Foto: FoNet/Zoran MrđaDobro je što je osnovana vladina Radna grupa za bezbednost novinara i ne mislim da je to gomilanje raznih tela sa identičnim sadržajem, već je vidim kao moguću evoluciju svih aktivnosti na tom polju, sa operativnim mogućnostima, da se na nivou Vlade usvoje odluke, preporuke, pravilnici, politike, koje bude predložila.
To kaže za Danas Veran Matić, jedan od članova te grupe, ali i predsednik Stalne radne grupe zadužene za isto pitanje, kao i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, reagujući na oprečene stavove među medijskim radnicima, o svrsishodnosti osnivanja još jednog radnog tela koje se bavi bezbednim radom novinara.
Matić je kao prvi vidljiv rezultat rada radne grupe, ali i najznačajniju vest u domenu zaštite novinara, prepoznao upravo potez republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja je donela Opšteobavezno uputstvo za tužilaštva kojima je naloženo hitno postupanje u predmetima u kojima su žrtve novinari.
Međutim, kako kaže, samo uputstvo neće biti dovoljno, već je neophodno da novinari budu detaljno upoznati sa mehanizmom prijavljivanja slučaja i drugim detaljima u reagovanju na ugrožavanje bezbednosti.
„U toj sinergiji, moguće je povećanje broja prijava i praćenja efikasnosti odgovora sistema, nadzor nad samim procesom i krajnjim željenim efektima, sudskim epilogom“, piše Matić u autorskom tekstu.
On ističe i novu prednost, da se na mesečnim sastancima direktno komunicira sa predstavnicima Vlade i nadležnog ministarstva, i to uz prisustvo posmatrača OEBS i Evropske komisije, kao i članstvo Konrad Adenauer Fondacije u radnoj grupi.
Naš sagovornik ne poriče tezu da veliki broj udara na bezbednost i stvaranje klime netrpeljivosti prema novinarima upravo dolazi od predstavnika vlasti, ali smatra da se i to mora rešavati dijalogom.
– „Pritisci“ su nešto što treba rešavati prioritetno, i to je za medijsku zajednicu „najveća žaba“ koju svi treba da progutamo i da na jednom od prvih tematskih sastanaka razgovaramo o govoru mržnje, pretnjama, diskreditacijama u javnoj komunikaciji, koji snažno utiču na rad novinara, osećaj da nisu bezbedni, na samocenzuru. Predložio sam da se napravi analiza pritisaka od društvenih mreža da najviših nivoa vlasti, kao i akcioni plan za borbu protiv govora mržnje, pretnji i nasilja prema javno izabranim ličnostima, novinarima i kulturnim radnicima, navodi Matić i dodaje da, ako postoji politička volja, usvojeni Kodeks ponašanja narodnih poslanika može da snizi tenzije i „nedopustivi govor parlamentaraca“.
– Nisam naivan da verujem da će se stvari popraviti preko noći ali ne smatram da treba prećutati ovakve odluke, zaključuje Matić i dodaje da će uvek biti „nevernih Toma“ koji će, bez obzira na bilo kakav pokušaj ili pomak nabolje, „nastaviti da kritikuju i sekundiraju sa strane, pošto se u takvoj ulozi godinama unazad najbolje osećaju“.
Podsetimo, juče se sa takvim stavom oglasio i novinar Vukašin Obradović, koji je izričit u tome da rad nabrojanih tela nije dao nikakve rezultate, da se formiranjem ovakve grupe pod pokroviteljstvom nadležnog Ministarstva i kabineta premijerke vlast ozbiljno približila kontroli i ove sfere, te da ne možemo očekivati da se ista država, od koje i proističu najopasniji napadi na medije, bude ta koja će da se protiv napada bori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
