Detalj sa konferencije Foto: Centar modernih veština

Ova konferencija predstavlja završni događaj u okviru dvogodišnjeg projekta „Demokratija danas – za bolju saradnju socijaldemokratskih i progresivnih političkih stranaka i društvenih pokreta“. Tim povodom u Beograd su došli mnogobrojni predstavnici i predstavnice stranaka i društvenih pokreta iz 10 zemalja Istočne Evrope, Zapadnog Balkana, Bliskog Istoka, Severne Afrike.

Konferenciju su otvorili Radomir Lazović, inicijativa ne da(vi)mo Beograd i bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović. Tema je bila uloga političkih stranaka i društvenih pokreta u borbi za progresivna društva u zemljama EU susedstva.

Predstavljajući rad inicijative Lazović je napomenuo da su manjak demokratije, klijentalistički sitem koji su stranke uspostavile i korupcija bili glavni razlozi za formiranje pokreta.

Učesnike je kasnije zanimalo koji su uslovi Ne da(vi)mo Beograd za saradnju sa političkim strankama u Srbiji, na šta je  Lazović odgovorio da on saradnju vidi na tri ključna pitanja: fer izbori, slobodni mediji i suprotstavljanje nasilju prema neistomišljenicima.

Bivši predsednik republike Hrvatske Ivo Josipović se u svom govoru osvrnuo na odustvo prilagodljivosti i transformacije kod socijaldemokratskih stranaka. Analizirajući stanje demokratije u svetu kroz prizmu današnje Hrvatske, Josipović je  istakao je da se za vreme njegovog mandata hrvatsko društvo ubrzano menjalo na bolje. Dodao je da umesto da je taj trend nastavljen, u prethodnim godinama došlo je do retradicionalizacije društva i njegove regresije. Takođe je govorio o tome da danas osim progresivnih postoje i regresivni pokreti koji su agresivniji i populistićčki nastrojeni. Oni često, kako je naveo, uspevaju da mobilišu više ljudi za svoje ciljeve.

Na javnoj tribini u okviru konferencije učestvovali su Irhana Čajdin(SDP BiH),Walid El Ammouri (Ujedinjena socijalistička partija, Maroko) Badih Salha (Progresivna organizacija mladih, Liban), Predrag Voštinić (Lokalni Front Kraljevo).

Tribinu je moderirala novinarka Jovana Gligorijević. Vođene su diskusije oko gušenja pokreta „Pravda za Davida“u Bosni i Hercegovini, dobra iskustva iz Maroka i Libana kao i diskusija oko saradnje stranaka i pokreta u Srbiji.

Voštinić se založio za prevazilaženje antagonizama i uspostavljanje saradnje između društvenih pokreta i političkih stranaka.

„Društveni pokreti jesu politički izraz, oni jesu artikulacija političke namere i svakako jesu deo politike. No, i pored toga što smo deo civilnog društva, mi se i dalje bavimo politikom“, naveo je on.

Povezani tekstovi