Povodom obeležavanja Veka borbe za ženska ljudska prava, Ministarstvo rada i socijalne politike – Uprava za rodnu ravnopravnost, u saradnji sa listom Danas, uz finansijsku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i Evropske unije, upoznaje tokom meseca marta javnost sa osnovnim principima rodne ravnopravnosti.
Teorijska artikulacija feminizma počinje upravo sa teoretičarkama/teoretičarima i aktivistkinjama/aktivistima liberalnog feminizma. Knjiga Meri Vulstonkraft Odbrana prava žena (Vindication of the Right of Women), 1789. formuliše zahtev za jednako obrazovanje i vaspitanje muške i ženske dece, zahtev za pravo žena da se bave svim profesijama i za pravo glasa žena. Njene ideje obnavlja Herijet Tejlor koja akcenat stavlja na politička prava žena (pravo glasa, pravnu i političku jednakost žena) pedesetak godina kasnije uz zdušnu podršku supruga Džona Stjuarta Mila. U knjizi Potčinjenost žena Džon Stjuart Mil zastupa koncepciju društva zasnovanog na slobodi ličnosti i demokratiji koja će uključivati i žene. On je verovao da se u kapitalizmu poboljšavanjem funkcionisanja njegovih institucija može ostvariti jednakost žena i muškaraca. Razlike između muškaraca i žena Mil objašnjava prinudnim ograničavanjem razvitka žena. Brak pod uslovima njegovog vremena Mil smatra jedinim legalnim vidom ropstva. Milova kritika potčinjenosti žena i društva koje tu potčinjenost neprestano reprodukuje naišla je vrlo brzo po objavljivanju na sledbenike/sledbenice u Srbiji.
U Francuskoj Kondorse, sekretar Francuske akademije nauka zahteva pravo na obrazovanje i pravo glasa za žene, ali Francuska revolucija će giljotinirati književnicu Olimp de Gužautorku Deklaracije o pravima žene i građanke koja je rekla da ako žena ima pravo da stane pod giljotinu, onda mora imati i pravo da se popne na političku govornicu. Socijalisti utopisti će napraviti niz teorijskih pomaka, ali i pokušaje da zasnuju zajednice u kojima će žene imati ista prava kao i muškarci (Šarl Furje, Robert Oven).
Liberalni feminizam i danas ima brojne zagovornice. Sve teoretičarke koje prihvataju postojeći društveni poredak i ograničavaju se samo na reforme koje popravljaju status žena zastupaju ovaj koncept. Zila Ejzenštajn tvrdi da liberalni feminizam ima snagu jer zasniva svoje zahteve na klasičnim stavovima – pravu na slobodan izbor i jednakost pred zakonom i da će feministički zahtevi na taj način najlakše postati deo društvene prakse.
Uređuje: Vesna Jarić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
