Putin u strahu od kamera: Kako bi sistem koje režim koristi za nadzor sopstvenih građana mogao iskoristiti neprijatelj?

Ruske specijalne službe isključile su kamere posebnog sistema nadzora koji se koristi za zaštitu Vladimira Putina i njegovih najbližih saradnika, piše Fajnenšel tajms, pozivajući se na dve osobe upoznate sa situacijom.

Taj sistem koji je odvojen od gotovo 300.000 kamera koje nadziru građane Moskve ponovo je uključen tek nakon što su ga inženjeri detaljno pregledali i pokušali da ga potpuno izoluju od interneta, rekao je jedan od izvora.

Ove izuzetne mere preduzete su nakon što je izraelska obaveštajna služba prikupila ogromne količine video-materijala sa iranskih saobraćajnih kamera kako bi precizno utvrdila mesto i vreme sastanka od 28. februara između Hameneija i njegovih najbližih saradnika.

Nekoliko visokih bezbednosnih zvaničnika ubijeno je na tom sastanku u početnoj fazi zajedničke američko-izraelske operacije protiv Irana.

Atentat je predstavljao dramatičan pokazatelj nove tehnološke prekretnice: korišćenja veštačke inteligencije za analizu miliona sati video-snimaka, prikupljenih sa hiljada kamera, kako bi se identifikovale i pratile mete.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije odgovorio na zahtev za komentar. Međutim, direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov upozorio je prošle nedelje da je ruski masovni sistem nadzora postao ranjiv jer alati koje autoritarni režim koristi za nadzor sopstvenih građana mogu biti iskorišćeni od strane neprijatelja.

„Nedavna likvidacija visokih iranskih zvaničnika od strane američko-izraelskog saveza je jasan znak upozorenja“, rekao je on 26. maja, prema ruskim državnim agencijama.

„Lokacije žrtava su, delimično, identifikovane kroz softverske ‘zadnje ulaze’ u sistemima video-nadzora u Teheranu“.

Vlade odavno znaju da sigurnosne kamere mogu relativno lako biti kompromitovane od strane iskusnih hakera ili obaveštajnih službi, poput izraelskih signalno-obaveštajnih jedinica.

Međutim, napredak veštačke inteligencije poslednjih godina omogućio je da se u ogromnim skupovima video-podataka prepoznaju specifična ponašanja i obrasci.

Izraelski obaveštajci iskoristili su ove napretke da mapiraju kompleksnu geografiju Teherana, otkriju obrasce ponašanja među telohraniteljima visokih zvaničnika i efikasno izdvoje mete iz miliona sati snimaka sa hiljada kamera.

Ove informacije su kombinovali sa drugim obaveštajnim izvorima, uključujući i ljudske izvore.

Vizuelne sposobnosti veštačke inteligencije postale su znatno moćnije oko 2023. godine, a dodatno su napredovale otprilike godinu dana kasnije, navelo je nekoliko osoba upoznatih sa složenom matematikom iza njih.

One su daleko sofisticiranije od takozvanih mašinskih algoritama koji omogućavaju prepoznavanje lica, detekciju oružja ili praćenje vozila po marki ili registarskim tablicama.

Za razliku od ranijih alata koji su bili ograničeni na nekoliko desetina unapred definisanih pretraga, ovi novi sistemi omogućavaju gotovo neograničen broj upita tako što dozvoljavaju pretragu video-snimaka putem jezika.

To omogućava obaveštajcima da pretražuju ogromne tokove video-materijala koristeći jednostavne upite, poput: dvojica muškaraca koji razmenjuju torbu; osoba koja je promenila izgled ili odeću više puta tokom dana; vozilo koje je nedavno prefarbano ili je više puta prošlo pored iste lokacije u kratkom vremenskom periodu.

„Ovo je sveti gral nadzora“, rekao je evropski zvaničnik čija zemlja koristi ovu tehnologiju u svojim gradovima. „U mogućnosti smo da tražimo ponašanje, a ne objekte — to je stvorilo čitav novi svet mogućnosti“.

Intervjui sa skoro desetak osoba, uključujući bivše i sadašnje obaveštajne oficire i visoke bezbednosne zvaničnike u četiri zemlje, otkrili su zabrinutost zbog ovih novih sposobnosti.

One de fakto pretvaraju milijarde dolara uložene u CCTV sisteme, posebno saobraćajne kamere, u „ključanicu“ kroz koju protivnici mogu da analiziraju ogromne gradove i bezbednosne objekte i izvlače obrasce i tajne u industrijskim razmerama.

Kada se određena osoba identifikuje, ovi sistemi mogu brzo da izgrade dosijee o njenim aktivnostima koji pokrivaju mesece. To pomaže da se rekonstruišu ne samo njeni obrasci kretanja, već i ljudi sa kojima dolazi u kontakt.

Takvi sistemi mogu da povlače informacije ne samo iz CCTV kamera, već i sa društvenih mreža, hakovanih komunikacija, audio snimaka sa mikrofona u pametnim uređajima i istorije putovanja.

„Da to kažem jednostavno, ovo je prvi put u istoriji da možemo da komuniciramo jezikom sa računarima o tome šta oni vide“, rekao je Matan Goldner, direktor startapa Conntour iz Tel Aviva, koji ima 15 zaposlenih i čiji klijenti uključuju izraelske obaveštajne službe i ministarstvo unutrašnjih poslova Singapura.

„Sposobnost da se jednostavno posmatraju neprijateljski izvori nije nova – ali mogućnost da se pronađe tačan trenutak koji tražite u hiljadama sati snimaka i hiljadama kanala, to je nešto zaista novo u našem svetu“, rekao je on.

Ideja da bi sopstveni sistem nadzora jedne zemlje mogao tako efikasno i potpuno da bude okrenut protiv nje od strane neprijatelja izazvala je zabrinutost kontraobaveštajnih službi širom sveta.

Njihova početna reakcija bila je pokušaj zatvaranja ranjivosti u samim kamerama, što je težak zadatak zbog mnogih generacija uređaja koje čine složenu mrežu većine nadzornih sistema.

U Indiji je vlada postavila rok do 1. aprila – mesec dana nakon što je FT izvestio o izraelskom hakovanju iranskog sistema kamera – za zabranu kineskih kamera u zemlji.

I sami Iranci su, prema izvorima, uspeli da hakuju bezbednosne kamere u Izraelu, ali bez mogućnosti obrade velikih tokova slika njihova korisnost je bila ograničena.

Rusi su već imali ozbiljne brige oko lične bezbednosti Vladimira Putina, posebno zbog rizika od ukrajinskih obaveštajnih službi, koje su prodrle u saobraćajne kamere u Rusiji. Takođe su koristile podatke o lokaciji mobilnih telefona za pomaganje u atentatima na visoke ruske vojne zvaničnike u Moskvi.

I pored ruskih mera opreza, jedan nezavisni ukrajinski haker rekao je za FT da kamere u Moskvi, pa čak i oko Kremlja, „i dalje rade i redovno se hakuju“. Odbio je da kaže da li Ukrajina ima sposobnost da ih analizira u velikom obimu.

SAD i Velika Britanija, koje imaju pristup ovakvim alatima, ranije su ukrajinskoj vojsci pružale precizne informacije o ciljevima, uključujući obaveštajne podatke zasnovane na visoko-rezolucionim snimcima sa dronova.

Kina počinje da koristi ovu tehnologiju za unapređenje svog nadzora. FT je izvestio da Kina ulaže u nove generacije AI kamera i softvera koji mogu da tumače scene, prepoznaju obrasce ponašanja i pretražuju snimke pomoću pisanih upita.

Međutim, ti napreci takođe otvaraju mogućnosti rivalima da efikasno zavire unutar njenih granica. Zvaničnik jedne zemlje iz obaveštajnog saveza „Pet očiju“ rekao je: „Oni postavljaju kamere — nama ostaje samo da nađemo način da uđemo u njih. I taj način se uvek pronađe.“

Najranija radna verzija ovih analitičkih alata koju je FT mogao da pronađe potiče iz oko 2023. godine, otprilike u vreme kada je komercijalno dostupna veštačka inteligencija počela da generiše video iz tekstualnih komandi.

Obrnuta verzija te tehnologije — korišćenje teksta za pretragu video-snimaka — značajno je unapredila mogućnost pretraživanja ogromnih tokova podataka koje prikupljaju kamere koje su sveprisutne u modernom životu.

Tokom protesta u Iranu u decembru 2025, režim je postavio nove video-kamere za nadzor gomile, rekao je izvor upoznat sa situacijom.

Izrael je bio u stanju da hakuje te nove video tokove u realnom vremenu, rekao je regionalni zvaničnik, što je dalo vredne uvide u pripadnike Basidža, paravojne snage koju režim koristi za bezbednost.

U martu, kada je Basidž postavljao kontrolne punktove tokom rata, Izrael je mogao da ih identifikuje, čak i kada mnogi članovi više nisu nosili svoje prepoznatljive, iako nezvanične, maskirne jakne.

Ovo je bilo moguće zahvaljujući tokovima podataka prikupljenim sa kamera na kontrolnim tablama i saobraćajnih kamera, registarskim tablicama vozila i obrascima kretanja na kontrolnim punktovima koje su prikupili dronovi, rekao je izvor upoznat sa operacijom.

Kompanija Airis, sa sedištem u Vašingtonu i u kojoj rade veterani izraelskih jedinica za signalno obaveštavanje, prodaje sistem koji može da identifikuje i zatim prati ljude koji pokazuju ponašanje slično švercerima ili članovima kartela – na primer nošenje velikih najlonskih torbi noću ili naoružane osobe sa specifičnim značkama ili tetovažama.

U poslednjih godinu dana, primena veštačke inteligencije na različite tokove podataka, uključujući i one preuzete sa društvenih mreža, „smanjila je vreme potrebno za ovakav posao sa dana na minute“, rekla je Rotem Abeles.

Međutim, ove tehnike nisu nepogrešive.

Tokom rata u Gazi, najnapredniji izraelski sistemi za takozvano „presretanje, nadzor i izviđanje“ nisu uspeli da lociraju vođu Hamasa, Jahja Sinvar, arhitektu napada 7. oktobra 2023.

Izraelska vojska je kasnije objavila da je Sinvar uočen slučajno od strane svojih snaga u oblasti Rafe na jugu Gaze. U njegovim poslednjim trenucima, koje je snimio dron koji ga nije prepoznao, nosio je zaštitne naočare i čvrsto omotan šal koji je skrivao njegove prepoznatljive uši – niskotehnološki odgovor na izraelsku visokotehnološku potragu.