Foto: Pixabay/ Seaq68

Izveštavali su o evropskom toplotnom talasu kada su u Francuskoj, po prvi put, izmerene temperature od preko 45C, a u Indiji na hiljade ljudi napustilo svoje domove zbog suše. Ni požari na Artiku koji su se mogli videti iz svemira nisu bili izostavljeni.

Po njima, ovi događaji ne predstavljaju samo “vesti o vremenu”. Traganje za vodom i zabrinutost stanovnika Grenlanda, postali su socijalni problemi podjednako kao i alkoholizam.

Takođe, naglašavaju koliko vlade i pojedinci mogu da pogoršaju stvari. Njihov dopisnik iz Latinske Amerike Tom Filips, izveštavao je o uništavanju Amazona koje je započelo vladavinom brazilskog predsednika Žaira Bolsonara. Krčenjem šuma i proširivanjem proizvodnje, tragači zlata i uzgajivači soje povećavaju svoje prihode.

Foto: Pixabay/ skeeze

Ali tu su i oni koji pokušavaju da poprave stvari. 1. septembra 2018. objavili su intervju sa petnaestodišnjakinjom, koja je dve nedelje ranije, u svojoj školi štrajkovala tražeći da političari obrate više pažnje na klimatske promene. Sada već uveliko poznata Greta Tunberg, postala je lider globalnog pokreta zaštite životne sredine.

Džulija Finč, biznis urednik, naglašava da su biznis i ekonomija u centru klimatske krize. Kompanije su najveći zagađivači na svetu, ali su takođe i ključ za rešavanje ovog problema i zadovoljavanja Pariskog sporazuma po kome globalno zagrevanje treba da se zadrži na 1,5C.

Postavlja se novo pitanje: da li tradicionalni kapitalizam može da se nosi sa klimatskim promenama? Ukoliko se nešto ne preduzme, kriza može naneti velike gubitke osiguravajućim društvima. Kao primer navodi prišlogodišnje požare u Kaliforniji, koji su naneli nezapamćenu štetu koja je iznosila preko 12 milijardi dolara.

Iz tog razloga, mnoge kompanije poput Nestlea-a i L`Oreal-a su na nulu smanjile emisiju štetnih gasova. Ali kao negativan primer navode kompaniju Amazon koja je sa jedne strane, na ulice poslala 100 000 električnih kombija kojima vrši dostavu, a sa druge strane predstavila plastičnu kesu koja ne može da se reciklira.

Kako Džulija naglašava, veliki šefovi znaju da su oni ti koji treba da pokrenu promene, jer su svesni da će to uticati na njihove investicije. Ali profit im je i dalje bitniji od zaštite životne sredine ili socijalnih problema, tako da nastavljaju da traže nove naftne iskopine ili pojačavaju avio saobraćaj.

Džes Kartner Morli, urednica modne rubrike, želi da inspiriše svoje čitaoce da uživaju u modi imajući u vidu da treba sačuvati planetu. Na koji način to postiže? Tako što se sa svojim timom trudi da ponovo u modu vrati stare stvari i kombinuje ih sa novim.

Foto: Pixabay/Couleur

Tim Lušer, urednik rubrike hrana naglašava vezu između hrane i klimatske krize. Pošto je čovečanstvo sve brojnije, obezbeđivanje hrane postaje problem. On u svojim rubrikama deli recepte za pripremanje hranje bez mesa ili sa ribom iz održivih rezervata. Takođe, naglašava koliko proizvodnja hrane može da šteti prirodi. Uzgajanje badema ili avokada na primer, zahteva veliku potrošnju vode, a šume se sve više krče kako bi se proširila poljoprivredna proizvodnja. Zato, to šta će ljudi jesti postaje isključivo privatna odluka, a vegeterijanizam i veganizam sve češća pojava.

Povezani tekstovi