući upravo Fondaciji „Slavko Ćuruvija“ i dobrovoljnim prilozima koje građani uplaćuju, kao i pomoći Veljka Lalića, Reportera bez granica… došli  su do sredstava da ponovo vraćaju kuću u prvobitno stanje.

– E, sada, dokle ćemo uspeti s radovima zavisi od sredstava, ali, u svakom slučaju, ogromno hvala i za ovo, jer ovo ja sam nikada ne bih mogao i uspeo da uradim. Od penzije ovo ne može da se napravi, da se renovira. Ovo sve je rađeno 50 godina, a renoviranje traje poslednja dva meseca. Meni je lakše bilo raditi kao policajac nego kao novinar. Da budem iskren, ja kao novinar za jednu priču, za jednu istinu, da bih došao do te istine, sigurno potrošim po 15, po mesec dana tragajući za dokumentacijom, za pouzdanim ljudima, za njihovim izjavama, kaže Jovanović za Cenzolovku.

Jovanović na pitanje kako se oseća posle svega, kaže da se oseća kao koristan građanin ove zemlje, i da je ponosan  jer zna da je pisao i govorio istinu.

– Uvek sam govorio istinu. Nisu mogli da me zaustave nikakvom krivičnom prijavom za klevetu jer dobro znaju da klevete nikada nije bilo. I pokušao je Simonović da me jedanput ubije, drugi put je to naručio, treći put je zapalio kuću, da sagorim sa sve kućom. Eto, ni to nije uspelo, ali uspeo je da ubedi sudstvo da ga puste na slobodu, da se brani sa slobode, pa onda da se ne pojavi na tom suđenju jer je u ovoj zemlji sve dozvoljeno, navodi  Jovanović.

Na pitanje čega se najviše seća tog jutra, 12. decembra, kad su im zapalili kuću Jovanović, navodi da se najviše seća upravo požara kad ga je supruga izvela  Najviše mi je ostao u sećanju upravo taj požar kad me supruga van izvela van i kada se borio za život.

– Borio sam se da dođem do daha jer nisam mogao da dišem, a okrenem pogled i vidim da mi gori sve ono što sam sticao 50 godina. Ta slika mi je stalno pred očima, taj plamen, vatra, dim, taj smrad. Još uvek se oseća taj smrad, još nije sve sanirano, smrad paljevine, ali mislim da ćemo to da odstranimo. A nadam se, nadam se da ćemo da odstranimo i taj smrad tih ljudi koji su ovo uradili, priseća se Miroslav Jovanović.

Supruga Miroslava Jovanovića, Jela Deljanin, odgovarajući na pitanje šta je njoj najupečatljivije tog dana bilo, kaže da je to onaj momenat, kad im je gorela kuća i kada  je sa sprata strčala da probudi svog supruga, koji nikako nije mogao da se probudi.

– Bio je ošamućen od lekova silnih, od dima, i da sam njega jedva izvukla napolje. To mi je tako ostalo urezano i, ne znam, nikad mi se neće ta slika izbrisati. To je bilo strašno, ne bih želela nikome tako nešto, nervni slom takav sam doživela, ne znam, ne mogu da vam objasnim kako sam se loše osećala, nemoćno da njemu pomognem, da ga izvučem iz kreveta, da ga napolje izvedem, a on ne može na noge jer se nagutao dima. Užas, navela je Deljanin i dodala da su joj ti trenuci bili strašni. Kako  kaže takvo nešto ne bi poželela nikome.

– Nervni slom takav sam doživela, ne znam, ne mogu da vam objasnim kako sam se loše osećala, nemoćno da njemu pomognem, da ga izvučem iz kreveta, da ga napolje izvedem, a on ne može na noge jer se nagutao dima. Užas! I non-stop sam opsednuta time i, ne znam, nikad mi se to neće iz mozga izbrisati, tako sam se loše osećala i doživela sam takav stres da sam na psihijatriju otišla i tamo se i lečim. Trebala sam ostati tamo u bolnici, ali ja nisam mogla Milana da ostavim, nisam znala šta ću sa njim. I dan-danas se lečim, idem na kontrole, pijem lekove, pritisak sam dobila visok isto, kazala je Jovanovićeva supruga.

Deljanin je navela da je bila veoma ushićena kada su otkriveni izvršioci i nalogodavac Dragoljub Simonović, kao i da je bila ponosna, jer je videla neku pravdu.

– Dok nisu otkrili ko je počinio, bila sam… Strašno, nisam smela izaći na ulicu, ni u prodavnicu. Mislila sam da su svi uprli prst u mene: „Vidi ona Milanova, vidi njih, tako im i treba što su im zapalili kuću“. Bila sam ponižena strašno, ali kada su otkrili i kada je predsednik Vučić rekao da je on nalogodavac (Dragoljub Simonović), premda je Milan to i tvrdio, e tad sam se ponosno stvarno osetila, podigla sam se malo, podigla glavu malo. Eto, tako mi je bilo, priča Deljanin za Cenzolovku.

Na pitanje da li veruje u pravosuđe i u fer suđenje Jovanović, kaže da on bez obzora na sve, veruje u ovo pravosuđe, da ima časnih i poštenih sudija. Ali ima dosta i sudija koje još uvek sude i presuđuju, donose presude u ime naroda, a imate sudije koje sada sude i donose presude u ime Srpske napredne stranke.

A to što je Simonović i dalje funkcioner SNS-a, komenariše, da mu još uvek nije jasno da predsednik SNS i šef ove države, predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić u svojoj stranci drži Dragoljuba Simonovića.

– Da li je moguće da je njemu još uvek potreban Dragoljub Simonović? Meni to nije jasno. Ko su osobe, ko su ti ljudi koji su ušli u tu stranku i zašto Vučić drži te osobe. Dragoljub Simonović je bio generalni direktor Železnice. Kako je on uspeo da njega postavi za generalnog direktora Železnice kad mi svi znamo da je on bio kontrolor kola na železnici, da je nosio čekić, udarao u točkove železničkih vagona? Da li je moguće da takvog čoveka postavi za generalnog direktora Železnice, pita Jovanović i doda je da je bitno da imate partijsku knjižicu i ako imate partijsku knjižicu, ako ste poslušni član SNS, možete da dobijete funkciju koju hoćete.

Povezani tekstovi