Maja Popović: Pandemija pogoršala položaj žena sa mentalnim problemima (VIDEO, PODKAST) 1Maja Popović Foto: UNS

Različite mere organičenja kretanja i života tokom pandemije ograničila su slobode svih građana, a posebno su pogodile osobe sa mentalnim invaliditetom u ustanovama u Srbiji. Naročito težak bio je položaj žena u ustanovama socijalne zaštite, objašnjava Maja Popović iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom.

Iako su problemi sakriveni od javnosti, najnovija istraživanja pokazuju da su žene u ustanovama najizloženije nasilju, a najizraženiji vid nasilja prema njima je prinudni abortus.

Kako objašnjava, žene sa mentalnim invaliditetom retko imaju mogućnost da govore o svojim problemima i zato su tu organizacije koje se bave njihovim pravima.

-Posebno su bile izložene teškim organičenjima, koja su se predstavljala kao deo mera zaštite od pandemije. Ta ograničenja su bila dublja i duža od ograničenja kojima smo svi mi ostali u populaciji bili izloženi. Pod tim organičenjima mislim na ugroženost svih ljudskih prava, lične slobode i privatnosti, što je inače karakteristično za sam boravak u ustanovi, ali je sada bilo naglašeno tokom perioda od pojave korona virusa. Kada uzmemo u obzir dužinu trajanja ovih mera i organičenja, možemo reći da su ljudi u ustanovama bili izloženi nečovečnom postupanju – objašnjava Maja Popović u rubrici „Intervju na mreži“ na Fejsbuk stranici Danasa.

Ona je u razgovoru sa novinarkom Aleksandrom Popović navela da šira javnost uopšte nije upoznata sa životom ljudi u ustanovama socijalne zaštite jer su te ustanove zatvorene i nisu otvorene za posetioce, izolovane su i uglavnom na periferijama, dalje od neke urbane sredine, pa su njihovi korisnici samom činjenicom da žive pod određenim pravilima segregisani.

– Nakon popuštanja mera došlo je postepeno do otvaranja ustanova, ali ne istim tempom, pa su korisnici dobijali priliku da samo na kratko izađu. Desilo se još nešto što je ograničilo prava korisnika, u ustanovi za stanovanje uz podršku korisnici su vraćeni u ustanovu sa više ljudi uz pravdanje da je razlog za to pandemija, i oni još uvek nisu vraćeni u ustanovu za stanovanje uz podršku – navela je Popovićeva.

O vakcinaciji ljudi sa mentalnim problemima u ustanovama socijalne zaštite, prema dostupnim podacima Inicijative MDRIS, oni koji imaju sposobnost da razumeju su dobili neke informacije.

– U kontaktu sa ljudima koji žive u ustanovama socijalne zaštite, imamo informaciju da je većina prošla proces imunizacije, a od 9. aprila je na snazi ublažavanje mera pa oni mogu kratkotrajno da napuste ustanovu. Oni koji imaju sposobnost da razumeju, dobili su informacije o vakcinama, a i sami su se informisali. Nekima je samo saopšteno da će dobiti vakcinu. Za osobe koje nemaju sposobnost da razumeju proces vakcincije, od staratelja se tražila saglasnost. Naša organizacija smatra da se informacije o svemu pa i vakcinama svima njima moraju dati, oni na to imaju pravo, uz naravno prolagođavanje sadržaja objašnjenja koja bi mogli da razumeju – objasnila je Maja Popović.

Ona je podsetila da je u procesu deinstitucionalizacije života ljudi sa mentalnim problemima postojalo u jednoj beogradskoj ustanovi stanovanje uz podršku, ali da je zbog problema sa finansiranjem ugašeno.

– Postojala je jedna ustanova u Srbiji koja je pružala podršku stanovanju, nažalost zato što ne postoji kontinuitet finanasiranja stanovanja uz podršku ljudi koji su živeli 14 godina u ovakvoj zajednici i osnažili se, nakon zatvaranja su vraćeni u rezidencijalne ustanove i nisu dobro prošli – rekla je Maja Popović i objasnila da se odabir ljudi koji će živeti uz podršku vrši po proceni zaposlenih u socijalnim ustanovama.

Na pitanje zašto su žene više diskriminisane, navela je da su u socijalnim ustanovama diskriminisani svi samom činjenicom da se u njima nalaze, uz sva ograničenja, a položaj žena dodatno otežava rodna diskriminacija.

– Žene su posebno i višestruko diskriminisane, izložene su rodno zasnovanom nasilju, uskraćeno im je seksualno i reproduktivno pravo, uskraćeno im je pravo da donose odluke o različitim medicinskim merama. Uskraćeno im je pravo na informisani pristanak za kontracepciju, recimo. Prisilni abortusi i sterilizacija su naizraženiji i najteži vid nasilja nad ženama u ustanovama socijalne zaštite – kaže Maja Popović.

Što se tiče informisanog pristanka, navela je Popovićeva, radeći istraživanje o svedočenju žena sa invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite o rodno zasnovanom nasilju, koja je objavljena u publikaciji „I zidovi imaju uši“, došli su do saznanja da se mlađim ženama daju kontraceptivne pilule kao redovna terapija, čime se opravdava da ne treba pristanak, a starijim ženama se aplicira spirala.

– Zadatak naših organizacija je da zastupamo prava žena sa mentalnim problemima iz socijalnih ustanova i mi informišemo nadležne i institucije. Na kraju, u saradnji sa institucijama i zaštitnikom građana smo i došli do ovih informacija. Mi smo te rezultate objavili i predstavili, time smo dobili priliku da javnost čuje šta se ženama dešava. Odjeknulo je jer se sada više govori o ženama. Svaki iskaz je zasnovan na činjenicama, pa ako kažemo da je najizraženiji vid nasilja prema ženama prinudni abortus, to jeste tako jer imamo svedočanstva žena da se to dešava. Zaposleni su vrlo često svesni šta se dešava u ustanovama, oni pojedinačno nisu u situaciji da nešto menjaju, ali tu je sistemsko rešenje koje treba da donese promene – navela je Maja Popović.

Deinstitucionalizacija života osoba sa mentalnim problemima u Srbiji trebalo bi da donese promene jer život u rezidencijalnim ustanvama, sa puno korisnika, nije dobar, objasnila je Popovićeva i navela da dosta očekuju od nove Strategije i Akcionog plana.

– Pozdravljamo izradu strategije, ali imamo brojne primedbe jer nije sveobuhvatan dokument, a mora biti jer moramo misliti na sve osobe u reizdencijalnim ustanovama, a ovde nisu obuhvaćene psihijatrijske bolnice. To mora biti multisektorski dokument. Primedba je i da nije predviđena participacija osoba sa mentalnim invaliditetom, jer nije u redu da se govori o ljudima i brine o njima, a da se oni ne uključuju. Ne možemo bolje znati od samih osoba sa invaliditetom šta one žele i vole. Svako zna šta želi i ima način da to pokaže. Nekome je potrebna podrška da donese neku odluku, a nekom nije. U svakom slučaju, ratifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Srbija se obavezala da će omogućiti pristupačnost svih dokumenata i učešće pristupačnost osobama sa invalididteom, a to podrazumeva da se sve informacije prilagode kako bi osoba razumela, dobila podršku i donela samostalno odluku – rekla je Maja Popović.

Ona je podsetila da se u javnosti često govovi o osobama sa posebnim potrebama, ali da je to zastarela terminologija.

– Ne postoje posebne potrebe, važno je da kada govorimo o osobama sa mentalnim invaliditetom da ih tako i nazovemo – objasnila je Popovićeva.

Na pitanje da li bi stanovanje uz podršku bilo skuplje od rezidencijalnog stanovanja, ona je objasnila da su istraživanja pokazala da život u instituciji ne košta manje od života uz podršku, koji je na duže staze povoljniji.

– Kad pričamo o tome treba da kažem da je život uz podršku samo jedna faza deinstitucionalizacije, kako bi korisnici bili osnaženi da se uključuju u zajednicu za život i zapošljavanje. Deinstitucionalizacija rezidencijalnih ustanova u manje domove, sa manje stanara, podrazumeva manje zajednice, ali se zadržava organizacioni, odnosno institucionalni oblik rada – rekla je Popovićeva.

Ona je rekla da javnost treba da čuje kakav je položaj žena u ustanovama, kako žive i koja je količina nasilja kojem su izložene. To je i prilika da se svako od nas zapita kako bi se osećao svako od nas da se nađe u situaciji da ne može da odlučuje o sebi i svome telu. Treba da smo svesni koliko je važno da se osobe sa invaliditetom uključuju u sve procese, ako želimo da naše društvo zaista bude inkluzivno.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Maja Popović: Pandemija pogoršala položaj žena sa mentalnim problemima (VIDEO, PODKAST)”

  1. Netačna je tvrdnja da su mentalno oboleli izolovani od društva. Dokaz su Skupština i Vlada, kao i sam predsednik Srbije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.