Foto: EPA PHOTODa država hoće da reši ovaj slučaj, već bi ga rešila, ili bi kazala da su izvršioci nedostupni jer su Albanci, ili da su to uradile naše državne službe i da nije u interesu da se otkriju detalji – kaže za Danas Lazar Obradović.
Zašto već 19 godina nema odgovora na pitanje ko je ubio šest dečaka u pećkom kafiću „Panda“? Masakr u „Pandi“ je najkrvaviji zločin koji se na Kosovu i Metohiji dogodio do početka bombardovanja. Istraga u Tužilaštvu za organizovani kriminal počela je tek u maju 2016. godine. Zašto je trebalo da prođe više od 17 godina da bi se pokrenula istraga? U „Pandi“ su 14. decembra 1998. ubijeni Ivan Obradović (15), Vukota Gvozdenović (16), Svetislav Ristić (18), Zoran Stanojević (18), Ivan Radević (24) i Dragan Trifović (18), a ranjeni su Vlado Lončarević (18), Mirsad Šabović (34) i Nikola Rajović (18).
– Kad se bude saopštila istina, Srbija će se skameniti – kaže Milena Radević, majka nastradalog Ivana. – Dok smo molili za pomoć razne političare i predstavnike državnih organa, s jednog uticajnog mesta mi je rečeno da bi najbolje bilo da stavimo tačku na taj slučaj.
Mesec dana nisam mogla da dođem k sebi posle tih reči – priseća se Milena.
Očekivalo se da će država u najkraćem roku otkriti ubice. Međutim, već od prve večeri neke stvari su počele da ulivaju sumnju…
Urednik odbio izveštaj
Pećanci su bili zgroženi kada je u Dnevniku 3 RTS-a informacija o ubistvu dece objavljena pred samu vremensku prognozu, i to u formi skraćene vesti. Dežurni urednik je prethodno odbio da primi izveštaj dopisnika iz Peći jer nije imao zvaničnu izjavu istražnog sudije, koju te noći nije bilo moguće dobiti.
Inače, RTS je par dana pre masakra u udarnom Dnevniku dve noći zaredom čitao saopštenje OVK u kojem se najavljuju napadi na lokale gde se okuplja srpska omladina. Vlasti, međutim, nisu ograničile ili zabranile rad ugostiteljima u noćnim satima, iako je OVK, kojom je komandovao Ramuš Haradinaj, bila u žestokoj ofanzivi.
Na dan sahrane, 16. decembra, opelo je služio NJegova svetost patrijarh srpski Pavle, ali niko iz državnog vrha se nije udostojio da dođe iz Beograda i prisustvuje sahrani. Iz Beograda je u Peć došao jedino Vojislav Mihailović, potpredsednik Skupštine Srbije, iz redova opozicije.
Posle nekoliko dana, policija je uhapsila dvadesetak Albanaca za koje je rečeno da su organizovali napad na „Pandu“. Nikola Šainović, tada potpredsednik Savezne vlade zadužen za Kosovo, slavodobitno je saopštio da je slučaj „Panda“ rešen.
– Kad su uhapsili tu grupu, jedan prijatelj iz pećkog SUP-a mi je u poverenju kazao da ti Albanci nemaju nikakve veze s „Pandom“, da su to obični kokošari – seća se LJubomir Ristić, otac ubijenog Svetislava.
Bivši načelnik pećkog SUP-a Boro Vlahović kaže da je za slučaj „Panda“ bila nadležna Služba državne bezbednosti pošto se radilo o krivičnom delu terorizam, a što na otkrivanju izvršilaca nije isključivalo i rad javne bezbednosti.
– Mi iz javne bezbednosti intenzivno smo radili na otkrivanju izvršilaca, ali kada su pripadnici Državne bezbednosti posle nekoliko dana uhapsili grupu Albanaca za koje je rečeno da su organizovali i izvršili zločin u kafiću „Panda“, javna bezbednost je prestala sa operativnim radom na tom slučaju. Kad Državna bezbednost nešto preuzme da radi i kad saopšti da je slučaj rešen, nije praksa da javna bezbednost nastavlja sa radom na tom istom slučaju.
Uhapšeni sitni kriminalci
Ono što je mene tada frapiralo je bilo saznanje da je jedan od glavnoosumnjičenih Albanaca bio duševno zaostao u razvoju – rekao je Vlahović za Danas.
Grupa uhapšenih Albanaca je posle rata prebačena u Leskovac, gde je protiv njih podignuta optužnica, ali ne zbog „Pande“, nego zbog nekih sitnih dela za koje su dobili po godinu dana zatvora. Posle svega, stekao se utisak da su ti Albanci uhapšeni samo da bi se istina o „Pandi“ prikrila.
Bivši predsednik Okružnog suda u Peći Rade Gojković kaže da ne zna zašto istraga o „Pandi“ nije pokrenuta 15 godina.
– Istražni sudija koji je obavio uviđaj, Veselin Čađenović, otišao je u penziju već 1. januara 1999. godine. Predmet su nasledile istražne sudije Milomir Lazović i Vladan Bojić, ali po tom predmetu ništa nije rađeno. Nikad me niko nije pozvao ni pitao bilo šta u vezi sa „Pandom“ – kaže za Danas penzionisani sudija Gojković.
Vladan Bojić kaže da nikada nije imao veze sa istragom o slučaju „Panda“. Sudiju Lazovića, koji je u međuvremenu penzionisan, nismo uspeli da kontaktiramo.
Bivši v. d. okružnog javnog tužioca u Peći Vojislav Šoškić takođe kaže da nikada nije imao kontakt sa predmetom o masakru u „Pandi“.
– I meni je bilo čudno što se svih ovih godina nije radilo na otkrivanju izvršilaca. Dok sam bio okružni tužilac, nikada me niko nije kontaktirao za „Pandu“, a i kasnije dok sam bio u Tužilaštvu za ratne zločine, taj predmet nije postojao – naglašava Šoškić.
Slučaj „Panda“ je godinama bio zapostavljen, a predmet se sastojao od omota spisa i zapisnika sa uviđaja istražnog sudije iz Peći Veselina Čađenovića, i nalazio se u pećkom Okružnom sudu izmeštenom u Leskovcu.
Tako je bilo sve do 28. decembra 2013. godine, kada je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da nema dokaza da su zločin počinili Albanci, kako se do tada verovalo. Dve godine kasnije Vučić je kazao: „Bauljamo u mraku. Gotovo sam siguran šta se desilo u kafiću ‘Panda’, ali nema dokaza. Nisam siguran da bi naši organi mogli da se ponose onim što su tada uradili.“
Božo Prelević, bivši koministar policije u Vladi Srbije, kaže da je odnos prema zločinu u kafiću „Panda“ tamna mrlja naših državnih organa.
Prelević: Traljava istraga
– Sve je rađeno prilično traljavo. Dok sam bio koministar policije govorili su mi da su to počinili albanski teroristi, a kasnije, dok sam vodio jedan sektor u Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju, ljudi iz Državne bezbednosti su mi kazali da postoje indicije da taj zločin nisu počinili Albanci. Istraga u Peći nije u potpunosti obavljena, najverovatnije zbog ratnih dešavanja. Zašto toliko godina posle rata nije pokrenuta istraga? Pa zato što dokazi ne postoje ili ih imate, ali ne želite da postupate po njima – objašnjava Prelević.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo istragu u maju 2016. godine. Postupajući tužilac je naredio sprovođenje istrage protiv više nepoznatih počinilaca zbog postojanja osnova sumnje da su 14. decembra 1998. godine u kafiću „Panda“ izvršili krivično delo terorizam, koje je za posledicu imalo smrt šest osoba i ranjavanje tri lica. Kako je saopšteno do sada su saslušane 34 osobe i pribavljeni su brojni materijalni dokazi. Saopšteno je i da tužilaštvo u daljem toku istrage namerava da ispita određeni broj svedoka i pribavi još dokaza koji mogu biti od koristi za postupak. U tužilaštvu nisu mogli da nam odgovore na pitanja da li je definitivno isključena mogućnost da su zločin u „Pandi“ počinili Albanci, i kojim saznanjima trenutno raspolažu.
– Nemoguće je da ovako strašan zločin ne bude razotkriven. Duše naših sinova će se smiriti jedino kada počinioci i nalogodavci budu privedeni pravdi. Moramo da verujemo da će naši državni organi utvrditi istinu, ma kakva ona bila – zaključuje LJubomir Ristić.
Masakr u pećkom kafiću „Panda“ dogodio se 14. decembra 1998. godine. Ponedeljak veče, oko 20 časova… Gradske ulice su već danima u popodnevnim satima bile prazne, narod u strahu od učestalih oružanih napada OVK uglavnom nije izlazio iz svojih domova. Ta sablasna tišina kao da je najavljivala tragediju… U omalenom i omiljenom đačkom kafiću koji se nalazio na periferiji Peći, do Gimnazije „Sveti Sava“, za jednim stolom sedeli su Božidar Perović (28), Ivan Radević i Mirsad Šabović.
Igrali su fircik, a s barske stolice posmatrao ih je Ivan Obradović. Za drugim stolom bili su srednjoškolci: Zoran Stanojević, Nikola Rajović, Vlado Lončarević, Dragan Trifović, Vule Gvozdenović, Sveto Ristić i Pero Marković. Igrali su loru, zavitlavali se, prepričavali dogodovštine iz škole…
Dva rafala u decu
U susednoj prostoriji sedeli su Suad Šabović, vlasnik „Pande“, i Lazar Obradović, otac malog Ivana.
– Odjednom se čuo udarac, neko je otvorio vrata nogom. Pojavile su se dve cevi i počela je rafalna paljba uz životinjske krike. Sedeo sam u ćošku i glavu zaklonio iza kalorifera. Gledao sam kako pokošeni padaju dvojica Ivana koji su sedeli za mojim stolom. Meci pogađaju i Lonča, Zokija, Vuleta, Sveta, Dragana… Krv, dim i čaure na sve strane.
Nastaje vriska! Zapomaganje! Uleteo je Lazo Obradović iz susedne prostorije i svog sina Ivana zatekao mrtvog. I Ivan Radević, Dragan Trifović i Vule Gvozdenović leže nepomični, mrtvi… Znake života ne pokazuje ni Vlado Lončarević. Teško ranjeni na podu leže i Zoran Stanojević i Sveto Ristić. Ustao sam da pomognem ranjenima, ne znajući u tom šoku da li sam i sam pogođen. U tom trenutku s poda ustaje Lončo, sav izrešetan i krvav. Pogledao sam kroz vrata kafića i video kako iz dvorišta gimnazije izlazi „zastava 128“ – priča Božidar Perović.
Ispaljena su dva šaržera iz automatskih pušaka. Lakše su ranjeni Mirsad Šabović i Nikola Rajović, koji se tren pre napada sagnuo da dohvati kartu. Stanojević, Ristić i Lončarević su iste noći prebačeni u prištinsku bolnicu. Prva dvojica su izdahnula na operacionom stolu.
– Ne znam kako sam ostao živ. Dva metka su me pogodila u glavu, pet u desnu ruku, leva podlaktica mi je bila smrskana… Posle operacije, jedan metak mi je ostao u predelu grudi, a drugi u ramenu. Živim s teškim posledicama. Mi smo bili drugari iz škole, živeli smo kao braća, bili smo klinci i nikome ništa loše nismo uradili. Voleo bih da se otkriju ubice i svi koji su učestvovali u ovom zločinu, ali sam tek prošle godine prvi put pozvan da istražnim organima dam izjavu o toj krvavoj noći – kaže Vlado Lončarević.
Sumnje i spekulacije
Kako su prošle godine objavili pojedini mediji, postoji sumnja da je iz iste puške pucano na decu u „Pandi“ i na carinika Euleksa na Jarinju Audrijusa Senavicijusa. Tu informaciju niko nije demantovao. Takođe, postoje glasine da je na dečake pucano iz iste puške kojom je samo nekoliko dana ranije ubijen ugledni pećki internista dr Nuradin Zejnulahu. Doktorova kuća se nalazila u neposrednoj blizini „Pande“.
Vuk Drašković je saopštio da je zločin u Peći naredio bivši šef DB-a Rade Marković, preko Milorada Ulemeka Legije i JSO. Ta jedinica je u to vreme bila stacionirana u blizini Peći. Neko je plasirao i informaciju da su u masakru učestvovali MI6 i SAS, ali je ta tvrdnja demantovana iz državnog vrha.
Među Pećancima je jedno vreme kružila priča da su u ubistvo umešani zatvorenici iz Kazneno-popravnog doma „Dubrava“ u Istoku. Masakr u „Pandi“ dovođen je i u vezu s prethodnim sukobom na granici sa Albanijom kada je srpska vojska likvidirala više od 30 naoružanih terorista koji su pokušali da uđu u SRJ. Smatralo se da je napad na „Pandu“ osveta OVK. U svakom slučaju, ko god da je počinio ovaj zločin zaslužuje da se nađe pred licem pravde, a na državi je obaveza da otkrije imena počinilaca i nalogodavaca.
BIA obećala saradnju
Roditelji nastradalih dečaka smatraju da je jedan od ključnih momenata za početak istrage bio i sastanak u BIA 2014. godine.
– Trojica zamenika Aleksandra Đorđevića, tadašnjeg direktora BIA, kazali su nam da će Agencija sve informacije koje poseduje proslediti tužilaštvu – kaže LJubomir Ristić.
Najveća provokacija u vreme vlasti Tadić – Dačić
Porodice su se obraćale svim vlastima, ambasadorima, policiji, ali svuda su nailazili na zid ćutanja.
– Početkom februara 1999. godine bio nam je obećan prijem kod Slobodana Miloševića ili Nikole Šainovića. Došli smo u Beograd Dragi Stanojević i ja, ali nam je rečeno da ipak ne mogu da nas prime. Posle rata smo se obraćali predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i ministru policije Vlajku Stojiljkoviću, ali i to je bilo uzalud. Posle 5. oktobra tražili smo pomoć od Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, ali nas je samo Koštunica primio i rekao da će angažovati Vojnobezbednosnu agenciju da istraži slučaj, a da će Rade Bulatović biti na čelu operativnog tela. Od toga nije bilo ništa. Kasnije smo razgovarali i s Miletom Novakovićem iz SBPOK-a, koji nije isključio mogućnost da su masakr počinili Srbi – priseća se Ristić.
Roditelji ubijene dece kažu da su najveću provokaciju doživeli za vreme vlasti Tadić – Dačić. Dačić nije hteo s njima da razgovara, a Tadić ih je uputio na svog savetnika za Kosovo Branka Radujka.
– Kod Radujka je otišlo nas dvadesetak. Kada nas je video tako brojne, odmah nas je pitao za koga ćemo glasati. Poneo se krajnje neozbiljno. Mi došli zbog ubistva dece, a on nas pita za glasove – kaže Zvonko Gvozdenović, otac nastradalog Vukote.
Autor je bio dopisnik RTS iz Peći u vreme zločina
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
CNN: ‘Zaključavanje’ pretvorilo London u grad pacova
Lepo sročen tekst, koji navodi na zaključak da su zločinci naravno Srbi.
Svi Srbi na Kosovu su (a ne Albanci) jos 1992-3 dibili kalasnjikove od Teritorijalne odbrane (dakle drzave). Zadivljujuce je koliko vremena je proslo pre ovakve tragedije. Zamisli da sada u Beogradu podele kalasnjikove.
Porediti sada Beograd i KOsmet onda je neumesno. Tada je tamo vrvilo od albanskih terorista, kindnapovanja ubistva, sabotaža diverzija, klasičnog terorizma podržanog kako se sada vidi sa zapada evrope i SADa. A albancima nije manklalo oružja, poslato iz amerike i pogotovo nemačke i pokradeno u Albaniji i prokrijumčareno na Kosovo. Sudeći po epilogu, razmislite kome je haos odgovarao.
@Milorade
Tvoja policija ubi studenta Davida Dragicevica iz Banjaluke. Zasto Milorade prikrivate ubice kad se znaju svi po imenu i prezimenu. Policija Milorada Dodika je ubila Davida, Dodik prikriva ubistvo a Srpski narod na izborima daje glasove ubicama a beogradska stampa pise da su te ubice ,,spas,, srpskog naroda. ..
Znaci vlasti i policija u Srbiji i Srpskoj imaju pravo ubijati jer ste ih vi kao ubice birali i i dalje ih birate…
Umesto da narod blokira Dodika i Vucica i strpa u zatvor vi ih velicate a njihove policije ubijaju svakog ko im se ne svidi….
Uh jadniče šta si ti sve zbrkao u svom tekstu. Prave moždane oluje.
Milorade, postoje Srbi zlocinci i Srbi ljudi. Mozda tekst navodi da su zlocin uradili Srbi zlotvori i zlocinci a nikako Srbi ljudi. Ko od citalaca oseca da su zlocin uradili Srbi ljudi slobodno neka napise za mene da sam majmun i idiot i ja cu mu biti zahvalan.
Milorade, jos ce biti zrtava Pande, ubijenih gardista, sesnaest ostavljenih tehnicara RTS, sudija Simeunovica, Curuvija, Djindjica… Da smo mi zivi i zdravi dok je takvih kao sto ste vi koji ne razlikuju zlikovce od ljudi…
Za takve presude o zlikovcima potreban je jak dokaz. Optuživati Srbe generalno nisu potrebni dokazi nego prosti novinarski napisi. Nekom je potreban dokaz a nekom dovoljan napis u novinama da veruje u sve i svašta. Lakovernost je velika mana Srba.
Nisu krivi svi Srbi, nego lica srpske nacionalnosti /u maskama iz DB/ koji su pocinili ova zverstva nad svojim narodom, u kaficu Panda u Peci na Kosovu.. Slicno je bilo i u kasarni -Topcider, gde su stradali neduzni srpski regruti koji su imali nesrecu da u svojoj smeni vide ratnog zlocinca R.Mladica.
Milorade, doktor ce svojim realnim komentarom preziveti vas -ali vi necete njega. Citajte i dalje „patriotsku stampu“ i i uzivajte u „spoljnim i unutrasnjim neprijatelljima“. I cuvajte drzavu da ne padne u zaborav …??
Ti i doktor, ništa niste razumeli u vašem iracionalnom besu i sklonosti da lepite etikete.
Ja govorim, ne donositi presude bilo kome bez čvrstih dokaza. A unutrašnjeg neprijatelja upravo vi oblikujete.
Milorade, mi nismo nista razumeli, ali zato ste vi tu -koji u vasem patriotskom zanosu,sve razumete. Etikete i presude nisu bitne. Zato ste i dobili SPS i radikale na vlasti. Isti su bili i kada se zlocin u Peci i dogodio.
I ne samo tamo…. Ako se ne demokratizuje, bice srecna Srbija ako ostane u sadasnjim granicama sa Vojvodinom. Sa dosadasnjim.vlastima,cisto sumnjam..
Složio bi se sa tobom o jedinom tekstu o streljaju dečaka u pećkoj „Pandi“ koji je posle više od dve decenije pokušao da kroz svedočenje očeva, rođaka i preživelih ukaže na zločine srpskih tajnih službi.
Ja sam, koliko sam mogao, najviše komentara napisao o ovom, nesuđenom srpskom Markalu ili kasnije Račku. I usredsredio sam se samo na događaj a ne kao većina komentatora na ovaj tekst, da vodim neke svoje borbe od ličnih animoziteta kao izvesni Laufer, do prebacivanje lopte u Topčideru ili u predizbornu BiH ili npr. @ Fery, koji umesto da je zadovoljan što će se svakako skinuti ljaga sa Albanaca kao dece ubicama on bi da etiketiram Srbe kao večite tlačitelje i silovatelje Albanaca i Albanki…
Kao lični prijatelj svih očeva kojima su ubijeni i ranjeni sinovi pozdravljam ovaj tekst koji će najzad razotkriti nalogodavce i egzekutere ovako monstruoznog zločina.
Jos jedan propagandisticki tekst koji ce naravno slediti „komentari“ albanskih i jos ko zna cijih aktivista koji ce Srbe okriviti i za ovaj zlocin. Sta ces, u borbi za „drzavu kosova“ nema odmora a ni mnogo cega drugog Ipak, bilo bi dobro da ti aktivisti ako vec „znaju“ ko je odgovoran izadju sa dokazima i konkretnim imenima u tim svojim „komentarima“ ili neka preskoce „komentarisanje“.
A koja je to tacno istina sa kojom treba da se suoce Srbi? Da l je DOKAZANO da su Srbi odgovorni za ovaj zlocin? Da li se zna ko je naredio i izvrsio taj zlocin? Ako nije dokazano i ako se nemaju imena, na osnovu cega se onda optuzuju Srbi i cemu onda takvi tendenciozni podnaslov i tekst koji sugerise da su Srbi krivci? Zaista je neverovatno kakvi se sve prizemni tekstovi objavljuju u okviru pro-„drzava kosova“ kampanje. Ko li to placa?
Izgleda da vama mora da se crta. Vlast i drzava Srbija je sve uradila da se NE DOKAZE nista u vezi ovog grozomornog ubistva. Ko li placa vas botove da rovarite po portalima pitam se?
@y
Da li imas dokaze za to sto tvrdis? Nemas? Pa sta hoces onda? Odradjujes burek?
Najbliza istini je g-dja Milena Radevic ciji sin Ivan (15 god) je stradao u kaficu Panda u okolini Peci. Ona zna, da su ubistva iz rafala uradila lica u maskirinim uniformama DB Srbije odn Beograda. Slicna lica su kasnije likvidirale i Djindjica. Ova likvidacije u kaficu Panda u Peci je posluzila da se izvrsi masakr i teror nevidjenih razmera nad albanskim stanovnistvom ovog do tada mirnog grada na padinama Prokletija. Treba reci da se ovo dogodilo pre NATO udara na Srbiju.. Vucic je tada nagovestio (prilikom preuzimanja vlasti) da ce sve „crvene beretke“ /kao i ostali iz DB/
zavrsiti u zatvoru, za ono sto su uradile u Peci ….. Sada je isti predsednik Srbije i valjda ce se setiti svega onoga sto je uradjeno u Peci i susednom Kosovu u koje se on toliko kune.
Kao prvo,Ivan Radevic je imao 27 godina,a kao drugo molim ljude koji nemaju pojma gde je Kosovo i grad Pec da ne pametuju! Ovo su bili moji drugari! Koliko je tacno da su DB i Legija ubili Djindjica,toliko je tacno da su i moje drugove ubili! To je prica za vas pacijente koji mrzite sve sto je srpsko,i samo drvite kako su Srbi krivi za sve! Zbog vas takvih mi je zao sto sam Srbin!
Prosto je neverovatno kako smo lako ubijali naše ljude. Setimo se dvojice gardista koji su ubijeni u Topćčideru i uglednog Banjalučanina Šušnjice kojeg je ubila državna bezbednost RS samo zato da bi se za njegovu smrt optužili mmuslimani i Hravti iz Banjaluke.
Ubistvo u Pandi je organizovala JSO koja je tom prilikom htela da izazove reakciju medjunarodne zajednice u predvorje bombardovanja 1999 godine.Sama jedinica koja je operativno bila prisutna u Metohiji je bila sastavljena od osoba koji su bili ucesnici ratova na teritoriji Bosne i Hrvatske. Skoro svi koji su u to vreme ucestvovali u ratnim operacijama je bila kriminogeno nastrojena ali i istovremeno veoma korisna u neposrednoj borbi sa Albanskim paravojnim jedinicama.
Neposredni izvrsioci ubistva u Pandi su bili Davor Savicic iz Doboja koji se tada u Peci predsavljao kao Elvis, i koji je bio aktivni clan JSO. Saizvsilac je bio Zoran Stevancevic iz Peci, koji je pristupio JSO 1998 godine. To su bili ljudi koji su se i pojavili na uvidjaju posle ubistva.
To su informacije koje poseduje i Aleksandar Vucic ali zbog mnogih,kako politickih tako i dokaznih, razloga ih ne objavljulje. Ime coveka je radio u tadasnjoj DB Srbije i koji je naredio akciju ubistva u Pandi je poznato.
Sav rukovodeci kadar DB Srbije tj. Zamenici rukovodeceg kadra u njihovim Upravama DB 2000 godine ,a danas BIE, je ostao na svojim pozicijama i dan danas.
Elvis i Zoran su bili moje kolege na poslu u pećkom Autoprevozu. Zoran je bio rođak barem dvojici ubijenih a Elvis je i sam „Stradao u akciji“ sa metkom u potiljak jer je pored ostalog bio oženio Albanku. Obojica su bili obični rezervisti a zločin su izvršili dobro obučeni specijalci koji su zapucali ciljajući u glavu dečaka i konobara Radović koji je pokušao sa Lončarevićem da im se suprotstave. Od dva šaržera samo su dva-tri metka završili u zid. Vlasnik lokala koji je bio teča ubijenog Obradović i otac su ostali nepovređeni.
Tragedija je trebalo da bude veća jer se pored petorice dece najuglednijih Pećanca izostali još najmanje četvoro dece takođe Pećkih advokata, vlasnika npr. čuvenog restorana „Stari Most“ i lekara. Inače je i ubijeni pećki internista Nuro Zejnulahu koga su ubili nekoliko dana pre zločina u Pandi stanovao 50-60 metara od „Pande“ a ona kuća koja se vidi u pozadini je kuća tužioca koji je izvršio uviđaj. I kada smo već kod spekulacija dvojica specijalaca za koje mi Pećanci pretpostavljamo da su ubice stanovali su i imali kuću samo stotinak metara od „Pande“ jedan je umro od side u dalekoj Argentini.
Nešto što je promaklo istragi i govori u precizno vođenoj operaciji DB je povlačenje sa dužnosti noćnog dežurstva rezerviste policije pokojnog Drecuna inače radnika PTT. koji je trebao da patrolira u ulici između bolnice za plućne bolesti i gimnazije u Peći i da je siptomatično bilo i to da je povučen sa dužnosti i kada je ubijen Zejnulahu. Nego i ja samo prenosim ono što sam saznao od roditelja i rođaka ubijenih koji su dugo, osim čuvenog pećkog advokata Ristića i gospođe Radović bili, a neki su i danas ubeđeni da su zločin izvršili Albanci.
BIA, snajka, BIA …
Država Srbija je vise od 20 g. gurala zlocin u kafiću
“ panda “ u Peci na Kosovu u zaborav
Država Srbija raznim primitivnim provincijalnim makinacijama vec vise od dva desetljeca nastoji sa gura u zaborav mnoga zverstva srpskih vlasti bez imalo trunke srama od svoje javnosti kao sto su posmrtni ostaći 1654 albanskih civila koji dan dsnas leze po masovnim grobnicama u Srbiji , brutalna silovanja 20 hiljada albanskih zena i devojaka od strane srpskih policajaca , vojnika i paramilitaraca , ubojstvo troje braće Byryqi albanaca američkih gradjana , pripadnika baraljona “ Atlantik “ , srpske vlasti silom guraju u zaborav granatiranje i uništenje 150 hiljada albanskih kuca i njihove imovina , potkradanja penzionih i drugih fondova u vrednosti od 2.5 miljarde € i puno toga sto se zbivalo pre ‘ 98 / 99 g. ali i mnogih zlocina posle rata na Kosovu kao policajca Envera Zyberija, Haradinaja, Ilivera Ivanovica , odbija da da objašnjenja za 6.5 miljarde € od “ Patriotske Pljačke “ dobivenih od izvoza robe siroke potrosnje lokalnim srbima ba Kosovu, olovnih otpada na Severu Kosova u vrednosti na 100 miljona € itd, itd
Da su zaista Srbi odgovorni zar Albanci i sponzori ne bi ucinili sve da to i dokazu? Zasto nisu dokazali, imenovali pocinioce, raspisali poternice? Zar su ovakvi spinerski tekstovi maksimum? Nije istina da Amerikanici ili Nemci nemaju para, logistiku, ljude na terenu ili ljude u srpskim sluzbama i da nisu u stanju da to urade. Pitajmo se zasto. Mozda iz „prijateljstva“ prema Srbiji i Srbima?
I sam se pitao zašto albanske tajne službe (a Tačijeva slovi kao najača) nisu demistifikovali zločine iza kojih stoje srpske tajne službe.
Odgovor potražite npr. kod Dragana Karleuše koji se posle mnogo godina „Setio“ batajničkih trapova u kojim su u plastičnim vreća a bili uredno spakovani ubijeni Albanci sa sve ličnim dokumentima među kojim su bili i braća Bitići.
Ili, zašto je Adem Demaći lično obezbedio prolaz automobilu sa trojicom teško ranjenih dečaka do prištinskog KBC-a i ako ni „Srpska muva“ nije mogla noću da preleti putem
Peć – Priština. Ili, zašto su u Goraždevacu posle ubistva dva i ranjavenja četvorice srpskih dečaka naglo opustele učinice osnovne, četri srednje škole, dve više i jednog fakulteta izmeštenih iz moje Peći u srpskoj Enklavi Goraždevac sa oko 600 đaka i studenata i koji su prebačeni u daleki Zubin Potok i Leposavić.
Država koja ne počiva na pravdi je trula država. Uslov za pravnu i pravednu državu je otvaranje arhive