Ljubinka Milinčić: Razbili smo monopol na istinu 1Foto: Sputnjik

Reč je u multimedijalnoj internet platformi koju je uz TV kanal Russia Today (RT) Ruska Federacija osnovala zbog informisanja inostrane javnosti o Rusiji. Srpska verzija „Sputnjika“ veoma je čitana i slušana, njeni sadržaji se šeruju, lajkuju ili hejtuju. Sa glavnim urednikom Sputnjika Srbija Ljubinkom Milinčić razgovarali smo o kući na čijem je čelu, stanju u medijima, ali i o odnosima Rusije i Srbije.

 Kako se dogodilo da se Ruska Federacija odrekne Radio Moskve koji je kasnije postao Glas Rusije i napravio revolucionarnu platformu poput Sputnjika. Šta ih je navelo na takav nagli zaokret?

– Rusija je za prethodnih 20 godina prešla ogroman put ka modernizaciji. Rusija živi otvorenih očiju i vidi šta se u svetu traži, šta se u svetu gleda i šta je svetu potrebno. Zaključeno je da svetu nedostaje drugi pogled na stvarnost, drugi pogled na globalnu politiku i, naravno, istiniti pogled na rusku unutrašnju i spoljnu politiku. Verovatno je to bio razlog da se krene sa drugačijim predstavljanjem svojih stavova. Zaključeno je da je prethodni način bio zastareo, svetu mnogo manje interesantan.

Ima mišljenja da je pojava Sputnjika u Srbiji izazvala pravu revoluciju – neki ga vole, neki ga ne vole, često je citiran. Čini se međutim da je kod vas malo informacija o Rusiji, mnogo je više onih o ruskom pogledu na globalnu politiku…

– Mislim da imamo mnogo informacija o Rusiji. Sama Rusija ima mnogo medija. Postoje njihovi mediji na engleskom jeziku, imate ruske medije u svim satelitskim i kablovskim paketima i možete ih gledati bilo gde. Naprosto mi se čini da je nedostajao upravo ruski pogled na globalnu politiku i da svet rusku spoljnu politiku počinje da razume, da se ta politika na neki način predstavi onakvom kakva ona jeste. Čak i mi ovde u Srbiji informacije o Rusiji saznavali smo iz zapadnih medija, što nije baš prirodan put – valjda je prirodnije da nešto saznate sa izvora. Tokom ove dve godine pratili smo šta se događa u Rusiji, između ostalog i povodom sankcija koje je trebalo da unište rusku privredu i Rusiju uopšte, a donele su potpuno suprotan rezultat.

Evropski parlament je doneo rezoluciju u kojoj se navodi da su Sputnjik i RT „pretnje Evropskoj uniji i njenim partnerima u istočnoj Evropi“, šta o tome mislite?

– Mislim da je to dokaz da vredimo. Mi smo razbili monopol, a razbijače monopola niko ne voli. Razbili smo njihovo pravo na istinu, pokazali smo da nisu uvek u pravu. Susreli smo se sa nekim informacijama koje su izmišljene i rekli smo da ne odgovaraju istini. Nikada niko pre nas nije doveo u pitanje istinitost zapadnih medija kao što su Rojters, BBC ili CNN. Naravno da nas zbog toga ne vole.

Sputnjik je u svojoj kratkoj istoriji prvi imao ekskluzivnu informaciju da će se Tomislav Nikolić kandidovati za predsednika Srbije. Da li je to zbog toga što je reč o ruskom mediju?

– Mislim da je razlog tome činjenica da nikada ne falsifikujemo, ne lažemo i ne stajemo ni na čiju stranu. Predsednik je, očigledno, poželeo da nešto kaže mediju koji će sigurno da objavi onako kako je rekao. Svedoci smo da nisu baš svi mediji takvi. Mi se, kao ruski medij, trudimo da u praćenju ovdašnje unutrašnje politike budemo što objektivniji, da kao strani medij i ne pokušavamo da utičemo na politiku ove zemlje. Moramo da vodimo računa i o percepciji naših čitalaca i slušalaca – sve što mi kažemo ili napišemo doživljava se kao zvaničan stav ruske države ili Putina lično.

I pobornici i protivnici Sputnjika u Srbiji poštuju ono što radite, kako ste uspeli to da postignete?

– Nikad nas neko nije uhvatio u laži, nikad neko nije rekao da smo napisali ili izgovorili nešto što se nije desilo. Javnosti je bila jednostrano informisana, i to je bilo zaista očigledno. Ta unisonost je dosadila ljudima, tim pre što svet više nije toliko zatvoren – postoji internet, Fejsbuk, Tviter, bombarduju vas milionima podataka u kojima je vrlo teško se snaći, ali vidite da tih podataka u našim medijima nema. Prosto je bila neophodna druga strana, ona je veoma nedostajala. Na naš sajt će doći ko god želi da bude dobro informisan. Nekome to i ne mora da se dopadne, ali je taj neko video i takav stav, pa neka se sam opredeljuje.

Koji su planovi za budućnost, da li je na pomolu TV?

– Sputnjik je osnovan kao radio i kao sajt, širenja na TV za sada se ne planira. Biće više radio-programa zato što za sada nemamo svoju radio-stanicu, emituju ih Radio Novosti i Studio B, te emisije se prenose i preko drugih lokalnih radio-stanica pa pokrivamo ne samo Srbiju nego i region. Mislim da smo jedan od retkih medija koji ima 40 odsto posetilaca izvan Srbije, što nije malo.

Možete li nam najaviti neke nove emisije?

– Svakako će ih biti, upravo ih spremamo, ali ne bih još da o tome govorim. Na našem sajtu će uskoro biti osnažen video segment. To je zahtev modernog vremena. Ljudi vole više da gledaju nego da slušaju. Više vole kratke informacije od čitanja dugačkih tekstova. Prilagođavamo se savremenom svetu, mladim ljudima koji više ništa ne čitaju. Njima u dva minuta treba ispričati ono je bitno.

Šta posetiocima vašeg sajta i slušaocima nedostaje?

– Ne znam da li je to osobina našeg naroda, pa neće da nam u lice kažu ništa ružno, ali uglavnom dobijamo pozitivne kritike. Ne zavaravamo se da nas svi vole i da se svima dopadamo, ali ljudi vole da pohvale. Malo je onih koji se javljaju sa negativnim komentarima. Naši čitaoci ponekad negativno komentarišu ovdašnju unutrašnju politiku. Umeju da se obruše na nekog našeg političara koji im se ne sviđa, pa pitaju zašto smo ga doveli.

O Rusiji i Srbiji‘]

Rusija se u Srbiji ili bezuslovno voli ili ne voli. Imam utisak da mi ovde Rusiju zapravo ne razumemo…

– Ne, ne razumemo je. Mislim da odnos prema Rusiji kod nas izuzetno čudan, kao da je prešao u nešto genetsko, pa prosto volimo ili mrzimo. Ni oni koji Rusiju vole, kao ni oni koji je mrze nemaju pravo obrazloženje. Može to da bude ono objašnjenje ‘ljubav ne može da se objasni, ona se oseća’. Ali, imamo stereotipe o Rusiji od ‘uvek su bili na našoj strani’ do ‘nikad nam nisu pomogli’. To su dva pola. A Rusija je velika zemlja, Rusi su veliki narod. Teritorija je formirala i psihologiju tog naroda, a ta psihologija je drugačija od naše. Naša psihologija je psihologija malog naroda i mi jedni druge vrlo često ne razumemo. Kad ne razumemo nešto u ruskoj spoljnoj politici, mi to gledamo iz svog ugla jer kao mali narod ne bismo tako, jer mi taj osećaj veličine nemamo. Rusi odmalena znaju da žive na velikoj teritoriji, na petini zemaljske kugle, čiji su gospodari, a mi to ne možemo da razumemo. Ni Rusi nas uvek ne razumeju, pogotovo im nije jasan naš odnos sa Zapadom koji nas je takoreći juče bombardovao i teško im je da shvate u kojoj smo mi poziciji. U pitanju je površnost koja je problem savremenog sveta.

Glasovi sveta

Pogledali smo italijansku, špansku, portugalsku i englesku verziju i preslušali neke od njihovih radio-programa. Raznolike su i nisu jednoobrazne. Najzanimljivija je ona na španskom jeziku, a na njoj program Vozes del mundo koji uređuje i vodi iskusna argentinska novinarka Telma Luzani, koja je radila u jednom od najuticajnijih argentinskih dnevnih listova Clarin, bila je i kolumnistkinja tamošnjeg Nacionalnog radija. Pokrivala je važne svetske događaje kao što je raspad SSSR-a i predavanje Hongkonga Kini. Pored nabrojanih jezika, ovaj medij svoje sadržaje objavljuje na ruskom, abhaskom, azerbejdžanskom, arapskom, jermenskom, gruzijskom, darijskom, kazaškom, jeziku krimskih Tatara, kirgiskom, kineskom, kurdskom, letonskom, moldavskom, nemačkom, tadžičkom, poljskom, paštunskom, turskom, uzbečkom, ukrajinskom, finskom, francuskom, hindi, estonskom i japanskom jeziku.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.