Foto: Z. NikolićKraljevo, bez sumnje, spada u gradove sa brojnim kulturnim institucijama i dinamičnim kulturnim životom.
Tome pored kulturnih institucija čiji je osnivač lokalna samouprava na svoj način, i u skladu sa svojim mogućnostima, doprinose i one organizacije civilnog društva koje okupljaju svoje članove oko pojedinih kulturnih aktivnosti i projekata iz različitih umetnosti. Tu je i, nekoliko privrednih subjekata poput Multimedijalnog centra KVart i par ateljea likovnih i primenjenih umetnika koji dopunjavaju kulturnu ponudu grada na Ibru i dinamiku njegovog kulturnog života.
No u Kraljevu je, deceniju posle donošenja Zakona o kulturi koji je predvideo i druge modele kulturnih politika, i dalje dominatan, možemo to s pravom reći, državni model kulturne politike što se jasno uočava kroz dva primera. Prvi primer predstavlja distribucija javnih, budžetskih, sredstava opredeljenih za finansiranje kulture a drugi je nepostojanje Saveta za kulturu grada Kraljeva koji bi, u skladu sa zakonskim rešenjima trebalo da obezbedi veće participiranje zaintersovanih javnosti (građana) u kreiranju kulturne politike grada.
Za posledicu takvog model u kulturnoj politici grada imao i to da se smanjuju ionako skromna javna sredstva za kulturu, ne računajući, naravno, rast onog dela javnih prihoda koji se izdvaja za, inače skromne, plate zaposlenih u ustanovama kulture. Tako je za funkcionisanje lokalnih ustanova kulture u 2018. opredeljeno 194.416 dinara a za istu namenu u 2019. godini planirano je 204.670 dinara.
Budžetom grada Kraljeva za 2018. godinu za programsku aktivnost Razvoj kulture i informisanja opredeljeno je 236.525 dinara ili 6,8 odsto od ukupnog budžeta grada a predlog za 2019. godinu je 241.744 dinara ili 6,3 odsto od ukupnog budžeta grada .
Od tog iznosa u 2018. godini samo 26.106 dinara je opredeljeno za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva, a za 2019. godinu planirano je čak 10.483 dinara manje, samo 15.623. Praksa i iskustva o distribuciji tih više nego skromnih sredstava za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva je takva da se taj novac u većem obimu daje lokalnim ustanovama kulture za njihove projekte koji su deo njihovih redovnih godišnjih planova i programa aktivnosti a neznatan deo posluži za sufinansiranje organizacija civilnog društva koje okupljaju svoje članove oko pojedinih kulturnih aktivnosti i projekata iz različitih umetnosti.
Još manje sredstava ,samo 1.003.000 je opredeljeno, u 2018 , za veoma važne delatnosti jačanja sistema očuvanja i predstavljanje kulturno istorijskog nasleđa. Za ove aktivnosti u 2019 godini planirano je 1.451.000 dinara!
Iznos izdvojenih sredstava za bitnu aktivnost predstavljanja kulturno istorijskog nasleđa jasno pokazuje da su donosioci odluka u gradu Kraljevu daleko od shvatanja značaja kulturne baštine kao važnog resursa svake zajednice.
Tamo gde izostaje svest donosioca odluka na lokalnom nivou o značaju i važnosti kulturnog nasleđa kao strateškog resursa za inicijaciju brojnih društvenih i privrednih aktivnosti, teško je govoriti o napredku u bilo kom segmentu lokalne zajednice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
