Kako će biti kažnjavani đaci koji ne budu nosili maske u školi 1Foto: EPA-EFE/CAROLINE BLUMBERG

Da li će i kojim propisima to biti regulisano, ima li direktor pravo da učeniku koji odbija da nosi masku uskrati pravo da nastavu pohađa u prostorijama škole i uputi ga da časove prati od kuće, pitanja su na koja iz Ministarstva prosvete nismo dobili odgovor.

Ministar prosvete Mladen Šarčević više puta je poručio da deci koja ne budu nosila maske sleduje ukor, pa čak i suspenzija.

Početkom avgusta najavljivao je da će biti doneta „posebna pravila i uredba koji će važiti u vanrednim situacijama, a to je da učenik može biti suspendovan, jer ako bude češće skidao masku, on će ugroziti bezbednost druge dece“.

Pre nekoliko dana, međutim, ministar je poručio da u svakoj školi postoji pravilnik o ponašanju učenika u kome su jasno definisane lakše i teže povrede dužnosti.

„Ako je učenik opomenut jednom-dvaput, to je lakša povreda. Ali ukoliko je više puta ponovio opstruktivno ponašanje, to je teža povreda. Prema tome i kazne su veće – podvukao je Šarčević, dok više direktora sa kojima smo razgovarali tvrdi da nenošenje maske kao prekršaj ne postoji u postojećim pravilnicima o ponašanju učenika.

I dok deo javnosti misli da su Šarčevićeve pretnje „pucanj u prazno“, sekretari škola sa kojima smo razgovarali ukazuju da i u aktuelnim školskim propisima postoji osnov da đaci koji se ne budu pridržavali propisanih mera Kriznog štaba budu sankcionisani. Naime, Uputstvo o merama zaštite zdravlja učenika i zaposlenih za osnovne i srednje škole, koje je doneo Krizni štab, predviđa da školsko i nenastavno osoblje sve vreme boravka u školi treba da nosi maske. Krizni štab preporučuje da i đaci dok su školi nose masku, a da je mogu skinuti samo kada sede u svojoj klupi i slušaju nastavu.

Pravnici kažu da je pomenuti dokument Kriznog štaba obavezujući za učenike, te da se zbog njegovog nepoštovanja može primeniti član 83 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji propisuje odgovornost učenika.

Taj član u tački šest definiše kao težu povredu obaveze učenika „ponašanje kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi, u školskim i drugim aktivnostima koje se ostvaruju van škole, a koje škola organizuje i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja“.

Za teže povrede obaveza škola je dužna da vodi disciplinski postupak, a učeniku se može izreći ukor direktora, ukor nastavničkog veća (što povlači i smanjenje ocene iz vladanja) ili isključenje iz škole (važi samo za srednjoškolce).

Ipak, upućeni smatraju da škole neće pribegavati ovako drastičnim kaznama, te da će se nenošenje maske pre tretirati kao lakša povreda obaveze učenika.

Za izricanje opomene, ukora odeljenjskog starešine ili ukora odeljenjskog veća nije potrebno da se vodi disciplinski postupak već se ove mere samo izriču učeniku i konstatuje u napomenama u dnevniku i upisuje u đačku knjižicu.

A da bi uopšte do toga došlo škole moraju u svoj interni akt – Pravilnik o ponašanju učenika, zaposlenih i roditelja uneti odredbu da su preporuke Kriznog štaba o merama zaštite zdravlja obavezujuće.

Škola je dužna da obavesti roditelje da je ova odredba uneta u Pravilnik, što onda daje osnov za kažnjavanje đaka koji se ne budu pridržavali obaveze da nose masku. Pravnici kažu da na ovaj način škola sebe štiti od roditelja koji odbiju da njihovo dete nosi masku dok sluša nastavu u školi.

Mediji su prethodnih dana pisali o izvesnim roditeljskim grupama koje su na društvenim mrežama delile obrazac izjave, pozivajući roditelje da potpišu da ne žele da njihovo dete nosi masku u školi.

U izjavi koju roditelj treba da potpiše stoji da se „zabranjuje nastavnom i nenastavnom osoblju da vrši prinudu, nagovaranje, ubeđivanje ili bilo kakav drugi vid psihološkog pritiska nad detetom, a iz razloga obaveznog nošenja zaštitnih maski za vreme boravka u školi“.

Uz opasku da uputstvo o korišćenju zaštitnih maski u školama nije pravno obavezujuće, u pisanoj izjavi kojom se uključuje u pobunu na kraju piše: „Ja sam kao njegov roditelj odlučio da je za njegovo zdravstveno stanje zbog svih negativnih pojava kod nošenja zaštitnih maski najbolje da istu ne nosi.“

U pobunu protiv maski se zatim uključio i pokret „Živim za Srbiju“, čiji su članovi uputili zahtev Ministarstvu prosvete da nošenje maske bude dobrovoljno.

Najave antimaskera izazvale su bes nastavnika, a pretnje ukorom vrha prosvetnih vlasti negodovanje roditelja.

Da li je efikasnija pretnja kažnjavanjem ili uporno opominjanje i objašnjavanje đacima zašto je bitno da nose maske u zatvorenom prostoru pitali smo psihološkinju Marinu Videnović sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ona napominje da istraživanja potvrđuju da živimo u državi u kojoj građani imaju nisko poverenje kako jedni u druge, tako i u sve državne instutucije.

Takođe, dijaloga, sukobljavanja različitih mišljenja u cilju dolaženja do najboljeg rešenja, razmene argumenata nema ni na nivou predizborne kampanje, ni u komunikaciji između nastavnika i učenika.

– Tu možemo primetiti jedan, već sad ustaljeni obrazac komunikacije. Ministarstvo donosi odluku u ime svih nas i za dobro svih nas, ali u sam proces odlučivanja ne uključuje sve zainteresovane strane jer to nije način na koji ovo društvo funkcioniše. Možemo da pretpostavimo da jedan deo građana unapred ima stav da je svaka odluka koja potekne sa te adrese pogrešna i samo čeka kako da napadne i ospori svako rešenje. Određeni broj ima kritičke primedbe i možda i želju da učestvuje u donošenju boljeg modela, ali ne postoji način na koji bi mogli da se uključe. Zbog toga postoji veliki otpor. I kako se Ministarstvo bori protiv otpora? Tako što preti kaznom. Tako potpuno zatvara vrata dijalogu i ne ostavlja mogućnost da dobije saradnike i da svi zajedno radimo za cilj koji svi delimo: da nam deca dobiju maksimalno od nastave, a da im zdravlje ne bude ugroženo. Isti obrazac komunikacije je postojao i u načinu na koji funkcioniše Krizni štab tokom epidemije – kaže Videnović.

Ona smatra da je pretnja adolescentima kaznom za nenošenje maski verovatno „pretnja uprazno“, što dodatno smanjuje njen efekat.

– Da budem jasna, ja se slažem da učenici treba da nose maske i nauče da štite sebe i druge, ali mislim da način kako je ta poruka poslata nije dobar – ističe Videnović.

Na pitanje koji su mogući negativni efekti takve poruke Videnović odgovara da to zavisi od uzrasta, karakteristika učenika, načina na koji funkcioniše škola, roditelja…

– Možemo lako zamisliti uplašene učenike nižih razreda koji slučajno skinu masku, pa nastane panika jer misle da će biti izbačeni iz škole. Takođe, adolescenti su u periodu razvoja kada počinju intenzivnije i kritičnijim okom da gledaju na odluke koje mi, odrasli donosimo. Oni i ovoga puta uopšte nisu bili pozvani da zajedno sa nama odraslima razmišljaju, razmenjuju argumente i imaju pravo glasa oko toga šta je za njih najbolje. I ovoga puta smo im poslali jasnu poruku: „Ne, mi bolje od vas znamo šta je za vas najbolje, a ako ne budeš radio kako ti se kaže, ja ću te kazniti“ – navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ta vrsta argumentacije ne treba nikad da bude prva i osnovna, ni u jednom periodu detetovog razvoja, a tek u adolescenciji gubi svaki smisao.

– Možemo očekivati da adolescenti koriste isti model komunikacije: “ E, baš da vidim da li smeš da me kazniš“ ili „Kazni me, pa šta onda“. I tako opet imamo zaraćene strane tamo gde je trebalo da svi budemo na istoj strani – smatra Videnović.

Đaci disciplinovani

Marija Miletić, direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije, kaže za Danas da nisu dobili nikakve preporuke Ministarstva prosvete o postupanju škola ako učenici ne nose maske, niti skalu za njihovo kažnjavanje.

Ističe da će već prvih dana škole nastavnici upoznati učenike sa merama Kriznog štaba i veruje da će se one poštovati, te ne očekuje probleme u komunikaciji đaka i nastavnika.

Podseća da su za učenike koji iz nekog razloga ne mogu da nose maske nabavljeni viziri. Miletić kaže da su učenici kada su u junu polagali maturski ispit bili vrlo disciplinovani i da su nosili maske.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.