Ko je Bora Konj? 1Foto: Fejsbuk/BoraKonj

 

Kako je na Fejsbuku okupio više od 100.000 pratilaca, a na Tviteru njegove objave prati preko 17.000 ljudi, Bora je jedan od istaknutijih aktera naše Internet zajednice iako on o sebi nema takvo mišljenje. Kaže da sve što komentariše i objavljuje, radi pre svega- zbog sebe.

– Ne smatram sebe važnim niti uticajnim. Sve ovo što radim je zapravo ventil koji mi pomaže da ne potonem u blato multimedija i jednoumlja, dakle ne menja stvar. Radio sam isto i sa 100 pratilaca. Da se razumemo, drago mi je što me prati veliki broj ljudi, ali to ne menja moju svest. Skidanje trake sa očiju ljudi nije moj primaran cilj. Ja samo iznosim svoje mišljenje, a ako njima spadne traka – tim bolje.

Na njegovom profilu često se nađu ekskluzivni snimci ili fotografije koji su u nekim slučajevima podstakli mediije da dublje istraže određenu temu. Molba majke da joj Parking servis ne napiše kaznu uz obrazloženje da joj je dete na hemoterapiji možda bi prošla neopaženo da je upravo Bora nije objavio. Nedugo zatim, kazna je poništena.

Ko je Bora Konj? Čemu ovakvo ime i kako je nastao ovaj  lik?

– Bora je imaginaran lik koji je plod neke interne šale. Bez značenja u otvorenom svetu Interneta. Sve je krenulo pre par godina kada sam otvorio stranicu u nameri da komentarišem objave portala na Fejsbuku. Obzirom na to da je posao koji obavljam delikatan, nisam mogao da nastupam u svoje ime.

Zbog čega ste osetili želju da komentarišete objave i da se bavite ovim „poslom“?

– Meni nikada u životu nije bila opcija ćutanje. To što ne ćutim pod „Borom“ ne znači da ćutim i pod svojim imenom i prezimenom. Samo imam prigušivač.

Zbog koga imate prigušivač?

-„Drago mi je da ste mi baš Vi postavili to pitanje…“. Šalu na stranu, zbog prirode posla koji obavljam, zbog bezbednosti porodice i meni dragih ljudi. Nadam se da neću još dugo biti anoniman, ali to ne zavisi od mene već od nivoa svesti našeg naroda.

Šta bi trebalo da se popravi pa da otkrijete svoj identitet?

-Mnogo toga. Krenimo od temelja- sloboda govora. Zatim sistem, zakon, ljudi.

O ugrožavanju bezbednosti njegove porodice i identiteta, Bora nije želeo mnogo da govori. Otkrio nam je samo da je pokušaja bilo, ali da su “na vreme rešeni” i da ih je rešio samostalno.

Zna li Vaša porodica za Boru Konja? Ako je odgovor ne, zašto to krijete od njih?

– Ne zna. Prate me ali ne znaju. Vrlo bizarno. Ali moj “rad” je nešto lično.

Da li je bilo pokušaja da Vam ugase profil, izvrše neki hakerski napad i slično?

– Imam svakodnevne prijave profila i objava. Ništa strašno. Radio sam kao regionalni administrator na Fejsbuku četiri godine, tako da mi svi njihovi pokušaji dođu vrlo smešni. Mene nije moguće ugasiti, niti kupiti. Ja mogu jedino sam da odem, kada i ako se odlučim na to.

Ko je hteo da vas kupi?

– Bilo je pokušaja. Mahom skauti vladajuće strukture.

Da li vam se javljaju pratioci? I da li njihiova reakcija pre pohvala ili pokuda?

– Ufff… Masovno. Iz dana u dan sve više. Nema tu ni pohvale ni pokude, samo apeli i problemi! Previše posla. Ne stižem da sve to pročitam. Često ih uputim na grupu, tamo moderatori rade kao sat.

Kada se javila potreba da angažujete pomoć i šta vas je spojilo? Znate li svoje administratore lično, ili je to poznanstvo samo preko tastature?

– Zapravo sam ja spojio sve njih… Javila se potreba kada sam „porastao“. To je skup različitih ljudi sličnog razmišljanja. Puno mi znače. Dobar deo njih znam lično, nakon kreiranja grupe.

Nedostatak empatije je posledica nesrećnog detinjstva i još nesrećnijeg doba adolescencije. U ovom slučaju nije povezano sa pitanjem da li je neko roditelj ili nije. Da skratim, mi smo govna…

Gepostet von Bora Konj am Mittwoch, 16. Oktober 2019

Da li Vam i pratioci šalju deo tog materijala? Zašto se obraćaju Vama pre nego nekom mediju ili instituciji?

– Dobar procenat šalju i pratioci. Obraćaju se meni zato što znaju da će njihov identitet biti maksimalno zaštićen. Možda zato što nisam ni na jednoj strani.

Boro, koliki je uticaj društvenih mreža na javno mnjenje?

– Izuzetno veliki… Ako izuzmemo glasački hard core – penzose. Čime dolazimo do činjenice da svi mi koji pišemo širokopojasno zapravo sviramo k***u, u biti. Ne možemo promeniti krajnji rezultat ali menjamo dužinu reklama u poluvremenu, ako se razumemo.

Mislite da penzionere ne možete osvestiti i dopreti do njih? Neki od njih se dobro služe Internetom i mrežama.

– Vidite, mene prati jedan popriličan deo naših seniora dragih, ali to nisu oni do kojih moram dopreti. Meni treba ona baba koja me mrzi na pešačkom sa Informerom u ruci dok je puštam da pređe preko puta sa sve osmehom. To su ljudi koji odlučuju o vašoj i mojoj sudbini.

Šta je to što Vas drži da se i dalje bavite ovim poslom?

– Nisam neko ko odustaje. Ja sam ovu zemlju zadužio ’99 puno i smatram da imam apsolutno pravo na kritiku svega što smatram da je za kritiku. Drži me to što i dalje verujem da postoje ljudi koji koriste svoju glavu za razmišljanje. Patriotizam ne merim u zapremini skupljena tri masna prsta, već u težini okova kolektivne svesti i žrtve.

A kakva je naša kolektivna svest?

– Siromašna, kratko je zaključio Bora Konj.