Katastrofalno znanje srednjoškolaca 1Foto: FoNet/ Kostadin Kamenov

Gimnazijalci su u proseku uspeli da reše tek dva od 20 zadataka iz matematike, a đaci srednjih stručnih škola jedan. Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su znali u proseku 35 odsto pitanja, a učenici stručnih škola 20 odsto, što je, prema oceni nadležnih, ispod očekivanog nivoa.

Iako u nekim školama kažu da je ovo realna slika šta učenik trećeg razreda zna iz gradiva iz prethodne dve godine, ako se unapred ne sprema i ne vežba zadatke, nadležni tvrde da rezultati učeničkih postignuća „ne prikazuju pravi presek stanja“ i da se „moraju tumačiti isključivo u kontekstu prvog pilotiranja“, ali ne kriju da je prva proba „dala značajne uvide i kada je reč o nivou znanja“.

Najbolji rezultat, kada je reč o gimnazijama, postignut je na testu iz maternjeg jezika koji su radili učenici koji se školuju na mađarskom jeziku (u proseku su tačno rešili 65 odsto zadataka), sledi engleski (50 odsto), istorija i geografija (oko 39), fizika (30), biologija (27), a hemija (24 odsto).

Katastrofalno znanje srednjoškolaca 2

U srednjim stručnim školama, učenici su, uz srpski jezik i književnost i matematiku, polagali i pisani deo stručnog ispita. Testove su najbolje uradili učenici medicinskih škola, odnosno ginekološko-akušerske sestre koje su imale najveći procenat tačnih odgovora – oko 60 odsto. Prema uspehu iz stručnog ispita slede medicinske sestre – vaspitači (51 odsto) pedijatrijske sestre (48), kulinarski tehničari (38) i tehničare štampe (37 odsto). Đaci koji se školuju u području rada Elektrotehnika radili su jedinstven test na kome su u proseku tačno odgovorili na trećinu pitanja. Najmanje uspešni su bili budući građevinski tehničari za laboratorijska ispitivanja, koji su u proseku znali tek sedminu zadataka iz pisanog dela stručnog ispita.

Katastrofalno znanje srednjoškolaca 3

Iz Projekta državne mature poručuju da cilj prvog pilotiranja nije bila provera znanja učenika, a za loše rezultate imaju objašnjenje: testiranje je organizovano na početku školske godine, u uslovima epidemije, a đaci su drugo polugodište prethodne školske godine imali nastavu na daljinu. To što se testovi ne ocenjuju i nemaju uticaj na uspeh je uticalo na motivaciju đaka, koja je bila relativno niska. Dokaz za to je i podatak da većina đaka nije iskoristila do kraja predviđeno vreme za rešavanje testova, ali i to što pojedini učenici neke zadatke nisu ni pokušali da reše. Među razloge zašto ovo nije realna slika znanja, nadležni navode i da se učenici nisu spremali, niti je priprema bila organizovana na nivou škola. Sem toga, zadaci su obuhvatili samo gradivo prvog i drugog razreda, pa nije ni bilo moguće proveravati postignuća za kraj srednje škole.

Cilj prve probe je prevashodno bilo testiranje procedure, za koju se pokazalo da je dobro sprovedena i da škole imaju kapacitet za realizaciju državne mature. Đacima je bilo jasno šta se od njih očekuje, a 95 odsto je reklo da dežurni nastavnici nisu dozvolili prepisivanje. Što se tiče procene težine zadataka, analiza je pokazala da su oni bili poprilično teški – više od polovine gimnazijalaca i učenika stručnih škola ih ocenjuje kao veoma teške, a trećina kao teške. S druge strane, prema proceni dežurnih nastavnika, zadaci su bili lakši nego što su se đacima činili. Više od polovine srednjoškolaca tvrdi da su se na testovima pojavili zadaci iz gradiva koje nisu učili u školi ili ih nije bilo u udžbeniku, a 40 odsto gimnazijalaca i oko trećina đaka stručnih škola kažu da se pitanja u testovima dosta razlikuju od onih na koje su navikli na redovnim časovima.

U publikaciji u kojoj su predstavljeni rezultati prvog pilotiranja mature iznet je zaključak da su zadaci bili teži nego što bi bilo očekivano, što je uslovljeno slabijom motivacijom učenika, a delom i činjenicom da se nastava zbog pandemije već duže vreme obavlja u izmenjenim okolnostima i da neki učenici u toj situaciji zaista nisu učili pojedine oblasti.

Uzorak

U prvoj „probi“ buduće velike mature učestvovali su učenici koji trenutno pohađaju treći razred gimnazija i stručnih škola. Pilotiranje je sprovedeno u ukupno 101 srednjoj školi, odnosno u 50 gimnazija, 38 četvorogodišnjih stručnih škola, tri umetničke i u deset trogodišnjih obrazovnih profila (polagali su praktične zadatke u okviru završnog ispita). Ukupno je testirano 4.067 učenika.

close
Katastrofalno znanje srednjoškolaca 4

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.