Za upućene, formalan završetak rada komisije ne predstavlja veliko iznenađenje.

Prema rečima Srđana Cvetkovića, istoričara i sekretara komisije, ona je poslednjih nekoliko godina postojala isključivo na papiru.

– Od 2012. godine članovi komisije se nisu sastajali. Predstavnici nove vlasti nisu imenovali članove komisije i obustavljen je priliv ionako skromnih novčanih sredstava. Poslednjih nekoliko godina rad komisije se sveo na entuzijazam volontera i pojedinih članova komisije – kaže Cvetković.

Za nešto više od šest godina postojanja Komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. je popisala oko 60.000 ljudi koji su ubijeni nakon okončanja Drugog svetskog rata. Na osnovu otkrića komisije podneto je više od pet hiljada zahteva za rehabilitaciju. Spiskovi ubijenih se nalaze u bazi podataka koja može da se pronađe na sajtu Ministarstva pravde.

– Dobio sam informaciju da će do kraja godine baza podataka biti skinuta sa sajta Ministarstva pravde. Od početne ideje da osim popisivanja imena i obeležavamo tajne grobnice, na kraju nije bilo ništa. Ni prethodna, a ni ova Vlada nisu bile zainteresovane za taj projekat – navodi Cvetković.

Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. je bila osnovana Odlukom Vlade Srbije od 9. jula 2009. godine. Jedan od članova komisije je bio bivši državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, koji je i obezbeđivao sredstva za njen rad.

Komisija je osnovana sa misijom da istraži, pronađe i obeleži sve tajne grobnice u kojima se nalaze ostaci streljanih od septembra 1944. godine, kao i da preuzme posao lociranja i obeležavanja svih grobnih mesta kao i da utvrdi tačan broj streljanih lica od septembra 1944. godine.