Kako se menjala strategija borbe protiv korona virusa tokom mesec dana?

Srbije je tako za mesec dana prešla put od ograničenog do proširenog testiranja, od javljanja pacijenata epidemiolozima do njihovog odlaska u kovid ambulante, od stavljanja u karantin putnika koji dolaze iz inostranstva do njihovog slanja u kućnu izolaciju, od lečenja lakših pacijenta u kućnim uslovima do zbrinjavanja u improvizovanim bolnicama.

Sve ovo zajedno izazvalo je konfuziju kako među građanima tako i među lekarima, a prema rečima epidemiologa Zorana Radovanovića, istovremeno je i odraz svih manjkavosti postojećeg sistema.

– U ovakvim vanrednim situacijama na površinu isplivaju sve nesavršenosti – ističe Radovanović, objašnjavajući da su se neke odluke donosile iz nužde, neke iz neznanja a neke iz straha.

– Na početku nije bilo dovoljno testova iako je iz vrha države poručeno da svega ima dovoljno. Epidemiolozi su morali da se prilagode situaciji i daju preporuku da se testiraju samo oni koji dolaze iz inostranstva sa jasnim simptomima. Kriterijum je bio veoma sužen, što je bila posledica oskudice – objašnjava profesor Radovanović.

 Loading ...

Na pitanje da li nas je ograničeno testiranje koštalo, odnosno da li smo u borbi protiv epidemije nešto izgubili jer je na početku testiran manji broj ljudi, sagovornik Danasa kaže da oko toga uopšte ne treba imati dilemu.

– Zemlje koje su široko testirale najbolje su prošle. Mi smo znali za njihova iskustva. A postojala je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije „testirajte, testirajte, testirajte“. Ako samo zatvorite ljude po kućama a ne otkrivate obolele, bolest se prenosi. Morate energično da tražite u zajednici sve potencijalno zaraženo. Ograničeno testiranje nas je hendikepiralo, zato smo imali uvećanje broja obolelih za kraće vreme nego druge zemlje  – ističe Radovanović.

Za razliku od prvobitne odluke da se ograniči testiranje, što smatra pogrešnim, strategiju s početka da se građani javljaju epidemiolozima Radovanović vidi kao ispravnu.

– Uputstvo da se građani javljaju epidemiolozima je bilo dobro zamišljeno. Na primer, ako smo vi i ja bili u inostranstvu, bolje je da se javimo epidemiologu koji bi ispratio naše stanje, dao nam uputstva, i eventualno poslao ekipu da uzme uzorak, nego da šetamo po domovima zdravlja i tako dalje širimo infekciju. Međutim ljudi danima nisu mogli da dobiju nijedan od tih telefona iako su epidemiolozi radili po dve smene. Čak ni u Ministarstvu zdravlja nisu znali šta da kažu građanima nego su ih slali u dom zdravlja. Sistem je tu potpuno zatajio  – podseća Radovanović.

Po njegovom mišljenju, jedna od poslednjih odluka da se lakši bolesnici upućuju u kolektivni smeštaj, kakav je Sajam u Beogradu, došla je nakon razgovora sa kineskim kolegama, a o njenoj delotvornosti moći će da se sudi kako vreme bude prolazilo.

– Kinesko iskustvo je da oboleli prenosi infekciju članovima porodice, komšijama i da je zato bolje rešenje sve zaražene staviti na jedno mesto. Mislim i da se otišlo u drugu krajnost. Prvo se vrh države šalio sa bolešću pa je došlo do panike. A u strahu su velike oči. Na Sajmu je smeštaj za 3.000 a sad je tamo sto i nešto. Ljudi su mogli da se smeštaju u fazama i da se sukcesivno proširuju kapaciteti a ne da objekat koji može da primi 3.000 ljudi bude deset odsto popunjen. Ne isključujem naravno mogućnost da će se taj smeštaj i njemu slični popuniti kako se povećava broj testiranih – kaže Radovanović.

Bez odgovora u Ministarstvu

Dnevni list Danas poslao je u četvrtak pitanja Ministarstvu zdravlja koliko su se puta do sada, na koji način i zašto menjala uputstva koje su zdravstvene ustanove i medicinski radnici dobijali tokom epidemije korona virusa. Odgovor nismo dobili. Na drugoj strani, gostujući u Insajder Debati Darija Kisić Tepavčević, zamenica Instituta za javno zdravlje, odgovarajući na pitanje zašto od samog početka epidemije u Srbiji nedostaju jasne procedure, kazala da je virus celom svetu poznat tek tri meseca, te da se u hodu uči. Sa tim se saglasio savetnik premijerke za medije Mladen Bašić, koji je ocenio da u ovom trenutku ne nedostaje procedura, već saznanje o prirodi virusa.