Foto: J. DikovićScenska akcija u crnini i ćutanju “25 godina od genocida u Srebrenici – Pamtimo!” održana je na Trgu republike u Beogradu.
Događaj, koji je obezbeđivala policija, pokušala je da prekine grupa huligana koja je uzvikivala „Ratko Mladić“ i „Radovan Karadžić“ i „Srebrenica nije genocid“.
Bilo je i nekoliko dobacivanja drugih prolaznika.
“U Srbiji je danas na delu kontinuitet negiranja genocida i na nivou države i društva. Sramna je i porazna činjenica da ni država ni društvo u Srbiji nisu priznali, niti se distancirali od počinjenog genocida. Štaviše, genocid u Srebrenici postao je nevidljiva tema. U skoro svim institucijama ključnu ulogu imaju obožavaoci ratnih zločinaca i negatori genocida, a u javnom diskursu vlada veoma slično odsustvo saosećanja sa žrtvama genocida. Na delu nije samo organizovani zaborav već i sve izraženije nepriznavanje krivice, odbijanje i odgovornosti, sve dublje falsifikovanje sudski utvrđenih činjenica“, ukazale su Žene u crnom.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Raspadom Jugoslavije milioni Srba su proterani iz svojih domova. Kako to nazvati?
Porazom. U rat se kreće s jasnin ciljevima- stvaranje velike Srbije u slučaju ondašnjeg beogradskog režima – a iz njega izlazi ili kao pobjednik ili kaoporažen ili nešto treće. U ratovima devedesetih koji je pokrenula, Srbija nije baš sve izgubila – osim obraza i teritorija koje je svojatala. Ali su zato velika zla počinjena u ime te ideje, jad, nesreća i smrt posijani …. I još se negira učinjeno. da je države bilo bi zatvora za poricatelje zločina genocida.
„Сви Срби у једној држави“; јел’може тако?
Eto nazvacemo sto su Srbi trazili to su i dobili.Je li sad jasnije?
Isto kao i za sve ostale sto su protjerani. Ja sam nesrecom bila u samom zaristu rata u Mostaru, a ne kao mnogi koji pisu komentare o “svojim ratnim iskustvima” koja su im predocena na televiziji. U Mostaru je vecina Srba otisla prije nego je pocela JNA da granatira Mostar. Jednostavno su znali da se to sprema. Ali dosta ljudi ne zna da Srbi koji nisu imali gdje ili nisu htjeli ostaviti ognjista isto tako ginuli od tih granata i snajpera. Isto tako se niko nije brinuo, niti sada brine za ljude u Mostaru. Ne brine se Srbija nego se brinu Mostarci. Nije do ljudi ili ugrozenosti, nego do osvjackih pretenzija i politickih manipulacija. Ako ne budemo ucili iz istorije ona ce nam se ponavljati u najgorem obliku. Za sada se cini da smo losi ucenici.