Kolaps u Beogradu zbog neorganizacije gradske vlasti

U međuvremenu, Beograđani i dalje čekaju odgovore zašto se nekoliko velikih rekonstrukcija sprovodi odjednom, kojim alternativnim pravcima da se služe kakao bi izbegli zastoje i gužve i kada će saobraćajni kolaps biti završen.

Za sve ovo, građani bi trebalo da okrive upravo zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, smatra Nikola Jovanović, šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini grada, koji ističe za Danas da rekonstrukcijom ovih ulica neće biti rešen nijedan funkcionalan problem saobraćajne veze od Ruzveltove do Kalemegdana.

– Rekonstrukcijom nije planirano unapređenje saobraćajnog profila, nisu planirane biciklističke staze, neće biti prošireni trotoari, pristup parking mestima i dalje će biti prelaskom preko šina. To praktično znači da sa aspekta bezbednosti saobraćaja i unapređenja saobraćajnih tokova ova rekonstrukcija nema nikakav efekat i predstavlja praktično bacanje 27 miliona evra, koliko će sve to koštati građane Beograda. Kako je moguće da jedan kilometar rekonstrukcije gradskog bulevara košta 9 miliona evra, što je više od probijanja Grdeličke klisure? Posebna priča je što je radovima u isto vreme na više tačaka centar grada paralisan, zbog čega građani treba da tuže Vesića za naknadu štete, istakao je Jovanović.

On naglašava i da je Vesić pokušao „besprizornim napadom na televiziju N1 da prikrije da je svojom nesposobnošću paralisao ceo grad“.

Iz inicijative Pešaci nisu maratonci, koja se već mesecima bori protiv zatvaranja centralnog gradskog jezgra, Bodin Starčević poručuje da rekonstrukcije jesu bile potrebne i da niko to ne osporava, ali da je sporno to što se sve radi istovremeno, bez koordinisanog plana.

– Sporno je nepotrebno širenje pešačke zone i udaljavanje javnog saobraćaja iz centra Beograda kao i to što istovremeno zatvaranje nekoliko važnih saobraćajnica stvara nepodnošljive gužve. Slična je situacija bila prošle godine sa radovima na Slaviji, ali gradski čelnici su na tom primeru naučili da mogu da nas maltretiraju koliko god hoće i da im niko ništa ne može, ističe Starčević. On upozorava i da su rezultat radovi jako lošeg kvaliteta i ulice koje brzo propadaju, ali da gradska vlast na to ne obraća pažnju.

– Bojim se da ova vlast tvrdoglavo namerava da ostane pri onome što su zamislili, oni od svojih ideja ne odustaju. Umesto da se bave nedostajućom kanalizacijom u brojnim delovima grada luksuziraju se skupim radovima u centru a onda stvaraju incidentne situacije, kao što su napadi na N1, kako bismo se iscrpljivali na „sitnim“ stvarima, umesto da se bavimo krucijalnim problemima – ukazuje on.

Da li su gradske službe zaista mogle da izbegnu ovakav saobraćajni kolaps pitali smo i profesora Saobraćajnog fakulteta Milana Vujanića, koji kaže da je odgovor – Komisija za koordinaciju radova pri gradskog upravi.

– Takva komisija je postojala od 2003. godine kada sam ja sarađivao sa gradskom upravom, njima su se prijavljivali svi radovi, te su oni odlučivali kada će se šta raditi da bi se izbegle gužve. Tada se nije dešavalo da se jedna ulica završi, pa da se posle mesec dana ponovo popravlja, niti da se ceo grad raskopa odjednom. Ideja je bila da građani imaju što manje problema ako se važne saobraćajnice rekonstruišu. Da li takva Komisija i dalje postoji, zaista ne znam, rekao je Vujanić. s

Prema podacima dostupnim na sajtu gradske uprave grada Beograda zaključuje se takva posebna komisija sada ne postoji a da su njene nadležnosti podeljene na druge gradske službe.