Foto: Nataša Matović/Univerzitetska bibliotekaU ovom prelistavanju vesti iz prošlosti možete pročitati kako zemlje SAD-a pokušavaju da spreče špijunažu, ko je prvi u svetu počeo sa reciklažom, zašto se Rusija bori sa štrajkom u svim fabrikama i kako su naši proslavili Novu godinu te 1940. godine.
Engleska 1940. godine bila je modernija od ostalih zemalja po mnogo čemu ali i po korišćenju otpadaka i smeća, piše Pravda u svom novom broju. Jedno odeljenje ministarstva u Engleskoj bavi se sakupljanjem i iskorišćavanjem otpadaka u industrijske svrhe.
Da bi se promovisala reciklaža, engleski zvaničnici pravili su izložbe na kojima su pokazivali građanima šta je sve moguće nastati od iskorišćenih materijala.
Na tim promocijama nalazila su se teniska igrališta i loptice, stadioni, zgrade i igrališta. Sve ovo je proslavilo engleske stručnjake te su njihovi sunarodnici počeli da šalju ljude da uče reciklažu kod njih, piše Pravda.
Kada je reč o prioritetima, Engleska je odlučila da je primarno staro gvožđe i metali a nakon toga sve ostalo. Nadaju se daljem dubljem napretku u ovoj disciplini zbog toga što se ovom metodom čuva mnogo deviza i novca.
Da li je život na Marsu moguć, objašnjava mali tekst u Pravdi. Kako se navodi, direktor zvezdare u Luvru napravio je deset hiljada fotografskih snimaka Marsa, kada se planeta najviše približila zemlji.
Ti snimci jasno pokazuju da na marsu postoji biljni život, profesor je to zaključio pomoću sivih mrlja koje su se pomerale sa jedne strane na drugu kao cvet na vetru.
Vesti dolaze i iz luke Montevideo, naime kapetan jednog pariskog broda „Takoma“ najavio je da će brod potopiti u znak protesta. Pomorske vlasti poslale su jedan brod koji bi prati „Takomu“ u slučaju da kapetan stvarno pokuša potop.
Kako prenosi nemački „Radio“, ova dva broda su se sudarila u neposrednoj blizini još jednog vojnog broda „Admiral graf fon špe“, navodi se u Pravdi.
Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke
Vreme piše o uzimanju otisaka prstiju svim američkim državljanima koji su trenutno u inostranstvu zbog potencijalne špijunaže. Svoje otiske prstiju moraju svi da ostave kako bi dobili nove pasoše, u suprotnom oni koji se ne jave neće moći da uđu nazad u zemlje SAD-a.
Promena pasoša doprineće i novim fotografijama koje su potrebne za nove pasoše, međutim te fotografije će se koristiti i za privatnu bazu špijuna u Vašingtonu.
Dok se Amerika bori sa špijunažom, Rusija ima problem sa sve većim štrajkovima radnika, prenosi Vreme. Gospodin Staljin dao je rok svim zvaničnicima da zavedu red u fabrikama do desetog januara. Ne postoji fabrika u Rusiji u koja trenutno radi kako treba a radnici se najviše žale na male isplate i loše uslove na radu.
Komesaru za tešku industriju sledi otkaz ako sve ne bude rešeno do roka, poručuje Gospodin Staljin. 
Beograd je veselo i sa optimizmom dočekao Novu godinu, naslov je jednog teksta u Vremenu. Kako se navodi, narod je dočekao Novu godinu pun optimizma i nade, vedrinom balkanskog čoveka.
Nije bilo mesta nijednoj crnoj misli, svaka kafana i svaka kuća pevala je na svoj način i veselila se.
I redakcija Vremena proslavila je u svojoj redakciji, pored duže priredbe kojoj su prisustvovali svi članovi redakcije pridružili su se i odabrani gosti.
Odigrane su i predstave, odpevani delovi iz dela Koštana i dočekana je Nova godina na jedan fin i kulturan način.
Kada je reč o beogradskim kafanama i klubovima, oni su u najvećoj meri zanimali strance koji su došli iz svih krajeva sveta. Najviše je bilo Slovenaca koji su u kafani „Ruski car“ sedeli i posle ponoći do kasno u noć i pevali slovenačke pesme.
Ako ništa mladi su bar u novogodišnjem jutru uspeli da sretnu prodavce novina sa svežim listovima i bojom koja je tek utisnuta u štamparijama, koji su im prvi poželeli sretnu novu gtodinu pored prodavaca cveća i čistača ulica, piše Vreme u svom broju za drugi januar.
Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
