Kako je Skupština raspravljala o Zakonu o porezu na dohodak građana sa stopom i do 90 odsto 1Foto: Klub čitalaca Danasa

Pod naslovom „Otpor je bio odgovor”, novinar dnevnog lista Danas Bojan Tončić napravio je retrospektivu dešavanja dve godine nakon ubistva Slavka Ćuruvije.

„Ćuruvija je ubijen u vreme ministarske cenzure, otimanja Radija B92, straha za budućnost nezavisnih medijskih kuća – čekalo se na sledeći potez vlasti, nijedna mračna prognoza nije bila preslobodna Oni su spremni i na egzekuciju. Jedino se nadam da neće streljati”, rekao je osnivač i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija 9. marta 1999. godine, nakon jednog od brojnih suđenja njemu i njegovim novinama.

Nada izrečena tom prilikom nije se ostvarila. Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, na pravoslavni Vaskrs, u vreme NATO intervencije u Jugoslaviji.

Bila je to poslednja, najsurovija u nizu kazni – pre toga su Evropljanin i Telegraf ugašeni kaznama po Zakonu o informisanju od ukupno 3,6 miliona dinara, istakao je novinar Danasa.

Sa 2,4 miliona dinara Evropljanin je kažnjen zbog teksta pod naslovom „Pismo predsedniku“ (autori su Ćuruvija i Aleksandar Tijanić) u kojem se konstatuje da je „ekstremistička grupa iz tri vladajuće partije zavela faktičko vanredno stanje, suspendovala zakone i preuzela vlast u državi“.

„Dve godine posle tragične smrti osnivača prvih privatnih novina u Srbiji posle Drugog svetskog rata proročanski zvuči i oglas Otpora koji je bio povod za prvo kažnjavanje Dnevnog telegrafa: „Otporje odgovor – kada počnu da ubijaju na ulicama – biće kasno!’”

Jovo Ćuruvija: Javno mnjenje bilo pripremljeno na zločin

Istraga je intenzivna, prema informacijama koje dobijam to se radi veoma ozbiljno, imam poverenje u gospodina Dušana Mihajlovića koji je imao hrabrosti da uđe u zmijarnik i verujem da će zločinci biti izvedeni pred sud – rekao je za Danas Jovo Ćuruvija, brat ubijenog Slavka.

Sagovomik je tom prilikom podsetio na oktobar 1998. godine „kada je zapečaćena redakcija Dnevnog telegrafa i otpočela hajka na redakciju”.

„Usledili su sudski procesi i medijska hajka čiji su glavni eksponenti bili Vojislav Šeselj, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Slavka su nazivali najpogrdnijim imenima, a Vučić mu je čak javno pretio u listu Argument. Kad se tome dodaju istupi Ivana Markovića, Mire Marković i Gorana Matića, nameće se zaključakda je sve to rađeno smišljeno da se javno mnjenje pripremi na zločin”, rekao je Jovo Ćuruvija 2001. godine.

Po njegovim rečima, iza ubistva Slavka Ćuruvije stoji država.

„Informacije koje dobijam upućuju na to. Kriv je vrh te prljave države, a intimno krivim i one koji su na Gazimestanu klicali Slobodanu Miloševiću, a sada kliču nekom drugom” izajvio je tada za Danas Jovo Ćuruvija.

Dve godine posle ubistva Slavka Ćuruvije njegov brat je istakao da „ne treba zaboravitisve koji su činili pravno nasilje nad Slavkom“, sudije za prekršaje, sudiju Krsu Bobota koji ga je osudio na zatvor, Čukićeve Večernje novosti koje su objavile da je u vreme ubistva Slavko imao torbu sa stotinama hiljada maraka…“

Najavljena smrt

„Reč je, dabome, o Slavku Ćuruviji, koji je preko ‘svog’ lista Dnevni telegraf učinio zaista sve što je ‘bilo potrebno’ kako bi ‘demokratskom Zapadu’, a i ‘zabludelim Srbima’ objasnio kako treba da se dozovu pameti i okrenu se budućnosti koja je jasno ‘na Zapadu (…)Danas, kada te željno očekiva ne i prizivane bombe ubijaju Srbiju, izdajnici ćute. Ako čekaju da Srbi i Srbija budu pokoreni, uzalud čekaju. A ako su se ponadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali”.

Ovako se završava komentar Miroslava Markovića pročitan 1. aprila 1999. godine na Drugom dnevniku Radio-televizije Srbije, objavljen dan kasnije u „Ekspres politici“ pod naslovom Ćuruvija dočekao bombe”.

Glavni lik tog komentara Slavko Ćuruvija povezan je u ovom tekstu sa izjavom Mire Marković, predsednicom Direkcije Jugoslovenske levice na osnivačkom skupu Komiteta univerzitetske levice u novembru 1998. godine.

Tom prilikom ona je konstatovala, kako podseća komentator Marković, da je „izdaja dostigla najvišu tačku“ i saopštila da joj je „vlasnik jednog beogradskog dnevnog lista rekao da podržava SAD u njihovoj želji da bombarduju Srbiju i da će to bombardovanje Srbe naučiti pameti”.

Devet dana kasnije, navodi se u tekstu Danasa od 11. aprila 2001. godine, nepoznati zločinci ubili su Slavka Ćurugviju na ulazu u dvorište zgrade u kojoj je stanovao.

Bilo je to vreme ministarske cenzure, otimanja Radija B92, straha za budućnost nezavisnih medijskih kuća.

„Milovan Drecun je odlikovan, Ćuruvija ubijen – čekalo se na sledeći potez vlasti, nijedna mračna prognoza nije bila preslobodna”.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Rukopis režima

U novembru 2000. godine, podseća novinar Danasa, na svetio dana isplivao je dokument „Ćuran”, „о tajnom praćenju lica”.

U ovom dokumentu Centra Resora državne bezbednosti Beograd do u tančina je opisano kretanje Ćuruvije do ubistva – tačnost su potvrdili Ćuruvijina supruga Branka Prpa i nekadašnji urednik NIN Dušan Veličković.

U prilogu dokumentu se konstatuje da su praćenje naredili šef DB Srbije Rade Marković i načelnik beogradske ispostave Službe Milan Radonjić.

Marković i Radonjić su u momentu pisanja teksta boravili u pritvoru, koji im je određen po različitim osnovama, ali nije potvrđena njihova umešanost u Ćuruvijino ubistvo.

Nakon skidanja statusa „državna tajna” sa dokumenta „Ćuran” utvrđeno je da je Ćuruviju pratilo čak 27 pripadnika RDB, kako je agenciji Beta potvrdio zamenik okružnog javnog tužioca Siniša Simić.

Krivična prijava je podignuta samo protiv nepoznatih lica.

I 22 godine nakon njegovog ubistva, situacija je ostala ista.

Pred Specijalnim sudom u toku je ponovljeno suđenje nakon što je Apelacioni sud vratio slučaj na prvostepeni postupak zbog „prekoračenja optužbe“.

Nekadašnji načelnik RDB Radomir Marković osuđen je na 30 godina za podstrekavanje na teško ubistvo, koliko je izrečeno i nekadašnjem šefu beogradskog centra te službe Milanu Radonjiću, kao saizvršiocu u teškom ubistvu.

Marković je u zatvoru, gde izdržava kaznu od 40 godina, osuđen je u slučaju Ibarska magistrala, odnosno za atentat na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, i umešanost u ubistvo predsednika Srbije Ivana Stambolića.

Ostalo je nepoznato ko je povukao obarač „škorpiona“ 11. aprila, na Vaskrs, za vreme NATO bombardovanja ali je javnost ostala uskraćena i za ime nalogodavca Ćuruvijinog ubistva.

 

Šta je bilo predviđeno Nacrtom zakona o oporezivanju ekstra profita sa stopama i do 90 odsto

Predlog zakona predviđa i plenidbu imovine onih lica koja ne budu mogla da plate dažbinu, a pod udar zakona potpadaju i članovi porodice poreskog obveznika i to do drugog stepena srodstva, piše u tekstu dnevnog lista Danas od 9. marta 2001. godine.

Nacrt zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, priveden je kraju i vrlo brzo će se naći u skupštinskoj proceduri – rekao je potpredsednik Vlade Srbije i predsednik sprecijalne Vladine komisije za porbu protiv korupcije Vuk Obrađović, učestvujući u radu okruglog stola „Ekonomija u tranziciji – od državne do privatne svojine“ održanom u beogradskom hotelu Metropol.

Predlog je predviđo oporezivanje imovine stečene u periodu od 1. januara 1989. godine do dana stupanja na snagu zakona.

Kako je tada najavljeno, planirano je da se oporezuje ona imovina koju je preduzeće ili pojedinac stekao koristeći posebne pogodnosti nedostupne svim građanima. Visina poreske stope planirano je da se kreće od 30 do 90 odsto.

Predlog zakona takođe je predviđao poresku olakšicu od 35 odsto za one poreske obveznike koji u poreskoj prijavi sami navedu sve verodostojne podatke.

Takođe, navedeno je tad da oni koji pokušaju da izbegnu zakonsku odgovornost kazniće se višestrukim iznosom utvrđenog poreza.

Predviđena je i plenidba imovine onih lica koja ne budu mogla da plate dažbinu, a pod udar zakona potpadaju i članovi porodice poreskog obveznika i to do drugog stepena srodstva.

Sredstva koja se dobiju od ovog poreza planirano je da se tretiraju kao vanredni prihod Republike Srbije i koriste se za pomoć najugroženijima.

Prema tadašnjim prognozama Vuka Obradovića, od ovog poreza se očekivalo nekoliko stotina miliona, a možda preko jedne milijarde maraka

Pod iskorišćavanjem posebnih pogodnosti po Predlogu zakona smatralo se korišćenje sredstava primarne i sive emisije novca, kupovina deviza po zvaničnom kursu NBJ onda kada je tržišni (crni) kurs bio viši, avansno plaćanje
devizama uvoza koji kasnije nije ostvaren, uvoz akcizne robe bez plaćanja uvoznih dažbina (šverc), uvoz i izvoz kontigenata koji su dobijeni korišćenjem posebnih pogodnosti, snabdevanje ili kupovina iz robnih rezervi bez javne licitacije, kao i nenamensko raspolaganje budžetskim sredstvima, odnosno sredstvima drugih državnih fondova.

Na udaru zakona trebalo je da se nađu i oni koji su kapital stekli zloupotrebama službenih položaja u procesu privatizacije, korišćenjem kredita pod uslovima povoljnijim od tržišnih, privilegovanim isplatama stare devizne štednje i štednje u piramidalnim bankama i korišćenjem sredstava po osnovu Zajma za privredni preporod Srbije.

Govoreći o tada aktuelnim aferama oko stanova i vila bivših visokih funcionera, Obradović je istakao, da „oni imaju pravo na 200 kvadrata“ i da im tu kvadraturu „niko neće dirati“.

Međutim, kako je rekao potpredsednik Vlade, za svaki kvadratni metar iznad propisane kvote, često otkupljivan uz razne pogodnosti za skoro beznačajne sume novca, planirano je da se plaća porez.

– Oni koji ne budu želeli, ili mogli, da plate, moraće da se presele u odgovarajuću kvadraturu, a njihov stambeni prostor koristiće neko drugi – naglasio je tada Obradović.

Poresku osnovicu, kako je nalagao Nacrt zakona, činiće u zavisnosti od vrste transakcije, razlika između realnih vrednosti uzetog i vraćenog kredita, odnosno razlika između nominalne i realne vredosti deviza kupljenih kod NBJ, vrednost nerealizovanog, a avansno plaćenog, uvoza ili neplaćenih uvoznih dažbina, tržišna vrednost površine stana iznad propisane pripadajuće kvadrature i dr.

Izračunata osnovica, prema Predlogu, planirano je da se iskazuje u nemačkim markama. Poreske stope su predviđene u direktnoj zavisnosti od utvrđene poreske osnovice.

Tako je zamišljeno da pojedinci ili firme za koje se utvrdi da su na jedan od zakonom obuhvaćenih načina stekli kapital do 100 hiljada maraka platiti 30 odsto poreza.

Oni čiji kapital iznosi između 100 i 200 hiljada maraka biće oporezovani po stopi od 33 odsto, od 200 do 400 hiljada po stopi od 36 odsto. Stopa raste progresivno svaka tri procenta za svaku sledeću kategoriju. Najgore će proći oni čiji kapital iznosi između osam i devet, devet i deset, odnosno preko deset miliona maraka, koji će platiti porez u visini od 81, 85, odnosno 90 procenata.

– Srbija je uveliko korumpirano društvo. Nalazimo se u vrhu svetske lestvice po korupciji i bitka protiv nje ne može da se dobije parcijalnim merama već sveobuhvatnim društvenim reformama. Ovaj zakon je samo jedan deo tih reformi, a nužne su i druge specifične akcije: novi i bolji zakoni, novi kontrolni organi, reforme javne i državne bezbednosti…Bitka protiv korupcije ne može se u potpunosti dobiti, ali je najhitnije da je konačno otpočela – zaključio je tada Vuk Obradović.

Zakon o porezu na dohodak građana, Skupština Srbije usvojila je u načelu 10 aprila, posle dvodnevne rasprave.

Kako je Skupština raspravljala o Zakonu o porezu na dohodak građana sa stopom i do 90 odsto 2
Foto: Klub čitalaca Danasa

Tada je odlučeno da se oporezuju sva primanja – pored plate i topli obrok, regres, terenski dodatak i dnevnice, da bi, kako je objasnio ministar finansija Božidar Đelić, osnovica za penzije bila veća.

Amandmanima koje je Vlada podnela na sopstveni zakonski predlog uvedene su olakšice, pa su, tako, pravo na paušalno plaćanje poreza imali preduzetnici čiji je godišnji prihod dva miliona, a ne milion dinara, kako je ranije bilo predviđeno.

Neoporezovani studentski đački kredit, umesto 1.500 planirano je da iznose 3.000 dinara, kolika bi bila i hranarina za amatere sportiste.

U dvodnevnoj raspravi koja je prethodila usvajanju Zakona, opozicioni poslanici su se zdušno zalagali protiv oporezivanja toplog obroka, regresa i terenskog dodatka, jer se, po njihovoj oceni, ne bi postigao efekat koji je očekivao resorni ministar – a to je da će poreska reforma „demontirati socijalnu bombu u srcu Srbije“.

Naprotiv, kako su tada istakli, nateraće mnoge poslodavce da otpuste radnike, što će napraviti još veći pritisak na budžet.

Branislav Pelević (SSJ) založio se za veće poreske olakšice, na primer, da se od plaćanja poreza izuzmu novootvorene firme i deo njihovog stranog kapitala, a Branislav Ivković (SPS) apelovao je da se 2001. i naredne godine ne oporezuju topli obrok i terenski dodatak, jer „trenutno stanje u privredi ne dopušta da se uvede ovakav obračun”.

On je predložio da Vlada za to vreme izvrši rebalans budžeta koji je, kako je tada rekao, 3,5 puta veći od lanjskog, dok plate u prosveti, zdravstvu i nauci ne rastu tim tempom.

Uz opasku „teško građanima ako im penzije zavise od oporezivanja toplog obroka“, Vojislav Šešelj (SRS) predložio je da za penzijski fond Vlada nađe dodatni izvor finansiranja, kao što je naplata poreza za palatu Ljubomira Anđelkovića koji se, kako je naveo, obogatio za 2,5 miliona maraka.

close
Kako je Skupština raspravljala o Zakonu o porezu na dohodak građana sa stopom i do 90 odsto 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.